Skupa igračka

Izbori i tačka

0
497

1„Moja odluka je da idemo na izbore. Izbori su takmičenje, ništa drugo. Srbija treba da kaže hoće li u EU. Nećemo da vodimo ovo društvo dalje u sukobe.“

Premijer Aleksandar Vučić je nedavno najavio mogućnost izbora, pa je onda rekao da izbori nisu potrebni sa stanovišta reformi, da bi se ipak odlučio da prevremene izbore uveže sa lokalnim, pokrajinskim tako da se održe opšti izbori u Srbiji na proleće. Ovu odluku lidera SNS o izborima, članovi GOSNS su podržali burnim aplauzom. Šta ti aplauzi frenetičnog tipa znače? Prvo, to je želja da se članovi GO svojim aplauzom dodvore svom vođi. Drugo – strukture SNS-a nadaju se da će na svim nivoima vlasti osvojiti apsolutnu vlast. Volja je, dakle, već plebiscitarnog karaktera na osnovu lične procene lidera SNS-a. Mesecima bliski saradnici Vučića najavljuju mogućnost prevremenih izbora i otvaraju se polemike između funkcionera SNS-a i SPS-a, ali i unutar same napredne stranke. Aleksandar Vučić je sam govorio da se nije bavio mnogo svojom partijom već državnim poslovima u vladi i da je partiju prepustio svojim saradnicima, a u praksi se primenjuje balkanski model gospodara. Tako je „gospodar“ Vučić doneo odluku da se ide na izbore, iako ima većinu i u vladi, parlamentu i široj javnosti.

Neslaganja unutar vlade i koalicije?

Premijer Srbije dobro zna da prevremeni izbori, iako SNS ima većinu, donose izvestan stepen političke i ekonomske nesigurnosti i smanjenja stranih investicija. Izborni period nije za uređenu ekonomiju, već za iščekivanje političkog Godoa, odnosno rezultata koji će ukazati kuda i na koji način ide Srbija.

Vučić je na sednici GO SNS-a rekao: „Neću da iza mene stoje oni koji govore što i ja, a rade što su radili moji prethodnici.“ Kome se on direktno ili posredno obraća? Ako se nije mnogo bavio partijom, onda se obraća svojoj stranačkoj oligarhiji, koja je ušla u međusobnu borbu za prestiž i moć uz oblike korupcije u lokalnoj vlasti i upravljanju javnim preduzećima i državnoj upravi. Poruka je poslata i partijama koje čine poslaničku grupu SNS–a uz potrebu da se stranka oslobodi nekih svojih sadašnjih koalicionih partnera. Poruka je poslata i koalicionim partnerima oko SPS-a, koji su se izjasnili da žele na lokalne i pokrajinske izbore da idu samostalno i da tu postoje razlike i neslaganja. Između ostalog, Vučić želi da SNS osvoji od 150-180 poslaničkih mandata sama i da ima samostalnu i punu vlast i kontrolu nad svim polugama političke i državne moći.

Da Vas podsetimo:  Začin A - u sve se meša...

Šešelj kao opozicija Vučiću

Aleksandar Vučić želi da disciplinuje svoju stranku i da je pripremi za sve teške odluke na putu Srbije ka EU i da se igra političkog pokera ili šaha sa mogućim koalicionim partnerima, ukoliko ih bude posle izbora. Apsolutna većina je potrebna Aleksandru Vučiću bez SPS-a. Lider SNS-a zna da je njegov autoritet suština u pokrajinskim izborima i da preko opštih izbora želi što bolji rezultat u Vojvodini u eliminisanju vlasti DS-a. Zapad ipak računa na DS u Vojvodini, a Vučić manevriše da mu opozicija ne bude DS i proevropske opozicione partije, već SRS, DSS i Dveri. Vučiću su potrebni desni evroskeptici za racionalizaciju svoje politike. Za lidera SNS, DS,SDS, Nova stranka i LDP nisu konkurenti, ali mogu da smetaju. Vučić vidi u Šešelju svog projektovanog „opozicionara“. Nije ni čudo što se visoki zvaničnik ruske politike Dmitrij Rogozin prijateljski sreo sa Vojislavom Šešeljem. Posredno je poslata poruka iz Moskve da Rusija računa na SRS i Šešelja u kontra-politici prema EU i Vučiću. Tako će konvertiti iz SRS-a, koji su sada u SNS, voditi političku borbu sa svojim nekadašnjim kamaradima iz SRS i iz DSS-Dveri, i na toj osnovi graditi politku moderne Srbije u EU.

SPS kao trn u oku

Politička scena u Srbiji je u najvećoj meri prozapadna, za jače veze s EU i susedima. Istočnu, odnosno politiku neulaska u EU i veza sa Rusijom zastupaju DSS-Dveri i SRS. Ostale partije su za različite opcije i interese sa Rusijom, ali prevashodno sa EU. Lider SNS teži da dobije većinu koja će bez ostatka biti za EU i tako će moći da manevriše u odnosima između EU i Rusije u korist EU i distanciranja od Rusije po preporukama iz Brisela i Vašingtona. Vučić zna da je Ivica Dačić delom svoje politike za EU, ali drugim interesnim delom za jaču saradnju sa Ruskom Federacijom. SPS je za EU, ali može u datom času da se otrgne kontroli.

Da Vas podsetimo:  Zajednički spomenici

Po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja Ipsos stratedžik marketinga, sprovedenog u decembru 2015. godine, na uzorku od 1.031 ispitanika dobijeni su rezultati koji govori da građani Srbije sve veću podršku daju Rusiji, ali da bi ipak pre živeli u zemljama EU. Ova unutrašnja podela govori da su građani opredeljeni da novčanikom žive u EU, a da su svojim emocijama bliski Rusima. Ipak, realni život je u novčaniku, a duhovni u srcu.

Kako će EU i Rusija tretirati Srbiju u narednim godinama teško je prognozirati, ali je izvesno da će Srbija prolaziti kroz različite nacionalne, emotivne, duhovne i ekonomske faze sopstvenog trežnjenja i iluzija. Kada su građani i partije razapeti između Rusije i EU, to otvara pitanje širih političkih i društvenih borbi, uz mešanje uticaja i EU i Rusije na politički život Srbije i lobiranje za različite partije i političke vođe. Ipsos stratedžik marketing je na osnovu svog istraživanja zaključio da pozitivno mišljenje o Rusiji ima 72%, o EU 25%, a o NATO-u 7% ispitanika. Za ulazak u EU bi glasalo 46%, dok je protiv 38% ispitanika. Na pitanje gde bi pre živeli, 60% ispitanika koji su se izjasnili kao simpatizeri SPS-a, navelo je Evropsku uniju, 35% Rusiju, 72% građana, koji podržavaju SNS bi živelo u EU, 21% u Rusiji, a građani koji su za DS su se izjasnili ovako: 85% bi živelo u EU, a 15% u Rusiji. Ovi rezultati nedvosmisleno pokazuju da tri vodeće partije u Srbiji, SNS, SPS i DS vide put Srbije u EU, ali da je još uvek među njima EU „velika tajna“ i da postoji otpor prema EU, koji je stvoren i od same oligarhije EU u pristupu Srbiji i njenom putu i zahtevima prema EU, ali i društvenoj i političkoj stvarnosti i mentalitetu građana Srbije.

Da Vas podsetimo:  Volimo Francusku kao što Makron ne voli nas

Lider SNS je povukao hrabar i možda politički hazarderski potez, koji može da bude u korist njega i SNS, a može biti i veliko iznenađenje. Aleksandar Vučić ovaj potez, koji je visio u vazduhu, a oko prevremenih izbora, nije doneo bez konsultacija sa EU i diplomatskim zvaničnicima moćnih država, pre svega SAD i Nemačke, u Beogradu. Prevremeni izbori su i vreme da se društvo i građani bar tri do četiri meseca bave partijama i procenama ko će biti sve u vlasti, a manje realnim životom. Pošto nije prodat „Telekom“ i do juna nema najava nekih stranih investicija, izbori su najbolja igračka za građane Srbije.

Tomislav Kresović

Vidovdan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime