Sloboda izražavanja u regionu Dunava i Crnog mora – primer Srbije

0
486

301447429522Janušauskas je naglasio da je EU opredeljena da nastavi širenje, ali da ga neće biti za vreme mandata aktuelne Evropske komisije, te podsetio da je sa Srbijom otvoreno četiri poglavlja, među kojima je i poglavlje 23 koje se tiče osnovnih prava, u koje spada i sloboda izražavanja.

To poglavlje je, kako je naglasio, jedno od najvažnijih, i brzina zatvaranja zavisi od zemlje kandidata.

Takođe je izrazio nadu da će do kraja godine biti otvoreno još poglavlja, ukazujući da u vezi Srbije ništa nije lako zbog dodatnog zahteva dijaloga Beograda i Prištine.

I on je konstatovao da privatizacija medija nije donela željenu transparentnost u vlasništvu medija, naglasio da postoji mnogo samocenzure, ali i da govor mržnje biva često tolerisan i nesankcionisan.
Savetnik za pravosuđe i unutrašnja pitanja u Predstavništvu EU u Beču Volfgang Bogensberger podvukao je da nema zdrave demokratije bez slobodne medijske scene, i naglasio da je neophodna zaštita novinara.

Jedan od suosnivača Danas-a Radomir Ličina kritikovao je što EU ne posvećuje dovoljno pažnje slobodi medija.

Prema njegovim rečima, proces privatizacije medija u Srbiji nije završen, a ne zna se, kaže, ni kako

Tanjug radi.

On je, „sa žaljenjem“, konstatovao da stanje u medijima nije Srbija uspela da promeni od pada Miloševića.

Predsednik Instituta za podunavlje i centralnu Evropu Erhard Busek naveo je, iz svog iskustva kao nekadašnjeg šefa Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, da je bio problem što je postojala veza Bode Hombaha i WAZ-a.

„Pakt stabilnosti je bio u obavezi da radi nešto na obuci novinara i slobodi medija. Bio sam sedam godina na čelu te organizacije i nikada nisam uspeo da dobijem izveštaj šta je nadležna radna grupa radila na tome“, objasnio je on kritikujući Hombaha i njegove veze sa političkim vrhom u Nemačkoj, kojim je sprečavao te izveštaje.

Da Vas podsetimo:  Industrija mržnje u Srbiji -100 naslovnica srpskih dnevnih novina

Predsednik Udruženja evropskih novinara Otmar Lahodinski konstatovao je „lov“ na nezavisne, kritičke novinare, te dodao da bi Evropska komisija trebalo da prida veću pažnju slobodi medija.
Problem je, kaže, što Komisija ne čini gotovo ništa, ni u zemljama članicama EU, po pitanju medijskih sloboda.

tanjug.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime