Slobodan Antonić: Saša Janković i Kosovo

11
2955
Saša Janković, gost emisije Prav ugao

Bila je ovo teška nedelјa za Sašu Jankovića. Nekoliko istaknutih disidenata iz njegove organizacije optužilo ga je za autoritarizam i familijarizam (ovde), mitropolit Amfilohije nazvao ga je „obezumlјenim i propalim političarem“ (ovde), a Saša Radulović predstavio ga je kao čoveka iz parabezbednosnih struktura (ovde).

Ipak, sve se za Sašu Jankovića naizgled dobro svršilo. Na vanrednoj skupštini PSG, i pored neprijatnosti u vezi sa ostavkama petoro članova predsedništva, aklamacijom je potvrđeno Jakovićevo liderstvo, da bi njegov zaklјučak bio: „Otvorili smo prozor da izađe sve ono što ne valјa“ (ovde).

Ali, Janković u protekloj nedelјi nije imao nevolјa samo sa dididentima i opozicionim suparnicima. Imao je problem i s Kosmetom. Dao je izjavu koja me je, kada sam je pročitao, začudila. „Upitan da li bi, da je predsednik Srbije, `potpisom formalizovao stanje da je Kosovo nezavisno`, Janković je kazao“, piše u izveštaju Bete (ovde), „da `nikada neće potpisati nešto što znači da je Kosovo nezavisno od Srbije, ali da neće stajati na putu razvoja Kosova kao demokratske države`“.

Kakvo je to uopšte pitanje?, pomislio sam: „Da li biste svojim potpisom formalizovali stanje da je Kosovo nezavisno“? Naravno da Kosovo – ta marionetska tvorevina (ovde) – nije „nezavisno“. I naravno da nema govora o tome da nedostaje samo potpis, pa da se ta tzv. nezavisnost „formalizuje“. I kakav je to, s druge strane, protivurečan odgovor: „Ne bih priznao nezavisnost, ali ne bih smetao razvoju Kosova kao demokratske države“? Kosovo „demokratsko“ i Kosovo „država“? Svašta.

Drugo što je stajalo u ovoj vesti bilo je obrazloženje zašto Janković ne bi „formalizovao nezavisnost“ Kosova. „Niko od nas nema prava da Srbiji ostavi manje nego što je zatekao“, kazao je Janković. Hvala Bogu!, rekoh, konačno nešto razumno. Ali đavola! Odmah nakon te rečenice u Betinom izveštaju stajalo je: „Dodao je da `ne treba sprečavati da Kosovo postane član međunarodnih organizacija` jer će, kako je ocenio, svi građani od toga imati koristi“. I on hoće Kosovo u UN?!, pomislih. Zar je to opozicija Vučiću? U čemu je razlika?

Naučio sam da vesti valјa proveravati. Pronašao sam emesiju u kojoj su navedene izjave bile date (ovde) i prekucao kako je tačno tekao razgovor novinarke i Jankovića –

Ljubica Gojgić: – Kakav je Vaš stav o nezavisnosti Kosova?

Saša Janković: – Srbija je Kosovo suštinski izgubila devedestih godina zbog katastrofalne politike crveno-crne koalicije, koja je i danas na vlasti. Uradili su katastrofalne političke stvari, pa onda i zločine i rat na Kosovu, i Kosovo je nepovratno izgubilo epitet dela Republike Srbije na klasičan način.

Gojgićeva: – Kako mislite nepovratno izgubilo, znate da je na snazi Rezolucija 1244 SB UN?

Janković: – Nepovratno je izgubilo epitet dela na kome Republika Srbija ima pun teritorijalni integritet i suverenost.

Gojgićeva: – Da li to znači nezavisnost?

Janković: – To znači više od autonomije, a manje od nezavisnosti u smislu našeg formalnog potpisa na to.

Gojgićeva: – Da li to znači da, kada bi ste sada Vi bili na mestu Aleksandra Vučića, Vi biste potpisom formalizovali stanje da je Kosovo nezavisno?

Janković: – Niko od nas nema pravo da Srbiju ostavi manjom nego što ju je zatekao. Ali, PSG je veoma jasno rekao da u ovom momentu jedini fokus ostvarivanja naših nacionalnih interesa moraju da budu: (prvo) lјudska prava lјudi na Kosovu i Metohiji, za koja se moramo boriti svim diplomatskim, bilateralnim i multilateralnim, sredstvima (…); drugo su naši istorijski i duhovni koreni: Srbija mora da nađe način za neki vid eksteritorijalnosti toga; i treća stvar su imovinska prava na Kosovu, to se mora rešiti. (…) Ali, imali smo situaciju u kojoj je Kosovo izgublјeno, i ako postoji istorijska pravda, onda to treba sada da formalizuje, da stavi potpis na to, onaj ko je do toga doveo. A ne ova nova generacija…

Da Vas podsetimo:  Sedam strateških opcija za Srbiju

Gojgićeva (prekida ga): – A kome, gospodine Jankoviću, služi ta pravda? Ko može da bude zadovolјan takvom pravdom, makar potpis stavlјao i Aleksandar Vučić?

Janković: – Nastavak moje rečenice bi glasio: ali to je za Srbiju nepravda. Istorijska pravda bi bila da oni koji su izgubili Kosovo sada stoje pred kamerama i kažu da su potpisali međunarodni sporazum o statusu (Kosova)…

Gojgićeva: – Da Vi stojite na tom mestu, Vi ne biste potpisali?

Janković: – Ali, ja ne stojim na tom mestu.

Gojgićeva: – Dobro, ali ćete stajati možda.

Janković: – Istorijska pravda je da oni to urade. Nikada neću potpisati nešto što znači da je Kosovo nezavisno od Srbije.

Gojgićeva: – Sigurno ste imali prilike da razgovarate sa…

Janković (prekida je): – Ali!

Gojgićeva: – Aha…

Janković: – … Neću stajati na putu razvoju Kosova kao demokratske države.

Gojgićeva: – Šta to znači?

Janković: – Sećate se kada sam rekao da Kosovo ne treba sprečavati da postane član međunarodnih organizacija od čijeg članstva svi građani mogu da imaju koristi, pa sam naveo Ineterpol kao primer…

Gojgićeva: – Da li biste podržali članstvo Kosova u Unesko i stolicu u UN?

Janković: – Onog trenutka kada bi Srbija imala ozbilјnu mogućnost da garantuje integritet svojih kulturno-istorijskih spomenika, tada ne bi bilo nikakvih problema da sve ono što nije deo srpske istorije da za to odgovara vlast u Prištini.

Gojgićeva: – Ali, o tome što nije deo (srpske istorije) se ni ne razgovara, razgovara se o Gračanici i Dečanima koji se u zahtevu (za prijem Kosova u Unesko) navode kao kosovska baština?

Janković: – Tako je. Na nama je da dokažemo da to nije tako, i dok to ne dokažemo, ne možemo prihvatiti članstvo Kosova u Unesko.

Gojgićeva: U vezi stolice za Kosovo u UN, Vi ste obavešteni i znate da se upravo tome kao konačnom ishodu unutrašnjeg dijaloga nadaju mnoge zapadne diplomate koje podržavaju unutrašnji dijalog?

Janković: – Naravno, ali i dalјe me stavlјate u rukavice onog ko je to suštinski uradio. Dakle, kada dovedete stvar do kraja, kada obećate da ćete to uraditi, kada dovedete zemlјu da bude talac vaših obećanja – ja sada ne bih navukao te rukavice. Dakle, oni koji su nas doveli do ovde, počevši od devedesetih pa do danas, neka se na toj vatri peku. Ja kada bih došao kao pregovarač rekao bih: čekajte, hajmo da krenemo otpočetka…

Gojgićeva: – To je moguće, mislite?

Janković (ignoriše pitanje i nastavlјa): – … ja vam nisam obećao ništa, sasvim sigurno želim mir na Balkanu, sasvim sigurno ne pada mi na pamet da šalјem šarene vozove i da provociram sukobe, da zbog drona na utakmici dižem vojsku u borbenu gotovost, ali haj`te da vidimo da li se u Evropi u 21. veku može živeti kao što se danas živi na Kosovu.

Gojgićeva: – Ali, kada bi Vam rekli: „gospodine Jankoviću, Vi ste sada u situaciji da realizujete (ono što je već dogovoreno) i da stavite potpis na sporazum o sveobuhvatnim odnosima Srbije i Kosova koji je preduslov za ulazak Srbije u EU“ – šta biste Vi uradili?

Janković: – Ne može da se to postavlјa kao uslov za ulazak Srbije u EU.

Gojgićeva: – To je već postavlјeno.

Janković: – Na takvu vrstu preduslova ne pristajem. Ne ulazimo mi u EU da bismo okačili bedž EU, već da živimo kao sav normalan svet. Ako na Kosovu ne može da se živi kao u normalnom svetu, šta nama znači bedž EU? Nikad neću staviti potpis na nešto što zauvek Kosovo precrtava kao deo Srbije.

Gojgićeva: – A to je sporazum o nezavisnosti Kosova. A saglasnost na stolicu u UN?

Da Vas podsetimo:  Proslava Srpske nove godine - kad se igra nije (g)ladno

Janković: – Ali ću staviti svoj potpis…

Gojgićeva: – Na stolicu u UN?

Janković: – Na dokument koji rešava stanje odnosa vlade u Beogradu i vlade u Prištini, kako bi lјudi mogli da žive, kako bi društva mogla da se razvijaju, pa da vidimo šta će budućnost da nam donese. Ako se Srbija počne razvijati u drugom pravcu, u pravcu snaženja ekonomije, demokratskiuh institucija, vladavine prava, pravne sigurnosti, pa možda će za deset-dvadeset godina neki lјudi u Prištini želeti da budu ponovo integrisani u Srbiju. Trenutno ni Srbi ne žele da žive u Srbiji.

Gojgićeva: – To znači da ne mislite da treba žuriti sa sporazumom i sa rešenjima (kao što se sad od nas traži) do proleća 2018?

Janković (ignoriše pitanje i ponavlјa): – Konačno rešenje u smislu potpunog odricanja mogućnosti da Kosovo ikada bude deo Srbije niko nema pravo da potpipe.

Izvinjavam se čitaocima zbog dužine ovog citata, ali mislim da je korisno da znamo semantički kontekst klјučnih poruka Saše Jankovića o Kosmetu.

Kao prvo, da li ste uočili da je Janković izjavu „Neću stajati na putu razvoju Kosova kao demokratske države“ dao smišlјeno i cilјano, ne kao deo prirodnog toka razgovora, već upravo prekidajući ga, kako bi kazao ono što je unapred pripremio?

Kome je namenjena ta izjava (statement)? Očigledno onima koji, kako je lepo primećeno, očekuju da će Vučić „unutrašnji dijalog“ završiti prihvatanjem stolice za „Kosovo“ u UN.

Janković u ovom intervjuu, s jedne strane, poručuje, da je baš dobro da Vučić potpiše faktičku diplomatsku kapitulaciju Srbije (posle koje Srbiju u vezi s Kosovom više niko ništa ne bi pitao) – jer je to, navodno, nekakva „istorijska pravda“. No, s druge strane, Janković zna da u Vašingtonu i Briselu (Berlinu) ne žele da opozicija u Srbiji digne graju zbog tog Vučićevog potpisa. Zato je spremio izjavu u kojoj saopštava da on, koji je trenutno na funkciji vođe „proevropske opozicije“, „neće da stoji na putu razvoju Kosova kao demokratske države“. Time se jasno preporučio da, ako ostane vođ opozicije, on može da učini da opozicija po tom pitanju bude kooperativna i da ne ugrožava Vučićev sporazum.

Da li ste primetili i da je Janković nekoliko puta porekao da bi potpisao „nezavisnost“ Kosova, ali da je ostao prilično neodređen u vezi sa stolicom „Kosova“ u UN? Zapravo, insistirao je na tome da će podržati prijem „Kosova“ u međunarodne organizacije „od čijeg članstva svi građani mogu da imaju koristi“. A prijem „Kosova“ u UN – kao rezultat dogovora Beograda s Vašingtonom i Briselom – može, iz te perspektive, sasvim lako biti predstavlјen upravo kao dodatno obezbeđenje „zaštite lјudskih prava“, „zaštite kulturno-istorijskih spomenika“ i „zaštite imovine“ Srba na Kosovu.

U tom smislu značajno je da je Janković izbegao odgovor na pitanje da li bi trebalo žuriti sa sporazumom u vezi s Kosmetom – koji je, očigledno, oročen na 2018. godinu. Janković je, na uporna pitanja novinarke – koja se za ovaj intervju, dobro spremila i nije dozvolјavala vrdanja u politikantsku frazeologiju, ponavlјao da ne bi potpisao nezavisnost „Kosova“. To Brisel (Berlin) za sada i ne traže od Srbije. Janković je, međutim, ostavlјao otvorena vrata za svaku nagodbu u vezi sa stolicom „Kosova“ u UN, a upravo je to trenutno imperativ koji Zapad zadaje Srbiji. Jer, to je rešenje koje bi Janković mogao da pokuša da predstavi kao „jačanje lјudskih prava“ kosmetskih Srba i kao „zaštitu srpske kulturne baštine na Kosovu“.

Time je, suštinski, Janković bezrezervno prihvatio Vučićev model kapitulacije: ne pričamo o nadležnosti Srbije kao države na Kosmetu, pričamo tek o individualnim (građanskim) lјudskim pravima, i o konkretnim kulturno-istorijskim spomenicima na Kosmetu koje valјa zaštiti od neposrednog varvarskog uništenja ili od skrnavlјenja.

Izvan te glavne linije Jankovićevih „objava“, namenjenih Vašingtonu i Berlinu, vide se i njegovi ostali izrečeni stavovi koji su tek odraz političke naivnosti, ili pak podsvesne želјe da se proba s manipulacijom naivnošću glasača. Recimo, Janovićeva ideja da Srbija, čak i ako prizna „Kosovo u UN“, samo treba da razvija ekonomiju i lјudska prava, pa će za „deset-dvadeset godina“ Priština prosto poleteti da se vrati u Srbiju.

Da Vas podsetimo:  Vučićologija za neupućene

Svako ko je imao kontakt s javnim mnjenjem „Kosova“ (videti ovde) zna da se Srbija tamo doživlјava isklјučivo kao „zločinačka država“ koja je čitava dva veka sprovodila „genocid“ nad kosmetskim Albancima. Srbija u narednim godinama može zabeležiti i najbolјi ekonomski napredak, kao i ne znam kakav progres u zaštiti lјudskih prava. Verovati da će zbog toga Albanci poželeti da Kosomet „vrate“ u Srbiju jednako je ubeđenju da će se i Hrvati sutra, zbog srpske demokratije i ekonomije, pokajati, ponovo postati naša „braća“ i pozvati proterane Srbe da se vrate u „lijepu njihovu“. Ne, ekonomija i lјudska prava ne poništavaju secesiju – da nije tako ne bi Katalonija, kao najrazvijeniji deo danas demokatrske Španije, zahtevala secesiju.

Slično je i sa Jankovićevim izjavama u vezi s tim da nova vlast može resetovati pregovore o Kosovu. Kao što kaže iskusni diplomata, „napravlјeni su međunarodni dokumenti (Brisel 1 i 2) i sada vlade mogu da se menjaju koliko hoće, ali se međunarodni sporazumi menjaju vrlo teško i po visokoj ceni“ (ovde). Jednako je apsurdna i ideja da Srbija može da spreči ulazak Kosova u Unesko tako što će tražiti vreme za dokazivanje da su Gračanica i Dečani srpska baština. Ko stariji od pet godina u tako nešto može da poveruje?   

No, sve su to tipične drugosrbijanske himere – poput Jankovićevih floskula izrečenih o Srbiji u kojoj „ni Srbi ne žele da žive“ zato što ona, navodno, nije kao sav „normalan svet“ oličen u EU. Te himere izbijaju gotovo iz svakog poteza Jankovićeve organizacije, poput nedavne izjave da „PSG pozdravlјa donošenje presude Ratku Mladiću i konstatuje da se time skida kolektivna odgovornost sa naroda“ (ovde; isto to i DS ovde).

Nije utešno ni to što se Janković i PSG bore protiv vladajućeg autoritarizma. Jer, kao što je tačno primetio Zoran Ćirjaković, „ono što se u Briselu od vlasti u Srbiji očekuje i nije moguće obaviti bez `medijskog mraka᾿“, bitno ograničenih političkih sloboda i suštinski nedemokratskog poretka“ (ovde). Stoga je takva borba tek igra senki.

Janković, naravno, nije zakleti drugosrbijanac, poput onog koji na poslednjoj strani lista Danas napiše (ta „konstantinovićevska misao uparena s primitivizmom gorim od vučićevićevskog“; ovde) da se „Kosovo nije otcepilo, nego da se Srbija raspala i da se (ubrzano) nastavlјa raspadati“ (ovde). Janković, nije ni gradžaner koji nam sa sajta Aldžazire poručuje: „Dosta je bilo opsesije granicama, tlom i krvlјu. Nije bitno u kolikoj već u kakvoj ćemo zemlјi živeti“! (ovde). Jer, on zna da državu ne smeš ostaviti manjom no što si je zatekao i to javno kaže.

Ali, neobično je da neko ko je na mesto zaštitnika građana svojevremeno izabran kao kandidat Koštuničinog DSS (ovde) nije u stanju da razume značaj nacionalnog temelјa evropskih država i da u toj meri olako preuzima atlantističke mantre koje su suprotne kolektivnom „zdravom razumu“ ovdašnjeg stanovništva.

Dobar deo opozicije danas u Srbiji, nažalost, deo je kolonijalnih upravlјačkih i ideoloških struktura koje su tek alternacija (ne alternativa) vladajućem kompradorskom režimu. Kosmet je, verovatno, najbolјi lakmus za delovanje te opslužujuće autokolinijalne elite. Suverenistička opozicija, u ime jedinstvenog antivučićevskog fronta, verovatno ne bi smela da okreće glavu od od takvih signala lojalnosti atlantističkim centrima moći i njihovoj ideologiji.

Jer, zašto bi Srbe zanimalo ko će personalno da izda Kosovo? Stvar je u tome da se učini sve što se može da do toga ne dođe. Ili da zbog toga niko ne izbegne kaznu.

Slobodan Antonić

fsksrb.ru

11 KOMENTARA

  1. Одличан текст и веома тачни закључци. Још у Председничкој кампањи сам имао „окршаје“ са разним „Срђанима“. Јер, неко ко посматра живот, државу, само из позиције свог једног, јадног живота и шта би за њега, можда било боље, тај је у стању да Јанковића прихвати као свог кандидата, а другосрбијанство, као своју идеологију. Међутим, живот државе превазилази, вековима, живот сваког од нас. А шта је добро за државу, не мора да буде, обавезно, добро и за сваког од нас у сваком тренутку. Ако имамо (хвала Викиликсу) закључке Западних сила о томе да се „Србији не сме дозволити економски развој“, а ми, као опчињени, трчимо у загрљај своме крвнику (Цео двадесети век је обележен уништавањем Срба, јер у деветнаестом веку Срба, Јапанаца и Енглеза било је, од прилике једнако), онда треба да се замислимо над судбином сопствене државе. Србија је и раније била у тешким ситуацијама, али су бар Срби схватајући је, умели увек да издрже, изгину, али се на крају одбране! Данас, постоје хиљаде оваквих „Срђана“, који би за своје дупе, продали све што је Српско! Е, то је велики проблем и то је оно што угрожава и само постојање Србије! Ако је једнима у интересу да си што слабији или да те нема (запад) или да си што јачи, јер си природни савезник (Русија)….шта бираш? Па небитно колико то данас кошта, али потомство ће то благословити!

    • E moj namcore, ovaj „Srdjan“barem pise pod svojim imenom I ne mrsomudi o casti I ponosu. Nisam ja prodao Srbiju vec vi veliki Srboljubi. Sve ste opustosili. Ja sam otisao sa dva kofera I stvorio novi zivot, I od otadzbine nista nisam ukrao, samo dao I doneo. A sta si ti uradio? I dosta visa o izdajama I prodajama. Kada neko po ceo dan zvali o otadzbini, ja samo gledam da mi ne ukrade novcanik. Patriotizam ( ovakav o kome ti trabunjas) je poslednje utociste hulja. A hulja u Srbiji koliko hoces.

      • Ti si, bar, imao dva kofera. Ja ni to! Samo neke (fudbalske) veštine, koje su dobro plaćane. I isto sam sebi stvorio novi život. Takođe, kada je trebalo, davao i organizovao pomoć svojoj zemlji. Za razliku od tebe, ja ne trabunjam. A patriotizam proglašavati utočištem hulja je, u stvari, tvoj zaštitni znak. Ne kaže se uzalud: „Poturice gore od turaka“! Sve ono, što ti više nisi, sada prezireš! Ali, to je tvoj, a ne moj, problem.

        • E moj Milane najveci problem nas Srba sto ne mozemo da razgovaramo , da se o necemu ne slozimo I opet postujemo jedni druge. Zasto sam ja poturica? Mozda zato sto ne zelim da zivim u drzavi poput Rusije, koja nema ni jedan dan demokratske tradicije. Of careva, preko Lenjina, Staljina, Breznjeva, Jeljcina pa do Putina uvek isto. Veliki vodja koga nimalo nije briga za zivote svojih gradjana. Nije moj pojedinacni zivot vazniji of Srbije, ali ne moze svaka generacija u nasoj zemlji da se zrtvuje ni za sta. Na Zapadu politicari idu na fer izbore, pa moraju hteli ne hteli da vode racuna o svojim gradjanima. Zato sam zapadnjak po politickom ubedjenju. A to sto ja volim rusku muziku, pisce, crkveno pojanje to je druga prica. I Rusija je imperija, a imperije nemaju mnogo vremena za emocije. To je luksuz malih nacija kao sto je nasa.

        • I da, istina…postoje „nivoi“ neke rasprave. Rasprava može biti ravnopravna samo ako smo na istom. Ali, onda kada ja mogu da predvidim svaku tvoju reć…e, onda nema reči o ravnopravnosti. Zato zaključujem ovu raspravu, jer nikako nismo ravnopravni. Neko ko na sve gleda iz svog jadnog, bednog, kratkog ovozemlajskog života, ne može raspravljati sa nekim ko gleda na budućnost nacije i naroda, kao bezvremenog entiteta!

        • Бар не морамо да се питамо шта је „Срђану“ важније, патриотизам или новчаник. Сам је објаснио…

      • I da, istina…postoje „nivoi“ neke rasprave. Rasprava može biti ravnopravna samo ako smo na istom. Ali, onda kada ja mogu da predvidim svaku tvoju reć…e, onda nema reči o ravnopravnosti. Zato zaključujem ovu raspravu, jer nikako nismo ravnopravni. Neko ko na sve gleda iz svog jadnog, bednog, kratkog ovozemlajskog života, ne može raspravljati sa nekim ko gleda na budućnost nacije i naroda, kao bezvremenog entiteta!

  2. Јанковић покушава да користи омиљену демагошку технику АВ (коју, наравно, није он измислио), да говори у директним противречностима, тј. да оно што је речено фактички нема смисла. Већина људи, у тој ситуацији, бира да верује ауторитету, тј. да претпостави да он „мисли“ оно што они желе да мисли. Јанковић, наравно, не може да буде тако успешан у томе као АВ, јер је основни услов да техника прође да нема ко да укаже на бесмисленост реченог, тј. да принуди демагога да направи јасан избор. За разлику од АВ, Јанковић себи не може да приушти тај луксуз…

  3. E, gospodine Antonicu, sve smo vec culi nebrojeno puta. Guslanje, busanje u prsa, neprikosnovema pravovernost, ali Kosovo nije nase niti ce opet biti. Nesto moze da bude nepravedno, pa da ipak bude realnost. Ali kada je realnost ikada nesto znacila Srbima. Mi vise volimo kukumakanje I mitologiju. Zato slusamo 80-godisnjeg Amfilohija I srcedrpatelno uzdisemo za Rusijom.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime