Običnom Srbinu ostaje da razmišlja zbog čega su Danci i Dankinje naseli na ratnički ritmički poklič škotskih gorštaka i povećali broj stanovnika svoje zemlje
Verovatno u najboljoj nameri da doprinesu podsticanju rađanja u Srbiji, Ministarstvo kulture i informisanja i Vladin Savet za populacionu politiku raspisali su konkurs za izbor slogana (slogan – stari ritmički poklič škotskih gorštaka – prim. aut.) koji bi se koristio u kampanji za povećanje nataliteta u našoj zemlji.
Kako je Ministarstvo saopštilo pre nekoliko dana, konkurs nije doneo željeni rezultat: nije izabrana nijedna od ponuđenih krilatica, mada je bilo i nekoliko zanimljivih predloga o kojima bi se moglo razmišljati kao što su: „Dosta reči – nek zakmeči!“ „Rađaj – ne odgađaj!“ „Mama – neću sama“ i „Tata – hoću brata!”
Kad se kod nas o nečemu ne izjasni predsednik naprednjaka, onda će se oglasiti njegov imenjak i ministar vojske, ali ako i on ćuti, javnosti će se svakako obratiti gospođa Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevine, predsednica koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost a uz sve to još i članica Komisije za populacionu politiku Vlade Srbije.
Gđa Mihajlović nije skrivala svoje duboko nezadovoljstvo navedenim sloganima smatrajući da je čitav konkurs veliki promašaj koji će doneti suprotan efekat i izazvati negodovanje pripadnica slabijeg pola u Srbiji. Ona je zaključila da se našim ženama naređuje da rađaju, nameće osećanje krivice zbog niske stope nataliteta , a ujedno su predstavljene i kao mašine za rađanje.
Premijerka Brnabić takođe je osetila potrebu da se izjasni povodom ovog neuspelog konkursa, samo je njena izjava bila znatno umerenija od gnevnih reči ministarke građevina. Ona je rekla kako slogani ne mogu da doprinesu povećanju nataliteta, a i da takve krilatice nisu u njenom stilu.
U vezi sa ovim slučajem bilo je, razume se, zanimljivo i mišljenje gđe Slavice Đukić Dejanović, ne samo kao psihijatra, već, pre svega, kao ministarke bez portfelja u Vladi Srbije, a, inače,zadužene za populacionu politiku naše zemlje.
Ona je podsetila srpsku javnost, a u isto vreme i svoje koleginice iz Vlade, kako je i Danska, u kojoj je natalitet takođe u opadanju, pre nekoliko godina, pred početak letnjeg godišnjeg odmora, koristila slogan „Učinite to za Dansku!”. Vlada je bila zadovoljna njegovim efektom, odnosno,povećanjem broja porodilja, pa bi se moglo zaključiti kako je neverica naše premijerke u dejstvo slogana neosnovana.
Šta će sve reći razne nevladine organizacije koje po pozivu štite ljudska, odnosno, ženska prava i ravnopravnost, tek će se videti, dok običnom Srbinu ostaje da razmišlja zbog čega su Danci i Dankinje naseli na ratnički ritmički poklič škotskih gorštaka i povećali broj stanovnika svoje zemlje. U svakom slučaju, vidi se da je to za njihovu zemlju korisno, dok je neka slična akcija u našoj zemlji nepoželjna i štetna za Srbiju, jer je, pre svega, kako joj se prebacuje, uvredljiva i ponižavajuća za Srpkinje.
Skoro da se pomisli da je i ovde u pozadini neki tajni uslov Evropske unije i to sa jasnom namerom da Srba bude što manje.
U čitavoj naduvanoj priči o odbačenim sloganima namenjenim kampanji za povećanje nataliteta u Srbiji ostala je po strani činjenica da Ustav ne poštuju i oni koji bi prvi morali da ga se pridržavaju. Ministarstvo kulture je predloge navedenih krilatica ispisalo hrvatskom latinicom. Što niko nije primetio ili je, da sve bude gore, i ovo kršenje osnovnog zakona naše zemlje smatrao za prirodno.
Vojislav M. Stanojčić
stanjestvari.com
Bravo za tekst!