Slučaj Dveri ili šta se dešava na desnici?

Valjda je svima jasno da se spremaju izbori i da Vučić, čovek koji ne ume da vodi vladu i državu, ali ume kampanju, nastoji da onemogući postojanje svakog raznomislija u srpskoj skupštini. Aktuelni saziv, tj. sadašnje parlamentarne stranke, razlikuju se međusobno samo po tome što jedni tvrde da umeju bolje i predanije da izdaju i rasprodaju od drugih.

Suštinskih razlika tu nema, izuzev manjinskih stranaka koje uglavnom rade na maksimiziranju prava svojih glasača. Žutokraki su delovali nešto otmenije do svoje poslednje faze na vlasti, kada je bivši predsednik zabranio da čuje bilo kakav nepovoljan glas u svom okruženju.

Naprednjaci su nepismeniji i time vulgarniji. Ideje nemaju, osim onih koje lansiraju vođa i njegove dežurne udvorice: Neša, ministar nepravde Selaković, neradni ministar rada Vulin, drvoseča zapisa i zlatiborskih šuma Zorana i slični.

Demokratska stranka Srbije i Srpski pokret Dveri su delimično potreseni unutrašnjim trvenjima i neslaganjima, koja se često predimenzioniraju i dodatno „začinjavaju“ u medijima. Ko je zainteresovan da se desnica i svaka druga stranka sem naprednjaka, rasture, oslabe i podele? Jasno je kao dan, u pitanju je manipulator, čovek koji bi da zajedno obeležava spomen na poklane Srbe, Rome i Jevreje širom NDH i streljane ustaše u Blajburgu, na ljude stradale u novosadskoj raciji i poginule honvedovce, onaj koji po mišljenje ide u Berlin, britanskog ambasadora dovodi za nadzornika u vladu i Tonija Blera za obuku Gašića, čovek koji nesrećnim slučajem zauzima poziciju predsednika vlade – Aleksandar Vučić.

Raspadaju se čak i manje stranke i udruženja građana, a žuti su već pocepani na niz stranaka, koje se po migu Londona ili Vašingtona mogu opet okupiti. Svakako, ne dolazi do podela i nesuglasica na desnici i na zapadoidizovanoj levici samo zbog delovanja službi i volje reformatora srpske svesti i savesti. Mnogi žele da posle višegodišnjeg rada i sami budu predvodnici, ili nastave da predvode promene i povratak Srbije Srbiji.

Ima i onih koji se zaodevaju rodoljubljem, a već su zarad vlasti i krčmenja komunalnih i drugih javnih preduzeća ulazili u koalicije sa naprednjacima. Neki, koji su dugo godina opstajali na lokalu, zamorili su se i zarad materijalnog ćara prelaze u SNS, postajući nove nade principijelne politike slepog vođe.

Što se Dveri i uopšte Srba tiče, normalno je, pa i zdravo da postoje različita mišljenja o pojedinim stvarima, u ovom slučaju o institucionalnom uobličavanju pokreta. Da bi izašli na izbore u predizbornu koaliciju sa DSS, Dveri su morale da se registruju kao stranka i prilagode unutrašnju organizaciju zakonu i propisima o političkim strankama. Ko misli da Dveri nije ni trebalo da ulaze u koaliciju, neka kaže kako misli da prekine ovaj sunovrat srpskog naroda i Srbije koji predugo traje. Ima i onih koji sa prekorom kažu kako bi pojedini ljudi da budu ministri ili zauzmu funkcije sutradan. Pa kako bi bilo drugačije? Dveri izlaze na izbore da ne bi formirale vladu? Ili, ako budu u prilici da je formiraju, to ne treba da čine?

Druga je priča o tome kakav je statut. Da razmimoilaženja ima, očigledno je. To je i normalno kada ima više ljudi, pritom mislećih, a ne idolopoklonika. Ako Dveri počnu da deluju kao „firerska“ organizacija, tj. kao grupa poklonika velikog vođe, ko god on bio, potpisnik ovih redova će napustiti takvu organizaciju. Zasad ne primećujem da je tako. Međutim, ono što ostaje nesporno jeste da su Dveri na srpskoj političkoj sceni najuporniji i najizraženiji vesnik srpske tradicije, svetosavlja, negovanja svega onog dobrog u našoj istoriji, sa čim imamo da izađemo na svetsku scenu i ne postidimo se.

Dveri ne nastoje da upodobe Srbiju rastućoj dekadenciji Zapada. Nasuprot, one afirmišu suverenu politiku zasnovanu na hrišćanskim vrednostima, poštovanju sebe i drugih, saradnje sa svima koji žele da sarađuju sa nama i izgradnji jedne države čija bi privreda bila u interesu naroda a ne protivu njega.

DSS, koji je posle dugogodišnjeg pada počeo da vraća ugled jedne odmerene, uljudne urbane stranke srpske desnice, izložen je stalnim napadima. Ova stranka će zajedno sa Srpskim pokretom Dveri izaći na izbore, a cilj i vlasti i zapadnih igrača jeste da upravo ta koalicija ne pređe cenzus i time započne promenu Srbije.

Ne treba da dozvolimo da lične slabosti i greške koje se daju ispraviti izazivaju veštačke podele i stvaranje „izvornih“, „samostalnih“ i drugih organizacija koje bi bile suprotstavljene onoj iz koje su proistekle. Na pragu prve male pobede ne smemo pokušati da zakopamo još jednu nadu u srpsku zoru nakon dugo godina hodanja u mraku EU fanatizma. Zajedno, omogućićemo da srpski narod, kao i svi pošteni i vredni ljudi u ovoj zemlji, ponovo dobiju svoj glas u Skupštini, a takvog se glasa vlast i njeni nadzornici boje. Otuda podstiču i raspiruju svako neslaganje i razmimoilaženje.

Слободан Јанковић

NSPM