„Slučaj Handanović“ ili vreme SNS zabave i razonode

U tekstu „Neuka naprednjačka vojska maršira Srbijom“ Milan Bečejić je veoma jasno ukazao na pogubnu kadrovsku politiku koju istrajno sprovodi vladajaući naprednjački režim: ”I zaista, kada čovek pogleda na neverovatnu galeriju likova koji su se – samo zahvaljujući partijskoj pripadnosti domogli funkcija – ostaje gorak ukus zbog neukosti, nedoučenosti, primitivizma, neznanja, nekompetencije i nesposobnosti tih ljudi. Ništa manji gorak utisak od onog koji je okovao Srbiju nakon jednog od neispunjenih predizbornih obećanja koje je dao Aleksandar Vučić: ‘Obećavamo građanima da će, kada dođem na vlast u preduzećima i upravnim odborima raditi nestranački kadrovi, ali i mnogi koji pripadaju ostalim strankama (avgust 2011. godine)’“.

To je samo jedno u nizu neispunjenih obećanja, jer kadrovsku politiku naprednjaka upravo obeležava isključiva vezanost za stranačku pripadnost i bezuslovnu vernost vladajućoj stranci i njenom autoritarnom vođi. Naravno da postoje i pojedini izuzeci, to su tzv. „nadstranački kandidati“ koje istura u prvi plan naprednjački režim. Ali, oni su to samo formalno, dok su u stvari gorljivije pristalice „reformske“ politike Aleksandra Vučića od pripadnika vladajuće naprednjačke oligarhije.

Primera stranačkog postavljanja i imenovanja naprednjačkih članova i pristalica ima na pretek. Ali, ima i onih koji su pravi udarac i žestoki šamar pre svega za svet kulture i umetnosti, što je samo još jedan primer sveprisutne bahatosti i neprikrivene osionosti naprednjačkog režima.

Radi se o odluci donetoj na sednici Skupštine grada Beograda da Damir Handanović bude postavljen na funkciju direktora CEBEF-a (Centra beogradskih festivala). On je inače poznat po hitovima koje je pisao za pevače poput Lepe Brene, Cece Ražnatović, Saše Matića, Nataše Bekvalac a i sam se okušao kao interpretator na našoj estradi.

Sa ovim referencama, vezanim pre svega za estradnu delatnost, taj čovek treba da preuzme organizaciju i brigu o najznačajnijim kulturnim manifestacijama u Beogradu: Međunarodnom filmskom festivalu – FEST-u, Međunarodnom muzičkom festivalu – BEMUS-u, Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, Međunarodnom letnjem festivalu ambijetalnih umetničkih pozorišnih, plesnih, muzičkih i vizuelnih programa – BELEF-u.

U svojim prvim izjavama, novi director CEBEF-a rekao je da „zna da vodi velike sisteme“ i da ova funkcija „odgovara njegovom senzibilitetetu“. On je takođe objasnio svoje shvatanje „kulture“ i prioriteta naprednjačke tzv. kulturne politike: „Godinama sam organizator raznih muzičkih i multimedijalnih dešavanja u Beogradu i drago mi je što svojim radom mogu da pomognem Beograđanima da se dobro provedu, da svoje vreme odvoje za zabavu i razonodu a to ćemo još više unaprediti. Ostvario sam dobre rezultate u dosadašnjoj karijeri. Do tridesete godine napravio sam više od pet stotina muzičkih dela, od kojih su mnoga postali hitovi u jugoistočnoj Evropi”.

Kao svoj prioritet ovaj „istaknuti estradni preduzetnik“ ističe „unapređivanje zabave i razonode“. Kao da mi nismo i sada bukvalno preplavljeni kičom, banalnošću i trivijalnostima koji dolaze iz njegovog sveta estrade i različitih rijaliti programa. Međutim, on se samo skladno uklapa u naprednjačko shvatanje kulture kao zabave i razbibrige i njihovu težnju da suzbijaju i obesmišljavaju kritičko mišljenje koje je u temelju svakog umetničkog dela i poduhvata. Umesto ozbiljnih i kreativnih umetničkih sadržaja, nužno je narodu neprestano pružati ružičastu sliku stvarnosti kako bi se sprovodio svojevrsni proces pacifikacije i sveopšteg zaglupljivanja.

Primenjuje se otvoreno poznata politička praksa da „narodu treba dati što više hleba i igara“. Tako se na najlakši i najefikasniji način kontroliše biračko telo koje se bavi nametnutim trivijalnostima, a otvara se veliki prostor za politikantsku manipulaciju u kojoj nema mesta za realno sagledavanje stvarnosti i preispitivanje najvažnijih problema u našem društvu: rastuće siromaštvo, autoritarni način vladavine, gubljenje osnovnih soicijalnih i radnih prava, drastično suzbijanje kritičkog mišljenja i uspostavljanje medijske kontrole.

Naprednjački režim više i ne krije svoje težnje da kreira i podstiče sve očitiju estradizaciju naše politike i njeno pretvaranje u veliki rijaliti program u kome nema mesta za ozbiljan dijalog o najvažnijim društvenim pitanjima. Zato su potrebni provereni partijski kadrovi koji će sprovoditi ovako postavljenu i osmišljenu naprednjačku tzv. kulturnu politiku.

Pritom, ne može nas čuditi izjava Damira Handanovića „Ponosan sam što sam član SNS-a i podržavam politiku koju predstavlja predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Saglasan sam sa svim što on i njegova stranka rade za našu državu u zemlji i u svetu“. Ovo je očigledno bila najvažnija preporuka prilikom donošenja odluke u Skupštini grada Beograda za njegovo postavljenje, jer se izjava vernosti naprednjačkom vođi podrazumeva kao neophodni uslov da se bude deo vladajućih upravljačkih struktura u naprednjačkom načinu vođenja društvenih i državnih poslova.

I, kada pomislim da smo dotakli dno, ispostavi se da se može ići dalje u ponižavanju, ne samo poslenika u oblasti kulture i umetnosti. Jer, kako drugačije tumačiti izbor novog direktora Centra beogradskih festivala nego kao izraz bahatosti i beskrupuloznosti naprednjačkog režima koji ne poštuje osnovne pretpostavke neophodne za razvoj kulture i umetnosti – pošto brigu o najvažnijim kulturnim manifestacijama u glavnom gradu udeljuje estradnom menadžeru koji će unapređivati zabavu i razonodu?

Beograd će na taj način konačno i formalno moći da bude proglašen za „prestonicu zabave i estradnih dešavanja“. Šta nam drugo i preostaje nego da se besomučno zabavljamo, kad su svi društveni problemi rešeni i sada čekamao nastanak „zlatnog doba“ uz hitove novog direktora Centra beogradskih festivala koji je, pored ostalog, i muzički urednik Siti rekordsa i TV Pinka?

U uslovima u kojima živimo, pripadnost Pinkovom „zabavljačkom“ pogonu i jasno izražena partijska lojalnost sasvim su dovoljna preporuka da se postane organizator najvažnijih kulturnih programa i dešavanja u Beogradu.

Marinko M. Vučinić

nspm.rs