Francuski sud u Kolmaru je na ročištu od 06.04.2017. godine, bez posebnog obrazloženja, ponovo odložio donošenje odluke po zahtevu Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja koji se tereti za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Tim povodom oglasio se i Daut Haradinaj, brat Raumuša Haradinaja, inače poslanik u kosovskoj skupštini, dajući izjavu u emisiji «Infoboks» na TV Dukađini. U vezi sa mogućnošću da njegov brat Ramuš bude izručen srpskim vlastima, Daut Haradinaj je izjavio: «Mogu nas uvesti u rat, ništa drugo. Ja za druge ne znam, ali znam za sebe: ako pogreše i ako to urade (izruče Haradinaja) treba da budu spremni za ozbiljnije teme. Ako žele Kosovo etnički bez Srba, onda neka se šale». (1)
Nadležno ministarstvo Republike Srbije je dostavilo sudu u Kolmaru vrlo obimnu dokaznu građu, dokumentaciju (verujemo jake dokazne snage) i sva dodatna objašnjenja iz kojih jasno proizilazi da je:
– navedeno delo bilo propisano kao krivično delo važećim zakonodavstvom koje je primenjivano u Republici Srbiji, i tokom relevantnog perioda za koji se veže sumnja da je delo izvršeno,
– da navedeno krivično delo po domaćem zakonodavstvu, koje je usklađeno sa međunarodnim pravom, ne zastareva,
– da je prema sada važećem Zakonu (čl. 372 st. 3 KZ) za najteže oblike tog dela propisana kazna zatvora u trajanju najmanje od 10 godina ili zatvor od 30 do 40 godina, a da je u periodu od 12 – 20 juna 1999. godine bila propisna kazna zatvora u trajanju od 5 godina ili zatvor od 40 godina.
Pri tom je jasno da se ne radi ni o kakvom političkom krivičnom delu niti o bilo kakvom delu koje je povezano sa takvim krivičnim delom, jer je Dodatim protokolom uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji (Strazbur 15.10.1975. godine) predviđeno da se političkim krivičnim delima, u smislu čl. 3 Evropske konvencije o ekstradiciji, neće smatrati:
– zločini protiv čovečanstva koje predviđa Konvencija radi sprečavanja i suzbijanja zločina genocida, koju je 9. decembra 1948. usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija,
– krivična dela predviđena u članu 50. Ženevske konvencije iz 1949. o poboljšanju položaja ranjenika i bolesnika o oružanim snagama u ratu, članu 51. Ženevske konvencije iz 1949. o poboljšanju položaja ranjenika, bolesnika i brodolomnika oružanih snaga na moru, članu 130. Ženevske konvencije iz 1949. o postupanju prema ratnim zarobljenicima, članu 137. Ženevske konvencije iz 1949. o zaštiti civila u vreme rata,
– niti slična kršenja ratnih zakona koji su na snazi u vreme kada počinje primena tog protokola i ratnih običaja koji postoje u tom trenutku, koji nisu predviđeni napred navedenim odredbama Ženevskih konvencija.
Osnovni ciljevi Saveta Evrope, čije zemlje članice su potpisnice Evropske konvencije o ekstradiciji, podrazumevaju prihvatanje načela vladavine prava i poštovanje osnovnih ljudskih prava tj. poštovanje načela koja čine osnove svake istinske demokratije.
Upravo poštovanje navedenih načela nalažu Francuskom sudu izručenje Haradinaja Repubilici Srbiji.
Francuski sud se našao u prilici da pokaže na delu svoju odanost pravu tj. svoju samostalnost i nezavisnost. Poštovanje i primena prava, prema podacima i činjenicama koji su dostupni u javnosti, nalažu usvajanje zahteva Srbije i izručenje Haradinaja. Sa druge strane, ukoliko budu od presudnog uticaja politički argumenti umesto pravnih, zahtev bi mogao biti odbijen, s tim što bi u tom slučaju postalo jasno da je evropski ideal vladavine prava, pao u vodu, te da se pravo defitivno povlači pred političkom moći.
Pretnje koje su upućene iz Prištine ne odnose se samo na Srbe, već su pre svega upućene sudu u Francuskoj, a po svojoj suštini predstavljaju pretnju miru, upućenu ne samo Srbiji, već celom regionu i Evropi u celosti, kojoj se jasno stavlja do znanja šta bi je snašlo ukoliko bi Haradinaj, kako to međunarodno pravo nalaže, bio izručen Srbiji.
Reči koje je javno izgovorio Daut Haradinaj same po sebi bi se mogle protumačiti kao poziv i podsticanje na izvršenje krivičnog dela genocida, što Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida izričito zabranjuje, predviđajući da je kažnjivo neposredno i javno podsticanje na vršenje genocida (čl.3, st. 1, tač. c Konvencije). Naš Krivični zakonik takođe propisuje da će svako ko poziva ili podstiče na izvršenje krivičnog dela genocida biti kažnjen zatvorom od jedne do deset godina (organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina iz čl. čl. 375 st. 7 KZ RS).
Teško je i zamisliti da bi se bilo ko usudio da izađe u javnost sa sličnom izjavom, a da pri tom prethodno nije dobio zeleno svetlo sa vrlo visokog i moćnog mesta, a sa druge strane, takva izjava ne može a da se ne poveže i sa sve češćim pominjanjem zahteva za fomiranje vojske tzv. republike Kosovo i pretnjom podnošenja tužbe zbog genocida protiv Republike Srbije.
U svakom slučaju, jasno je da su se u slučaju Haradinaj pravo i politika direktno sudarili, a ko će izaći kao pobednik vreme će ubrzo pokazati.
Pri tom, ukoliko postoje osnovi sumnje da je Ramuš Haradinaj počinio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, a verujemo da o tome svedoči obimna činjenična građa od više stotina stranica teksta i dokaza, isti ni u kom slučaju ne bi smeo biti pušten na slobodu. On bi u svakom slučaju morao biti procesuiran, ako ne pred sudom Republike Srbije kako to nalaže Evropska konvencija o ekstradiciji, onda pred francuskim sudom, shodno odredbi čl. 146 Ženevske konvencije iz 1949. o zaštiti civila u vreme rata, po kojoj su sve zemlje – strane ugovornice, među kojima i Fracuska, dužne da pronalaze lica osumnjičena da su izvršila, ili da su naredila da se izvrši koja od teških povreda koja ta Konvecija određuje i obavezne su da takva lica izvedu pred svoje sopstvene sudove, bez obzira na državljanstvo ili da ga predaju na suđenje nekoj drugoj Strani ugovornici (Srbija) zainteresovanoj u sudskom gonjenju.
Slavka Kojić
www.fsksrb.ru
(1) www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2693908/haradinajev-brat-ako-ramus-bude-izrucen-srbiji-na-kosovu-nece-biti-srba.html
