Slučaj Ibarska: Zloupotreba službe

Atentat na Ibarskoj magistrali i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove, tada jedne od vodećih opozicionih stranaka u Srbiji, koji se dogodio pre tačno 17 godina, neki su od slučajeva u kojima je dokazana zloupotreba nekadašnje Službe državne bezbednosti za obračun s političkim neprijateljima režima Slobodana Miloševića tokom devedesetih.

U insceniranoj saobraćajnoj nesreći 3. oktobra 1999. na Ibarskoj magistrali poginula su četiri člana SPO-a – Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurević.

Insajder je još 2005. u serijalu Ubistvo na Ibarskoj magistrali objavio da je na dan ubistva Vuka Draškovića pratilo 27 pripadnika Državne bezbednosti. Praćenje je pojačano nekoliko dana pre 3. oktobra 1999, pa su pripadnici DB-a radili u smenama od po 24 sata.

Ovu nesreću izazvali su pripadnici Crvenih beretki, tako što su kamionom punim peska na Ibarskoj magistrali udarili u jedan od dva automobila. Vozač prvog automobila, u kom se nalazio Vuk Drašković, uspeo je da izbegne direktan sudar, a kamion je udario u drugi automobil, u kom su bili ostali funkcioneri SPO-a.

Kamion koji je namerno izazvao saobraćajnu nesreću pripadao je Državnoj bezbednosti, a vozač tog kamiona, direktan izvršilac četvorostrukog ubistva, Nenad Ilić, bio je pripadnik Jedinice za specijalne operacije.

U serijalu Insajdera o ubistvu funkcionera SPO-a krajem 2005. objavljeni su dokazi koji pokazuju da su tadašnji predstavnici DB-a i ostalih državnih institucija uradili sve što su mogli, uključujući falsifikovanje dokaza, da bi prikrili zločin.

Dokazana je i umešanost pripadnika Državne bezbednosti u ubistvo, kao i uloga svih tužilaca i sudija koji su posle zločina odugovlačili proces. Posle serijala doneta je presuda kojom su umešani u ovaj zločin osuđeni na višegodišnje kazne zatvora, ali je Viši sud dva puta ukidao presudu i vraćao na ponovno suđenje.

Tek 2009. Vrhovni sud Srbije osudio je zbog teškog ubistva na po 40 godina zatvora bivšeg načelnika Državne bezbednosti Radomira Markovića, bivšeg pukovnika DB-a i komandanta rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka i pripadnike JSO-a Nenada Ilića i Branka Berčeka.

Pripadnik rasformiranog JSO-a Nenad Bujošević osuđen je na 35 godina, a Duško Maričić i Leonid Milivojević na po 30 godina zatvora. Bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes osuđen je na godinu i po dana zatvora za pomaganje učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Bivši načelnik Uprave Saobraćajne policije Dragiša Dinić i bivši šef beogradske Saobraćajne policije Vidan Mijailović osuđeni su za isto delo na deset, odnosno šest meseci zatvora.

Bivši šef beogradskog DB-a Milan Radonjić oslobođen je optužbe.

Za razliku od presuda za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, Slobodan Milošević u pravosnažnoj presudi za ubistvo na Ibarskoj magistrali nije označen kao nalogodavac.

Prema dokazima iznetim u serijalu Insajdera o zločinu na Ibarskoj magistrali ovo ubistvo je naručila, planirala , organizovala i izvršila država, uz aktivno učešće više od 50 državnih službenika, počevši od predsednika, preko šefa tajne policije, predstavnika najviših državnih institucija i policijskih generala do načelnika i operativaca DB-a.

Pogledajte ceo serijal Insajdera Ubistvo na Ibarskoj magistrali, za koji su govorili Vuk Drašković, okružni javni tužilac u vreme ubistva Andrija Milutinović, dugogodišnji radnik DB-a Vlada Nikolić, koji je svedočio da je otet pre atentata kako ne bi ometao prikrivanje zločina, kao i Ljubiša Milanović, šef grupe u policijskoj jedinici Poskok, zaduženoj za slučaj ubistva funkcionera SPO-a.

U serijalu su objavljeni i delovi iskaza radnika DB-a i članova Jedinice za specijalne operacije.

Atentat u Budvi: Odluka doneta, presuda se piše više od dva meseca

Posle neuspelog pokušaja ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj, usledio je pokušaj ubistva u Budvi 15. juna 2000.

Za pokušaj ubistva Draškovića u Budvi, kao i za ubistvo nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, osuđeni su Milorad Ulemek i sedmorica funkcionera i pripradnika Službe državne bezbednosti.

U prvostepenoj presudi je zaključeno da je Ulemek, „postupajući po nalogu Slobodana Miloševića, izdao naređenje pripadnicima svoje kriminalne grupe da ubiju Vuka Draškovića i otmu i ubiju Ivana Stambolića“. Ovu presudu potvrdio je i Vrhovni sud, da je Milošević izdao nalog za ubistvo oštećenih kao političkih protivnika.

Postupak u vezi s ovim atentatom i dalje nije okončan protiv Milana Radonjića, bivšeg šefa beogradskog DB-a. On je optužen i za učešće u ubistvu Slavka Ćuruvije. Postupak za ubistvo Ćuruvije je u fazi saslušavanja svedoka, dok je postupak za atentat u Budvi gotov, ali presuda već više od dva meseca nije javno saopštena jer je u toku izrada takozvanog pismenog otpravka presude.

Naime, Veće apelacionog suda kojim je predsedavala Nada Hadžiperić još 15. jula je većalo i glasalo, ali se presuda od tada piše. Dok presuda ne bude napisana i poslata strankama u postupku, odluka veća je tajna. U Apelacionom sudu za Insajder.net kažu da se presuda duže čeka zbog godišnjih odmora u avgustu, ali i zbog složenosti predmeta.

Optužnicu protiv Milana Radonjića i operativaca DB-a Ratka Romića i Stevana Baste inicirao je oštećeni Vuk Dršković, da bi gonjenje preuzelo Više tužilaštvo u Beogradu. Prvom presudom Višeg suda 2012. Radonjić je bio osuđen na osam godina zatvora zbog pripreme atentata na Draškovića, ali je Apelacioni sud presudu ukinuo i vratio na početak. Godine 2015. isto veće Višeg suda donosi oslobađajuću presudu. Apelacioni sud tada odlučuje da se i pred tim sudom održi suđenje. Održana su dva pretresa 17. maja i 7. jula, da bi petočlano veće većalo i glasalo još 15. jula. Pismena presuda se još čeka, do tada je rezultat glasanja veća tajna.

„Ako su sudije poštovale dokaze i ako nisu taoci DB-a ili njeni oficiri, onda je jedino moguća osuđujuća presuda“ rekao je Vuk Drašković za Insajder.net.

U svojoj izjavi Vuk Drašković navodi i da je Milošević označen kao nalogodavac u pravosnažnoj presudi za ubistvo Ivana Stambolića kao i atentata na njega u Budvi.

„Nažalost, nije označen kao naredbodavac zločina na Ibarskoj magistrali , jer su DB i njene sudije godinama nastojale da za četvorostruko ubistvo odgovaraju samo dvojica izvršilaca“ kaže Drašković dodajući da je tek Vrhovni sud Srbije, veće Dragomira Milojevića, odbilo  da amnestira DB.

„Njen šef Radomir Marković osuđen je na 40 godina zatvora ,a ta istorijska presuda zaobišla je Miloševića jer ga je bila zaobišla i optužnica, podignuta u vreme kada je Legija bio heroj 5. oktobra, kako su govorili Đinđić i Dušan Mihajlović“ navodi Drašković.

Insajder