Slučaj Kapetan ili borba protiv botova

„Dobar dan, zovem iz centrale Srpske napredne stranke, moje ime je Aleksandar i želim da vas pitam koliko ste upoznati sa rezultatima našeg rada u Beograd“, upitao me ljubazno jedan od botova.

„Vučić?“, upitao sam podsmešljivo.

„Ne, ne Vučić“, odgovorio je bot zbunjeno, a onda ponovio pitanje da li sam „upoznat sa rezultatima“.

„Upoznat sam. Niste ništa pametno uradili“, odgovorio sam hladno.

„Tako dakle? Niste zadovoljni?“, značajno neljubaznije, sa zadrškom rekao je bot koji se navodno zove Aleksandar. Kao Vučić. Kao ja.

„Ne, nisam zadovoljan. Nezadovoljan sam. Veoma.“

„Aha“, značajno je uz pauzu nastavio mladi aktivista kog očito nisu naučili da je normalno da imate osobu koja ne podržava vaše ideje i stavove, vašu partijsku pripadnost.

„Da li ste zapisali moje ime? Zaokružili? Crvenom obojili u svojoj excell tabeli? Jeste?“

„Auhmmm… Ne gospodine, ovaj… jesam…“, zbunjeno je nastavio bot – početnik.

„E, sad prestanite da gubite moje vreme. Zbogom“, zaključio sam prilično neljubazno naš jednominutni razgovor i spustio slušalicu.

Srećom, razgovor je bio telefonski. Da je taj Aleksandar, sa svojim prijateljima aktivistima, pozvonio na moja vrata, možda bih podviknuo, a oni bi možda prijavili policiji kako sam ih maltretirao. Potom bi lažni doktor Stefanović koji obavlja dužnost ministra policije rekao kako niko u Srbiji nema pravo da bije decu, a ja bih peglao kičmu u nekoj sobi veličine 3 x 2, na metalnom krevetu…

Džaba bih ja objašnjavao kako to nisu deca, već politički aktivisti. Džaba bih ja objašnjavao da deca – po našim zakonima – ne mogu da učestvuju u političkom životu dok ne napune 18 godina, a onda nisu više deca. Sasula bi se na mene, baš kao na onog jadnog kapetana na Zvezdari, salva uvreda iz naprednjačkih redova. Bio bih tada već i zvanično, formalno proglašen izdajnikom.

Nažalost, naša javnost ne shvata da se iza tog privođenja vojnog lica zbog toga što je „izbacio aktiviste SNS sa svoje imovine“ (što je preko noći preraslo u „pretukao“, „maltretirao“) krije, dragi moji, mnogo opasnija poruka:

Oni mogu da hapse. Koga hoće. Kad god hoće. Zašta god hoće. Oni mogu da hapse, sude, presuđuju. A vi, koji dižete glavu, treba da se zapitate da li ste sledeći na spisku. Za posetu. Za hapšenje.

Da li možda konačno vidite razliku između ovih i „onih“? Ne? Još ne?

Da li vam je jasno da nama vlada klika koja je bez treptaja oka poslala u smrt šestoro ljudi i jedno dete pre gotovo tri godine?

Da li vam je jasno da nama vlada klika koja je privatizovala i politizovala sve tri bezbednosne službe u Srbiji?

Da li vam je jasno da nama vlada klika koja ima (in)direktno vlasništvo ili značajan uticaj nad osam od devet dnevnih listova?

Da li vam je jasno da nama vlada klika koja ima (in)direktno vlasništvo ili značajan uticaj nad gotovo svim televizijama u Srbiji, a da se one koje nisu pod pritiskom mogu izbrojati na prste; i to u celoj zemlji?

Da li vam je jasno da nama vlada klika koja se u proteklih pet godina enormno obogatila?

A vi mi i dalje govorite kako su svi isti, a da za žute lopove nemate nameru da glasate?

Ah, pa predlažem vam onda da zauzmete red pred nekom od zapadnih ambasada. Jer – možda za sledeće izbore dođu na vaša vrata i zapitaju vas za koga ćete da glasate. A vi, kad im odgovorite da vam Ustav garantuje pravo da to zadržite za sebe, dobijete prijavu. Pa vam dođu čike u plavom da vas hapse. Aonda neće imati ko da piše o tome.

I da: Srećan vam Dan državnosti.

Aleksandar Bećić

www.kolumnista.com