Slučaj Mentus, ili o jednoj presudi koja će ući u anale srpskog pravosuđa

0
1066
Marko Pantić / Foto: printscreen

Verovatno se svako od nas barem jednom do sada u životu susreo sa prekršajnim postupkom. Bilo da je u pitanju kažnjavanje zbog nenonešnja kacige na skuteru, nevezivanja sigurnosnog pojasa u automobilu, prelaska ulice van pešačkog prelaza ili neposedovanje karte za prevoz GSP-om. Za ove pobrojane prekršaje zakonodavac je propisao i prekršajni nalog u vidu sankcije. To je ona isprava koju dobijete od ovlašćenog lica koje vas je uhvatilo u „nedelu“ pa ako uplatite iznos u narednih 7 dana – dužni ste da platite 50% od vrednosti kazne.

Ipak, postoje i prekršaji za koje je kao glavna sankcija predviđena kazna zatvora. Učinilac kojem je izreknuta kazna zatvora lišen je jednog od elementarnih ljudskih prava – slobode. Baš iz razloga što postoje prekršaji za koje je zaprećena kazna zatvora, u Zakonu o prekršajima postoji čitav niz garantija koje garantuju širok korpus prava okrivljenom. Takođe, član 99 ovog zakona propisuje shodnu primenu Zakonika o krivičnom postupku na segmente koji nisu rešeni Zakonom o prekršajima.

Možda će i većina nas kao prvu asocijaciju na prekršajni postupak imati komunalnu policiju koja izdaje pomenuti prekršajni nalog u vozilu GSP-a „učiniocu“ koji nije imao kartu. Ali ne i Vladimir Mentus, sociolog koji je zaposlen u Institutu društvenih nauka u Beogradu. On je odgovoran je što je dana 12. jula nešto posle ponoći, u neposrednoj blizini Narodne skupštine vređao policijske službenike rečima „jebem vam majku“. Za ovu nepodopštinu, do tada prekršajno neosuđivani (shodno presudi) građanin, presudom Prekršajnog suda u Beogradu je u nedelju, mimo redovnog radnog vremena, osuđen je na kaznu zatvora u roku od 30 dana. U presudi broj: Ds-22-Pri. 814/20 od dana 12.07.2020. godine, za koju verujem da će ući u anale sramote srpskog pravosuđa, stoji i da je predmetna presuda shodno članu 308 ZOP izvršna odmah. To znači da će Vladimir Mentus po napuštanju kancelarije prek(og)ršajnog sudije biti direktno sproveden u jedan od kazneno-popravnih zavoda.

Da Vas podsetimo:  Korupcija u zdravstvu – Studija jednog slučaja

Pogledajmo pravnu regulativu. Okrivljeni je osuđen da je izvršio prekršaj iz člana 22 Zakona o javnom redu i miru. U pomenutom članu se navodi da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana kazniti svako ko uvredi službeno lice u vršenju službene dužnosti. Članom 2 predmetnog zakona, predviđeno je da pripadnici MUP imaju status službenog lica što se tiče ovog zakona, mada to nikada nije ni bilo sporno.

Ono što je svakako sporno jeste primena člana 308 Zakona o prekršajima koji nosi intersantan naziv: „Izvršenje pre pravnosnažnosti“. Ovaj član predviđa da se osuđujuća presuda može izvršiti i pre pravnosnažnosti (što znači da nije sproveden postupak po žalbi) ako je, između ostalog, predmet presude prekršaj iz Zakona o javnom redu i miru. Čak ću dati sebi za pravo da kažem da je i sadržina ove odredbe zakona, koju neke kolege nazivaju „huliganskim zakonom“, sporna sa pitanja ustavnosti. Odredba se kolokvijalno naziva „huliganskom“ jer je ratio legis za unošenje ove odredbe u Zakon o prekršajima navodno bila želja zakonodavca da spreči da se navijačke tuče (najčešće u danima večitog derbija) odvijaju tokom celog dana. Postupajući sudija je cenio da je Mentus Vladimir „dovoljno“ kriv da bude ekspresno osuđen i poslat na izdržavanje kazne zatvora shodno „huliganskoj“ odredbi.

Znam da će vam zvučati čudno, ali primena „huliganske“ odredbe u ovom slučaju možda čak ne bi bila sporna. Opravdanje za primenu člana 308 ZOP morali bismo naći u obrazloženju presude. Međutim, analizirajući obrazloženje, dolazimo do potpuno suprotne stvari. Postupajući sudija je naveo da je nakon sprovedenog postupka i utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka NESUMNjIVO UTVRDIO (ovo bi se moglo pokazivati srednjoškolcima na časovima srpskog jezika kao primer za stilsku figuru – ironija) da su se u protivpravnoj radnji okrivljenog stekla sva obeležja prekršaja sankcionisanog članom 22 Zakona o JRM.

Da Vas podsetimo:  U Vašingtonu se branile tašne od 4.000 evra!

Ovo je eklatantan primer ironije. Neki bi rekli i vređanja inteligencije. Zašto? Pa zato što od „dokaza“ koje je „savesno cenio“ sudija je izveo sledeće: čitanje Izveštaja Odeljenja za JRM (koji je sastavljen na osnovu iskaza „oštećenog“ policajca Milošević Dimitrija); ispitivanje „oštećenog“ policajca Milošević Dimitrija u svojstvu svedoka i saslušanje okrivljenog Mentus Vladimira. Nakon što je ekspresno izveo ove „dokaze“ koje je „savesno cenio“, postupajući sudija je zaključio sledeće. Iskaz „oštećenog“ je LOGIČAN, UVERLjIV I NEPRISTRASAN, a iskaz okrivljenog je NEOSNOVAN I UNAPRED SMIŠLjEN U CILjU IZBEGAVANjA ODGOVORNOSTI. Na osnovu čega je postupajući sudija izveo ovakve zaključke – možda ćemo saznati nekad. Sada znamo da je „savesno cenio“ ove iskaze i „nesumnjivo utvrdio“ činjenice kao što je gore navedeno.

U prekršajnom postupku, za razliku od krivičnog (kada je to zakonom propisano), nije neophodna obavezna stručna odbrana koju sprovodi advokatura. Ipak, smatram da je shodno načelu Audiatur et altera pars, koje potiče još od starih Latina a u slobodnom prevodu glasi „Čujmo i drugu stranu“, okrivljenom Mentus Vladimiru moralo biti omogućeno da u redovnom prekršajnom postupku, uz prisustvo branioca, iznosi svoju odbranu. Posebno iz razloga što je za prerkršaj, za koji je ekspresno procesuiran i osuđen, predviđena i kazna zatvora kao moguća sankcija.

Ovako, sud se „poslužio“ odredbom koju je već (što je široj javnosti poznato) koristio nakon protesta „1 od 5 miliona“ kada je grupa demonstranata ušla u zgradu RTS. Čini se da su i tada, kao i sada, nasumično „birani“ momci (mahom studenti) koji će biti uhapšeni i ekspresno osuđeni. Valjda za primer drugima. Predsednik se tada razmahivao izjavama; prvo da će abolirati osuđene, a zatim da „moli“ sudije Prekršajnog apelacionog suda da preinače ove presude.

Da Vas podsetimo:  Umesto štafete za Vučićev rođendan – BAKLJADA (Kad umiljato kuče dve majke sisa)

Tada je pritisak javnosti uspeo. Da li su sudije Prekršajnog apelacionog suda „poslušale“ predsednika, ili su pak postupale shodno svojoj savesti i stručnosti, ne znamo. Ipak, znamo da su sve žalbe usvojene, a „okrivljeni“ pušteni na slobodu da se brane u redovnom prekršajnom postupku uz prisustvo advokata i mogućnost adekvatne odbrane.

Nadam se da će se u trenutku objave ovog teksta Mentus Vladimir i ostali momci koji su pohapšeni pod krajnje sumnjivim okolnostima – naći na slobodi. U suprotnom – pridružujem se apelu slobodoljubivih građana Srbije: pustite uhapšene, odmah!

(Autor je diplomirani pravnik iz Beograda)

Marko Pantić   
Izvor: NSPM

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime