Slučaj Mitilineos: Na kamate preko 200 hiljada dolara

1
519

Pored kompenzacije od skoro 40 miliona dolara građani Srbije će morati da plate i dodatnu kamatu jer Vlada Srbije još nije izvršila obavezu koju je preuzela odlukom arbitražnog suda.

Foto: mytilineos.gr

U dopisu u koji je BIRN imao uvid i koji je poslat 5. januara 2018. godine kompanija Mitilineos podseća Vladu Srbije na obaveze, koje je preuzela po odluci arbitražnog suda u Švajcarskoj, kojom se država Srbija obavezala da isplati kompenzaciju ovoj kompaniji u visini od skoro 40 miliona dolara.

Pored toga, Vladi Srbije se stavlja do znanja da svaki dan neizvršenja ove odluke košta građane Srbije skoro 3000 dolara, tako da je od stupanja na snagu Odluke arbitražnog suda 19. oktobra 2017. godine do danas Srbija dužna na ime kamata preko 200 hiljada dolara.

I taj se dug iz dana u dan uvećava.

BIRN je kontaktirao kabinet predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić za komentar, ali nam je sugerisano da proverimo u Ministarstvu finansija direktno, jer je dopis na njih adresiran. U Ministarstvu finansija nisu mogli da nam kažu ništa više o tom slučaju, osim što nas je PR menadžerka ministarstva uputila na Ministarstvo privrede.

U dopisu u koji je BIRN imao uvid ne pominje se Ministarstvo privrede, na njih dopis nije adresiran, već samo na ministra finansija Dušana Vujovića, kao i na Upravu za trezor i Upravu za javni dug. Takođe, sa dopisom je upoznat i Milan Lazić iz advokatske kancelarije Karanović i Nikolić iz Beograda, koja zastupa državu Srbiju u ovom postupku.

Iz kompanije Mitilineos se pozivaju na odluku iz oktobra 2017. godine koja je konačna, a žalba Federalnom sudu Švajcarske, koju je Srbija preko svojih zastupnika podnela, ne odlaže izvršenje.

Kada je srpska javnost saznala da će Srbija morati da plati tih 40 miliona dolara, davno zaboravljenoj grčkoj kompaniji Mitilineos, iz Vlade Srbije su dolazili umirujući glasovi da će sve biti sprovedeno kako sud nalaže.

Tako je Ana Brnabić, predsednica Vlade, još krajem avgusta 2017. izjavila da to neće biti problem za budžet Srbije, jer je državna kasa u odličnom stanju:

„Nije dobra vest, ali se neće drastično odraziti na budžet. Sva sreća, stvarno imamo suficit daleko više nego što je planirano. U principu ćemo možda morati da izbacimo jedan ili dva projekta, koji smo planirali do kraja godine iz finansiranja, što nije problem”, kazala je Brnabić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, a prenela je agencija Beta.

Dakle, Srbije se bila obavezala da isplati kompenzaciju ovoj kompaniji u vezi sa sporom, koji je vođen još od 2005. godine, kada je ova grčka kompanija procenila da njen srpski partner RTV BOR ne izvršava obaveze prema sporazumima i ugovorima, koji su napravljeni još u drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka.

Tada je SR Jugoslavija, u junu 1997. godine, bila potpisala međudržavni Sporazum sa Grčkom o zaštiti i promociji investicija.

Ministar rudarstva i energetike Vlade Srbije Aleksandar Antić je u prvim komentarima nakon presude rekao da su taj problem napravile prethodne vlade u periodu 2004-2012. godine:

„To je još jedan od ‘skeleta koji je iskočio iz ormara’, problem iz prošlosti sa kojim se ova i prethodna vlada suočavaju”, dodao je Antić, a prenela agencija Tanjug.

BIRN je u vezi sa ovim „slučajem“ tražio od Ministarstva rudarstva i energetike da nam dostavi dokumentaciju, ali je zahtev BIRN-a bio odbijen, jer se ministarstvo pozvalo na činjenicu da ta dokumenta imaju oznaku „strogo poverljive informacije i dokumenti“.

BIRN se žalio Povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, koji sada vodi postupak protiv Ministarstva.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira Britanska ambasada u Beogradu. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.

Slobodan Georgiev

javno.rs

1 KOMENTAR

  1. КОЈА РАВНОДУШНОСТ?

    Државна “љубав” од 40 милиона еврића није скупа, а зашто? Поред оноликог хваљеног профита којег остварио РТБ Бор у протеклој години (министар Кнежевић је рекао да је 55 милиона евра), а држава се оптужује, због гаранције, да грчком Митилинеосу дугује 40 милиона евра и сваког дана до испуњења обавезе грађане Србије кошта 3000 евра. Садашње власти оптужују за такву трансакцију једну од пређашњих власти. Заборавили да садашњи челник РТБ Бор, господин Спасковски и тада, јер он зна где у сваком моменту да се усидри или прелети, је био члан менаџмента РТБ Бор у време аранжмана са Митилинеусом, ако већ није заборавио, а Вучић је био министар информисања. Питам његовог ментора ΛВ зашто дозвољава, поред онолико хваљених рекорда у производњи бакра и профита и осталих чаробних и величанствених успеха компаније РТБ Бор, још увек везан за бедног буџета државе , да се и тај дуг пребије на леђа јадних, бедних и гладних пензионера и осталих грађана. Поред тога, остају обавезе за изградњу флеш пећи у топионици и фабрике сумпорне киселине, затим дуговања према Дебису, Гленкору и осталих. У овим успесима нисам навео крађу злата и замуљеног златног муља, муљање мутном водом са бакром, нетранспарентне трајекторије пара и осталих добара РТБ Бор. Ако ова дуговања су пресудна за приватизацију РТБ Бор, а нису, онда можда и има оправдања. Амбиције менаџмента РТБ Бор и особе из власти су незасите и без лимита?

    ДА ЛИ, И САМО ДА ЛИ, ЋЕ СЕ РЕШИТИ ПРОБЛЕМ РТБ БОР??

    Актуелна политика је доста гласна у вези решавања проблема РТБ Бор. Један од проблема се јавља у томе што се не зна како да се реши тај проблем приватизацијом, стратешким партнерством, професионалним менаџментом и још разних модификација, с једне стране, с друге, величају се резултати тренутне производње, профите и враћања дуговања и обавеза. Ово под другим, дискутабилни су ти, ко бајаги, постигнути бајковити резултати у раду РТБ Бор под командном палицом Спасковског. Отпис дугова од 900 милиона евра, неплаћања струје, рударске ренте, дуговања Митилинеосу, Дебису и Гленкору демантују баснослвне и бајколажне постигнуте резултате рада РТБ Бор. Следећи проблем је враћање кредита за градњу флеш пећи и фабрике сумпорне киселине, а не нове топионице како лажно тврде њени неимари Спасковски и министри. До сада је покушана три пута продаја РТБ Бор безуспешно. И тада се причало у бајкама, а испоставило се да су , на пример, Купрум и Атек , које су купиле РТБ Бор недостојне за такав посао, али нису имале паре да га плате, међувремену обе фирме су пропале. Бојим се да се и овај пут не понови историја приватизације РТБ Бор. Такође, важан фактор и у овом послу су неки лични интереси и амбиције с ове или оне стране закона, а троши се огромна енергија и новца за сав тај конгломерат интереса и надања. Муљање бакром, сребром, златом и парама и њихови ефекти од стране Спасковског и његових јатака могуће је да успоре приватизацију РТБ Бор. Волео бих да нисам у праву.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime