Iako je Agencija za borbu protiv korupcije još pre tri godine obavestila tužilaštvo u Zaječaru da je SNS finansirala izbornu kampanju mimo pravila, plaćanjem gotovinom, tužilaštvo je predistražni postupak pokrenulo tek nakon prošlogodišnjeg CINS-ovog teksta o tome. Slučaj je zastareo nekoliko meseci kasnije.
Milinko Živković, u to vreme funkcioner Srpske napredne stranke (SNS), izmirio je juna 2013. godine račun od 200.000 dinara u zaječarskom hotelu Srbija-Tis. Prethodno je uzeo novac od 19 ljudi, deo dodao i sam, a onda u gotovini, mimo računa stranke, platio smeštaj aktivista angažovanih tokom kampanje za lokalne izbore.
U izveštaju o troškovima kampanje koji je SNS predala Agenciji za borbu protiv korupcije, Živković nije naveden kao donator, nema podataka da je još 19 osoba dalo prilog, niti je prijavljen trošak smeštaja aktivista – što je obaveza po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Hotelu je tokom te predizborne kampanje još dva puta uplaćivan novac u gotovini.
Agencija je sa ovim problemom upoznala Osnovno javno tužilaštvo na sastanku u Zaječaru još 2014. godine. Tadašnji tužilac i njegov zamenik potvrdili su Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) da je sastanka bilo. Ipak, u Tužilaštvu ne postoji zapis o sastanku, a dve strane se ne slažu da li su tom prilikom prezentovani dokazi.
Tužilaštvo je počelo da istražuje da li je prekršen Zakon tek nakon što je CINS u martu 2016. godine objavio tekst o ovom slučaju, a zatim su novinari CINS-a pitali Tužilaštvo da li su pokretali ili planiraju da pokrenu postupak protiv SNS-a. Novi tužilac je pokrenuo predistražni postupak ali prekasno, pošto je slučaj ubrzo zastareo.
Zakon o finansiranju političkih aktivnosti obavezuje političke subjekte da troškove kampanje pokrivaju isključivo preko posebnog računa stranke, kao i da svaki trošak prijave Agenciji. Povreda zakona se tretira kao prekršaj, nakon čega počinioci mogu biti kažnjeni novčano, ili, ukoliko se ispostavi da su svesno prikrili finansiranje – kao krivično delo. U slučaju krivičnog dela, zaprećena je kazna od tri meseca do tri godine zatvora.
U intervjuu za CINS, predstavnici Agencije su upozorili da krivično može odgovarati samo onaj za koga se dokaže da je imao nameru da izvrši određeno delo. Tu nameru dokazuje tužilaštvo, a Agencija prilikom pokretanja postupka prilaže dokaze.
Nekadašnji tužilac Mirko Petković kaže da bi istražio slučaj da je Agencija posle sastanka iz 2014. podnela krivičnu prijavu.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ne misli da je to dobro rešenje. On kaže da je bolje da Agencija dostavlja informacije tužilaštvu koje će dalje da ih ispituje:
“Agencija (…) nema dovoljno ovlašćenja za prikupljanje nekih podataka, za saslušanje, uzimanje izjava od građana. Usled tog manjka ovlašćenja oni možda mogu nešto i da omaše i da krivičnom prijavom ne obuhvate sve ono što bi trebalo”.
Predistražni postupak malo pre zastare
Na priznanici od 15. juna 2013. godine, ispod iznosa od 200.000 dinara, rukom je ispisano ime Milinka Živkovića, narodnog poslanika od 2012. do 2016. godine. U ime stranke hotelu je tokom izborne kampanje, u maju i julu, još dva puta plaćano “na ruke”. Agenciji tako nije prijavljeno ukupno 736.000 dinara.
U razgovoru sa novinarima CINS-a, Živković je potvrdio da je prikupio 200.000 dinara i dao ih hotelu Srbija-Tis. Rekao je kako nije mislio da je problem što ne koristi račun stranke te da je učinio kako su mu rekli u hotelu.
Desetak dana nakon objavljivanja CINS-ovog teksta u kome je dokazano da su SNS i druge stranke tokom izbornih kampanja prikrivale troškove, novinari CINS-a su kontaktirali Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru. Javni tužilac Slaviša Dimitrijević odgovorio je da će se obratiti Agenciji, a potom odlučiti o pokretanju istrage za krivično delo.
Odgovor tužioca CINS-u stigao je 1. aprila 2016, dve godine i osam meseci nakon što je poslednja suma uplaćena hotelu. Ukoliko tužilac odluči da pokrene krivični postupak to mora da učini pre navršene tri godine od dana potencijalnog krivičnog dela. U suprotnom, slučaj zastareva.
U obraćanju Agenciji tužilac se pozvao na dopis novinara CINS-a i tražio da ga obaveste da li su podneli prijavu za kršenje zakona.
Iz Agencije su odgovorili da je njihov predstavnik o predmetu već razgovarao sa prethodnim tužiocem Mirkom Petkovićem i njegovim zamenikom Draganom Božinovićem – skoro dve godine ranije, u junu 2014. Sastanak je organizovan kako bi se Tužilaštvo upoznalo sa nalazima Agencije, kao i zbog „eventualnih instrukcija Tužilaštva za dalju detaljniju kontrolu“.
Mirko Petković, tadašnji javni tužilac u Zaječaru, rekao je za CINS da se seća sastanka, ali i da Agencija nije imala dovoljno dokaza da bi on pokrenuo postupak.
„Da li je prekršen zakon treba da se proveri. Ali da bih proverio ne mogu na osnovu gole priče. (…) Daj mi dokaze da nije prijavljeno, daj da saberem, oduzmem, da uporedim i onda da saslušam”, kaže Petković. Dodaje da se ne seća da im je predstavnik Agencije na sastanku dao dokumentaciju, ali i ukoliko jeste, uveren je da je “nešto bitno falilo“.
Iz Agencije su CINS-u naveli da je njihov predstavnik na sastanku „izneo sve činjenice, dokaze i informacije kojima je Agencija u tom trenutku raspolagala. U skladu sa načelom oficijelnosti, Tužilaštvo je na osnovu onoga što im je prezentovano odlučivalo da li ima dovoljno elemenata za započinjanje krivičnog gonjenja”.
Tužilaštvo nakon sastanka nije pokrenulo postupak, a aktuelni tužilac Dimitrijević kaže da nije našao podatke o dolasku predstavnika Agencije tim povodom, te da sastanak u Tužilaštvu nije ni zabeležen.
Nemanja Nenadić kaže da u ovom slučaju neko nije uradio svoj deo posla:
“Ako je sastanak bio održan, a izgleda da jeste, niko to ne negira, onda bi o njemu morala da postoji neka službena beleška i da se tu nađu i podaci o tome da li je Agencija dostavila neku dokumentaciju ili ne. (…) Onda bi bilo mnogo lakše izvesti nesumnjive zaključke da li ima neke odgovornosti i kod Agencije ili samo kod javnog tužilaštva”.
Prekršaj, ne krivično delo
Dve godine posle sastanka, a nakon obraćanja CINS-a, u junu i avgustu 2016, tužilac Slaviša Dimitrijević je tražio od zaječarske policije da prikupi još informacija radi utvrđivanja postojanja krivičnog dela. Uz izveštaj, policijski inspektor je u oktobru tužiocu dostavio ista dokumenta do kojih je došla Agencija u aprilu 2014. godine.
Sredinom novembra Dimitrijević zaključuje predistražni postupak zbog ”zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo iz čl. 38 Zakona o finansiranju političkih aktivnosti”. U službenoj belešci naveo je i da je – na osnovu prikupljenog činjeničnog stanja – reč o prekršajnoj odgovornosti, za koju nije nastupila zastarelost.
Bivši tužilac Petković nije odgovorio na pitanje novinara CINS-a zašto i on nije tražio dodatne dokaze od policije. Više je puta rekao kako bi istražio slučaj da je postojala krivična prijava, odnosno da je očekivao da će Agencija podneti prijavu. S tim se složio i njegov tadašnji zamenik Božinović, koji je za CINS rekao da su u junu 2014. samo razgovarali te da im Agencija nije dala ništa napismeno.
“Nije lako ući u krivični postupak, pogotovo kad su izbori u pitanju. Morate da imate čvrste dokaze da bi mogli, da vas neko posle ne ucenjuje ili preti. (…) Pogotovo kad su u pitanju vladajuće stranke, znate, i vi isto kao novinari, znate kako je. Tu mora čisto da bude kao suza”, rekao je Petković.
Agencija je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Prekršajnom sudu u Beogradu 7. marta 2017. godine, jer su čekali “zvanično obaveštenje od nadležnog javnog tužilaštva da ne postoje elementi za pokretanje krivičnog postupka”.
Milica Šarić
www.cins.rs
