Slučaj „zamagljene“ poternice: Haradinaj može biti uhapšen samo u Srbiji

0
309

Međunarodna poternica za Ramušem Haradinajem, za Srbiju ostaje na snazi, ali po svemu sudeći više nije delotvorna u ostalim zemjama članicama Interpola. To je iz nejasnih tumačenja zvaničnih institucija jedini logičak zaključak, nakon odluke Komisije za kontrolu međunarodnih poternica u Lionu da usvoji prigovor UNMIK-a na poternicu za Haradinajem. Interpol pomenutu poternicu više jednostavno „ne tretira“, kako je glasilo jedno od tumačenja odluke.

Foto: Beta AP / Ramuš Haradinaj

Iako je informacija o odluci u Lionu došla iz kosovskih medija, na osnovu izjava srpskih zvaničnika je jasno da Srbija, već neko vreme, zna za zahtev UNIMK-a i odluku Interpola.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić danas je izjavio da Srbija nije povukla ni poternicu ni optužnicu, ali da je Ramuš Haradinaj sa poternice Interpola povučen po zahtevu UNMIK-a.

“To ne znači da su poternice povučene i preduzećemo sve pravne mere da to ispravimo”, rekao je Dačić.

Najveću zabunu oko toga da li je poternica povučena ili nevidljiva, zamagljena, zatamnjena napravio je MUP Srbije, koji je juče, 2. decembra, najavio žalbu na odluku Interpola.

Naime, u jučerašnjem saopštenju MUP je naveo da Interpol „više neće tretirati ove poternice, odnosno da će ih izbirati iz sistema.

“Komisija za kontrolu međunarodnih poternica u Lionu (u sedištu Interpola) usvojila je žalbu Unmika i 1. decembra 2017. odlučila da Interpol više neće tretirati ove poternice, odnosno da će ih izbrisati iz sistema”, naveo je MUP u svom saopštenju dostavljenom medijima juče, 2. decembra.

Iz ovog saopštenja jasno je da su nadležne institucije znale da je poternica od petka, 1. decembra nevidiljiva za ostale članice interpola, iako su se oglasili tim povodom tek nakon što je informacija objavljena u prištinskim medijima.

Jutros je, međutim, ministar policije Nebojša Stefanović dao drugačije ili dodatno pojašnjenje – ne mogu da je povuku pravno, ali ako je Interpol ‘zatamni’, nijedna država neće tražiti Haradinaja, jer neće videti poternicu u sistemu”.

Pravno Interpol i ne može da povuče međunardnu poternicu, s obzirom da nju raspisuje MUP Srbije po nalogu suda, ali potraga preko Interpola je očito zaustavljena.

U junu Srbija Interpolu odgovorila na prigovor UNMIK-a

Opasnost da se poternica za Haradinajem izbriše iz baze Interpola, srpske vlasti su, sudeći prema izjavi ministarke pravde Nele Kuburović, znale još u junu ove godine.  Kako su preneli mediji, ministarka pravde je navela da je Srbija u junu odgovorila na prigovor koji je UNMIK uložio povodom poternica za Haradinajem i ostalima koje Srbija sumnjiči za zločine počinjene na Kosovu.

Ministarka je takođe rekla da je skandalozno to što UNMIK preuzima ulogu države i ulaže prigovor Interpolu, tvrdeći uz to da odluke sprskih pravosudnih organa ne može niko da ukida, pa ni Generalni sekretarijat Interpola.

„Poternica je raspisana 2004. godine po naredbi Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, a kada je reč o Haradinaju, protiv njega je i dalje u toku postupak pred Tužilaštvom za ratne zločine“, rekla je Kuburović.

U saopštenju Ministarstva pravde navedeno je poternica i dalje na snazi, kao i da Interpol može samo da je “zamagli”, tako da ona ne bude vidljiva zemljama članicama.

I kad je vidljiva, poternica nije obavezujuća

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za Insajder da Generalni sekreterijat Interpola ima pravo da otkaže poternicu ako više ne zadovoljava uslove.

„Ne znam o čemu se radi oko ovog „zatamnjenja“. Postoji forma „diffusion“ koja je slična poternici, ali je manje formalna i cirkuliše unutar sistema nacionalnih kontakt tačaka. Koristi se, primera radi, ako neka država  želi da ograniči ko sme da vidi poternicu“, kaže Đorđević.

On međutim ukazuje i na to da nijedna poternica koju objavi Interpol, vidljiva ili nevidljiva, nije pravno obavezujuća.

„Država članica nije u obavezi da uhapsi nekoga na osnovu poternice. Reč je o dobroj volji, zajedničkim interesima i ne treba je mešati sa nalogom za hapšenje. Da je suprotno, Haraadinaj bi odavno bio izručen Srbiji jer je do sada već više puta uhapšen “, kaže Đorđević.

Ramuš Haradinaj nekoliko puta je zadržavan po Interpolovoj poternici Srbije, a poslednji put je po toj poternici uhapšen početkom ove godine u Francuskoj. Nakon nekoliko meseci odlučivanja 28. aprila francuski sud je odlučio da nisu ispunjeni neophodni uslovi za izručenje.

Odmah nakon toga Haradinaj se vratio na Kosovo i ušao u predizbornu kampanju za parlamentarne izbore kao kandidat za premijera. U toj kampanji izgovarao je oštre reči upućene Srbiji i ministrima u Vladi Srbije. Tako je rekao da Srbija duguje izvinjenje Kosovu i najavio da će, ukoliko bude izabran za premijera, uhapsiti Marka Đurića i Aleksandra Vulina ako dođu na Kosovo. Aleksandar Vulin odgovorio je da će Haradinaj odgovarati za svoje zločine.

Međutim posle izbora početkom septembra upravo Srpska lista, koju podržava Vlada Srbije, dala je podršku i tako omogućila većinu u pralamentu upravo vladi Ramuša Haradinaja. 

Haradinaj je 2012. oslobođen pred Haškim tribunalom po svim tačkama optužnice za ratne zločine na Kosovu. Srbije je za njim  još 2004. raspisala međunarodnu potragu I to zbog sumenje da je počinio krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja civila. Nakon hapšenja u Francuskoj Srbije poslala i potvrdu da je u međuveremenu proširila istragu protiv njega. Optužnica nikada nije podignuta.

insajder.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime