Ima više načina da se neka svetska manifestacija upropasti. Recimo gradonačelnik Londona bi mogao da zagorča život organizatorima, učesnicima i publici, predstojećeg nezvaničnog prvenstva sveta u tenisu, čuvenog Vimbldona. Dovoljno je samo da dan uoči starta turnira raskopa prilazne ulice do teniskog hrama i eto nevolje.
Ako bi baš hteo maksimalno da naudi svom gradu, mogao bi pride da raskopa i centar, zatim da zatvori nekoliko važnih saobraćajnica i da smisli neku pakost da zaustavi metro. Verujem da bi mu to bilo poslednje što bi uradio kao gradonačelnik jer bi već sutradan bio smešten na psihijatriju, a grad vraćen u prvobito stanje.
Ali što bi se gradonačelnik tako ponašao. Svako će vam reći da je tako nešto u Londonu nezamislivo. I ne samo u Londonu. Međutim, u srpskoj prestonici baš takve poteze vuku. Kao da neka nečista sila upravlja ljudima koji vode grad. Kao da ih je pod svoje uzeo nečastivi pa ih nagovara da zagorčaju život sugrađanima, a oni s oduševljenjem izvršavaju zadatke.
Beograd je baš ovih dana domaćin velikog sportskog takmičenja – Svetske lige u vaterpolu. Učestvuje osam najboljih reprezentacija. Istovremeno neko je u gradskoj vladi odlučio da dan uoči takmičenja raskopa ulicu (Kraljice Marije) ispod bazena Tašmajdan i tako napravi pakao.
U vreme utakmica saobraćajne gužve su neopisive, parkinga nema, policija muku muči da dovede vaterpoliste do bazena. Stajao sam u jednoj od kolona, vozači trube, psuju, neki pokušavaju da se okrenu, a ni nazad se ne može. Stradaju trotoari i felne. Ne daj bože da moraju da intervenišu vatrogasci ili hitna pomoć, zalud.
Situaciju još težom čini to što su i neke druge ulice takođe zatvorene pa se kompletan saobraćaj gura tamo gde je još jedino moguć. Niko ne pita kako je ljudima u gradskom prevozu, vozačima, taksistima…
I onda čovek dođe u situaciju da mrzi i vaterpolo i Svetsku ligu i vlast i život u Beogradu. Umesto da je srećan što smo ugostili sportiste svetskog glasa. Sećam se kako su ljudi ranije bili razdragani kad Beograd organizuje neko takmičenje. Čitav grad diše kao jedan. To što je trebalo asfaltirati, ofarbati, okrečiti to je rađeno pre. Zbog gostiju ali i zbog nas.
Beograd je nedeljama u kolapsu. I ne pominjem bez razloga mračne sile, jer ovolika količina naopakih potez koji parališu grad ne može biti rezultat nečije greške, nečijeg neznanja. U pitanju je združena akcija koja će se siguro naći u dopunjenom izdanju “Čaranje, gatanje i bajanje kod Srba”. Samo ljudi u koje je ušlo zlo mogu da se ponašaju ovako prema nekom gradu.
A kako je tek turistima? Lutaju Beogradom, gaze rizlu po Trgu Republike i prate putokaze do Glavne železničke stanice koja ne postoji. Možda je rešenje u psihijatriji.
Milenko Vasović
Izvor: BIZLife
