U Radio televiziji Vojvodine smenjeni su direktor programa i sedam (ili po drugim izvorima čak četrnaest) urednika informativnog programa. Uz to, ostavke su podneli direktor RTV i urednica Prvog programa televizije.
Da li je to dobro ili loše za Srbiju? Da li je to dobro ili loše za demokratiju u našem društvu?
Opozicija jednoglasno smatra da je to loše. To kažu i Bojan Pajtić i Sanda Rašković Ivić. NJihov glavni argument je da iza tih smena stoji Aleksandar Vučić. A on po pravilu, misle oni, izneverava demokratiju i nacionalne interese.
Vučić pak kaže da nema ništa sa čistkom u RTV. „To je stvar Upravnog odbora“, brani se on.
Neće biti da je baš tako. Smene u RTV započeo je novi UO RTV koji je konstituisan četiri dana pred izbore, a sa smenjivanjima je otpočeo već desetak dana po zatvaranju biračkih kutija.
Treba znati da Upravni odbor RTV imenuje REM, a njega bira Skupština Srbije. Ko ima većinu u skupštini kontroliše REM, ko kontroliše REM postavlja UO RTV i UO RTS, a ko postavlja UO RTV i RTS imenuje direktore i urednike na RTV i RTS.
Ne znam ko su ljudi iz novog UO RTV, ali znam ko su oni u novom UO RTS. Za UO RTS predloženi su, u skladu sa zakonskim zahtevom, ugledni stručnjaci – mediolozi Zoran Jevtović i Nena Todorović, etičar Jovan Babić, psiholog Žarko Trebješanin, novinar Slobodan Stupar… Ali, REM je za člana UO RTS izabrao Branka Raduna, „političkog analitičara“, a zapravo propagandistu SNS i Vučićevog trbuhozborca.
Naravno da je smena u RTV političke prirode i da iza nje stoji Vučić. Jer, zbog „pada gledanosti“, kako stoji u obrazloženju UO, danas se na TV ne smenjuju urednici informativnog programa – smenjuju se urednici zabavnog ili filmskog programa.
No posmatrano iz šireg plana, u politici se, kako je to obrazložio Maks Veber, ne gledaju motivi već učinci delovanja. Prethodna politička smena u RTV, 2011. godine, donela je nešto bolji program nego pre. Da podsetim, tada je smenjeno celokupno rukovodstvo RTV jer je susret Putina i Tadića, u Dnevniku RTV u 17.00, potpisan sa: „Potvrda neprijateljstva“. Zbog toga su leteli s položaja: generalni direktor RTV, direktor televizije RTV, glavni urednik televizije RTV i glavni urednik radija RTV.
To što je neko u menadžmentu RTV ili RTS smenjen ili postavljen politički, ne mora još ništa da znači. Bitno je kakav je program proizašao iz tih smena. A kakav je program RTV imao nakon smene 2011?
Opšti je utisak da je on bio bolji nego pre, a u nekim segmentima igranog ili dokumentarnog programa čak i kvalitetniji nego program RTS-a. S obzirom na to da slabo gledam TV, ne znam koliko je ta ocena tačna. Ali, humoristički serijal RTV „Državni posao“ čini mi se ne samo duhovitim, već i politički (ideološki) primereno uravnoteženim. Čak i informativni program RTV, naročito posle preokreta na državnom nivou iz 2012. godine, nije mi delovao onoliko nepodnošljivo jednostran kao ranije.
Međutim, RTV je za mene i dalje ostao, mada u mekšoj formi, „medijski servis“ atlantizma, drugosrbijanstva i autonomaštva. Recimo, RTV je bio izdavač i medijski promoter knjige Latinke Perović „Dominantna i neželjena elita“. U prilozima RTV, Perovićeva je čak slavljena kao „superstar“. Šta ima javni servis pokrajine sa izdavanjem jedne knjige? No, adoracija „majke Druge Srbije“ od strane RTV nije slučajna. NJen istorijski revizionizam, preko kog se dekonstruišu demokratski i kulturni identitet Srbije, savršeno se uklapa u dubinski autonomašku matricu RTV.
Takođe, kako su u samoodbrani referisali naprednjački propagandisti, siva eminencija RTV, pogotovo po pitanju novoangažovanih novinara, izgleda da je bio naš stari znanac Dinko Gruhonjić. O njegovom ekstremnom autonomaštvu i o antisrpskom šovinizmu već sam pisao na FSK. Na drugom mestu, takođe sam iscrpno analizirao njegov rad na proizvođenju nekakvog „vojvođanskog identiteta“, kao suštinski antisrpskog. I upravo je Gruhonjić, kako kažu, bio glavni kadrovik prilikom angažovanja srednjeg i nižeg novinarskog ešalona za informativne emisije RTV – od Dnevnika u 17.00, do Razglednica.
Konačno, povremeno prilično sirova atlantistička propaganda na RTV oslikavala se i u prilozima njenog informativnog programa. Recimo, u ovom je krajnje neznalački, ili prosto podlo, postavljen znak jednakosti između desnice i fašizma. Kao što sam već pisao na FSK, u Srbiji što više radite za Vašington i Brisel, ili što ste veći secesionista, to glasnije vičete da ste „levičar“. Ta strategija kriminalizacije nacionalne desnice omogućava zastupnicima transnacionalnih kapitalističkih struktura da, bez ozbiljnijeg otpora nacionalnih suverenista, završavaju svoje poslove po novim privrednim i političkim kolonijama širom istoka Evrope.
Zbog svega toga, o karakteru nedavnih smena na RTV treba prosuđivati po programu koji ta kuća ubuduće bude pravila. Nažalost, osoba koja se kandidovala za novog programskog direktora RTV ne uliva dovoljno poverenja da će taj program biti politički uravnotežen i informativno korektan.
Reč je o Jakši Šćekiću o kome sam još 2009. godine pisao kao o ekstremnom atlantisti. On se tada, naime, bunio zbog zahteva srpske javnosti da kablovski operateri isključuju HRT kad god prenosi Tompsonove koncerte (znate ono: „Jasenovac i Gradiška Stara, to je kuća Maksovih mesara. /U Čapljini, klaonica bila, puno Srba Neretva nosila“, itd.), nazivajući to „cenzurom“. Šćekić se, takođe, zalagao da Vojvodina ima zaseban REM – kao da je reč o nekoj drugoj državi, a ne o Srbiji, kao i za to da se svi zaposleni u RTV najpre otpuste, a onda „da vidimo ko će da se vrati“.
Ne bih rekao da je Šćekić u međuvremenu promenio svoja stanovišta. Štaviše, uvek može da bude gore – pogotovo što će se SNS sada truditi da dokaže kako će na RTV nastaviti sa „agendom afirmacije EU“ kao i „Vojvodine kao evropske regije 26 naroda“. U tom smislu nije mi nemoguće da zamislim situaciju sa RTV programom u kojoj bih sutra rekao: „Dinko, vrati se, sve ti je oprošteno“.
Ali, šalu na stranu, sačekajmo da vidimo kako će RTV nadalje izgledati. Jer, ko zna – možda nas naprednjaci, konačno, bar jednom prijatno iznenade?
Slobodan Antonić
FSK
