Smete li da pogledate u oči roditeljima Marijane i Alekse?

Sve novogodišnje rasvete, sve jarbole, sve kopernikuse i televizije, sve izborne pobede, sve provizije da odnesete na grobove stradalih putnika u Donjem Međurovu sad je uzalud. Ne možete im više pomoći. A mogli ste da ste samo deo od tih bačenih para upotrebili da obezbedite pružne prelaze. Mogli ste, ali vama je važniji vaš interes, vaš skriveni biznis.
Narod, ma neka gine, ima naroda.
Smete li da pogledate u oči roditeljima Marijane i Alekse? Znate li kakva će njima biti Nova godina, i ova i svaka sledeća? Zar mislite da ćete se oprati ako za krivca proglasite vozača. Njegova krivica je sporedna u odnosu na vaš zločin. Posejali ste crne tačke po celoj Srbiji samo je pitanje kada, ko i gde će stradati.

Pet ugašenih života, u petak ujutru niti su poslednji koje je ubila nebriga niti će šta promeniti u Srbiji. Ko se još seća dvojice Valjevaca koji su na isti način poginuli u januaru ove godine u Popučkama. Za nekoliko dana, sem rodbine, svi će zaboraviti na žrtve iz Međurova.

Događaju se nesreće i u bogatijim i organizovanijim državama, ali to su pojedinačni slučajevi. Ovo kod nas … ovo je smrt u kontinuitetu, zlo u najavi, kockanje sa ljudskim životima. Tragedija se mogla desiti na bilo kom od 1.636 pružnih prelaza na kojima nema rampe. Prelazi su uglavnom bez svetlosne i zvučne signalizacije, često obrasli šibljem pa vozači i mašinovođe i ne vide opasnost.

Nastavlja se crna serija – 2016. na prelazima je poginulo desetoro, u 2017. osmoro. I za ovu godinu smo ispunili kvotu, a za sledeću neka se pripremi žrtvovana desetina. Surova statistika Srbije.

U pomenutim Popučkama u dosadašnje tri nesreće poginulo je sedmoro, u Donjem Međurovu već je ranije poginuo mladić, a bilo je još nesreća. I to je suština priče, vozovi ubijaju, narod kuka, vlast se pravi luda. Kaže nam Stevan Jović očevidac poslednje nesreće: “Više puta samo tražili da se postavi signalni prelaz ili rampa i pisali peticiju, niko na to nije gledao“. Isto nam govori i Novica Tasić, zamenik direktora “Niš ekspresa” čija je firma molila nadležne da obezbede i ovaj i slične prelaze koji su crne tačke. Ništa!

I to je suština srpske priče. I po tome se vidi karakter vlasti. Brine li o narodu ili ne. A šta čine vlasti: izađu na lice mesta, slikaju se sa povređenima, pošalju telegram saučešća, proglase vozače krivim i lažu kako nema para za rampe.

Može se desiti da se sada prelaz u Donjem Međurovu obezbedi, možda predsednik naredi tako nešto. Možda, ali to ništa neće rešiti. Ovde je problem mnogo dublji. U centru sistema nije čovek već korupcija. Brine se o procentima, “mom delu” a ne o građanima. Posao na kome može najviše da se ukrade proglašava se za najvažniji.

Očigledno da su sigurnosne rampe neatraktivne. Kažu da za jednu treba oko 120 hiljada evra, što će reći da bi za svih 1.636 trebalo oko 196 miliona. Taman koliko je plaćen Kopernikus. Velike su pare, ali zar to znači da ćemo godišnje žrtvovati po 10 života.

Pa, hajde da krenemo, da u prvoj godinu obezbedimo 100 najkritičnijih, hajde da za sve prelaze obezbedimo svetlosnu i zvučnu signalizaciju. Hajde da pozovemo institute, programere da osmisle alarme, semafore šta god, samo da se ljudska greška svede na minimum. Da se spasu životi. Uzmite i prokletu proviziju, samo krenite.

I da ne bude zabune sve rečeno se ne odnosi na Železnicu mada je i ona leglo korupcije. U Vladi je srž problema.

Milenko Vasović
Izvor: BIZLife