U čitavoj gunguli, gužvi i vrućini na otvaranju novih prostorija Srpske napredne stranke u Nišu jedno sigurno ostaje upamćeno – Aleksandar Vučić.
Njegov citat i slike na skoro svakom ćošku prosto ne daju mogućnost da zaboravite da je on, iako fizički nije prisutan, zapravo uvek tu. Na jednom zidu ogromna slika na kojoj on sa obezbeđenjem šeta nekim auto-putem, možda u Grdelici, a na drugom, onom u čuvenom “salonu”, Vučić i Putin veći nego u prirodi.
Nađe se na slikama u novim prostorijama SNS i neki nestranački građanin, ali uglavnom su tu članovi i funkcioneri sa raznoraznih događaja – od otvaranja “Leonija”, partijskih slava, do aprilskog mitinga “Budućnost Srbije” u Beogradu.
Osim toga što toliko prisustvo Vučića, a toliko odsustvo građana pokazuje ko je zapravo najvažniji naprednjacima, onaj koji se bavio uređenjem tog novog prostora izgleda da je razmišljao i o drugim stvarima.
Vučić na celom zidu ili “veliki Vučić” ima dvostruku ulogu. Prva je kontrolna, u stilu “samo vas gledam”, a druga je više paganska. Podseća na odavanje zahvalnosti nekom božanstvu podizanjem spomenika. Niški naprednajci do spomenika još nisu došli, ali zato je Vučić na celom zidu kao u znak zahvalnosti za sve što je učinio za njih. Realno bez njega ko zna šta bi bilo sa SNS, lokalnim funkcionerima i članstvom generalno. Da ne pričamo o privilegijama koje im je doneo – od radnih mesta, redovnih plata u javnom sektoru, pa sve do službenih “škoda”, vozača, pa kako smo i od njega čuli, markiranih torbica i letovanja na Hvaru i Brionima.
Sama selidba jeste ličila, kako su to definisali u Niškoj inicijativi, na preseljenje bogate i razmažene gospođe. S tim što su ovo zapravo najbogatije stranačke prostorije, gledano iz ugla nekog ko je posećivao i prethodne prostore u kojima je boravio niški SNS. Ipak, ceremonijalni deo, uz so i pogaču i orkestar na improvizovanoj bini zaista zadovoljava opise iz saopštenja.
Posebno tome u prilog ide već pomenuti “salon” sa kožnom garniturom, akvarijumom, prigušenim svetlima i takozvano “ogledalo” staklo kroz koje se posmatra sala za sastanke. Šta će to jednoj političkoj organizaciji?
Ako su im potrebne kancelarije, imaju i njih. Na jednoj je pločica na kojoj piše “Zvezdan Milovanović, poverenik GrO”. Kao što su v.d. stanja po preduzećima simbol vlasti naprednjaka, tako je i poverenik izgleda postala trajna funkcija, pa je dobila i svoju pločicu. Niški odbor od osnivanja nije imao unutarstranačke izbore, već su im svi poverenici nametani “odozgo”.
S obzirom da nam i država funkcioniše na sličan način, da se sve odluke donose iz jednog centra “odozgo”, i nedemokratsko unutarstranačko ponašanje niških naprednjaka deluje logično.
Međutim, oni su u oba slučaja sami sebi brknuli u oko, jer upravo u njihovom stranačkom Statutu u članu 8. jasno piše:
Stranka ne prihvata nedemokratske, totalitarne ili druge nasilne metode političkog delovanja.
Da “salon” oslikava svu moć koju posle 7 godina na vlasti osećaju funkcioneri SNS pokazalo je i odgovaranje na novinarska pitanja predsednika Izvršnog odbora Darka Glišića. Na pitanje koliko je plaćena adaptacija i opremanje novog prostora, onako u odlasku je rekao da se novinari ne sekiraju mnogo i da će dobiti sve informacije.
Naravno da informacija o uloženim parama do danas nema, a spekuliše se sa cifrom od 20.000 evra. Složićemo se da je to previše za jednu stranačku kancelariju. Ako je cifra tačna, i to govori o moći i odsustvu realnosti lokalnih naprednjaka.
Moć i podaništvo mogu i da ne budu toliko strašni, s tim što prava demokratska društva funkcionišu tako što su građani moćni, a političari su im na usluzi. Što je i logično, jer ih oni plaćaju.
Nažalost, mi ovde imamo drugačiju situaciju – moćni političari iz kožnih fotelja polumračnih salona, dok gledaju u sliku stranačkog vođe i njegovog ruskog prijatelja, odlučuju šta je najbolje za građane.
Možda nismo bili svesni, ali danas tako izgleda “Srbija na sigurnom evropskom putu”.
Aleksandar Stankov
Izvor: juznevesti.com
