„Socijalni slučajevi“ finansiraju SNS?

Finansije i političke stranke nikako ne idu zajedno. Tačnije, transparenetne finansije i političke stranke ne idu zajedno. Stranački novac je u Srbiji uvek obavijen velom misterije. Srpska napredna stranka se u opoziciji borila za transparentnost, kada je postala vladajuće stranka, finansije postaju enigma.

FOTO: Tanjug

Prema zakonu, ali ko još poštuje zakon, partije su u obavezi da objave donaciju veću od prosečne plate u Srbiji u roku od osam dana od dana uplate. Prosečna plata u Srbiji je 44.000 dinara, a obavezno je i objavljivanje imena “darodavca”.

Naprednjaci kriju donatore

Za divno čudo (sarkastično), na sajtu SNS nema liste donatora čija je pomoć stranci veća od 44.000 dinara. Poslednja informacija o novcu je finansijski izveštaj ove stranke za 2013. godinu u kojem piše da je skoro hiljadu ljudi uplatilo po 19.000 dinara na račun partije. Tu su i dve firme čija je donacija vredna tri miliona dinara (Lider-pro doo iz Sremske Mitrovice – 2 miliona dinara i Cetinka doo iz Vršca – milion dinara)

Jadni! Krpe kraj s krajem

Članica Predsedništva SNS Maja Gojković kaže za “Novosti” da stranku, uglavnom, finansiraju članovi. Slagala je dok je zinula.

– Svi mi pomažemo koliko smo u mogućnosti. U Srbiji ne postoji takav sistem da vam niko ne zameri kao u Americi zato što ste pomogli određenu političku opciju. Neki podržavaju i više opcija. Treba razbiti taj strah od finansiranja političkih stranaka, zasmejala nas je Maja Gojković.

Jadna Srpska napredna stranka! Stranci “pomaže” ko koliko može. Ovo je teško za poverovati i očito je da Maja Gojković laže kao radikalka.

Naime, prema finansijskom izveštaju iz 2013. godine, prihod od članarine bio je svega 1.034.800 dinara. Oko hiljadu ljudi uplatilo je tačno 19.000 dinara na račun SNS za predizbornu kampanju, NE za redovan rad. To je oko 19 miliona dinara (detaljnije o tome u nastavku teksta).

Iako su izmenama Zakona o finansiranju političkih stranaka za trećinu umanjeni prihodi stranaka za 2015. godinu, SNS će od novca namenjenog za stranke dobiti 49,12 odsto. U finansijskom izveštaju iz 2013. godine piše da je iz budžeta Srbije na račun SNS prebačeno tačno 271.695.589 dinara.

U ove stavke nisu uračunata primanja lokalnih stranačkih odbora. Na primer, beogradski odbor SNS-a je 2013. godine dobio više od 19 miliona dinara, zrenjaninski više od milion dinara, niški više od dva miliona dinara, novosadski nešto manje od dva miliona dinara, a vojvođanski odbor čak 11 miliona dinara.

Svi odbori SNS-a su 2013. godine iz republičke i gradske kase dobili tačno 335.432.908 dinara.

Ako se vodimo tvrdnjama Maje Gojković da se stranka finansira “uglavnom” od članova i da praktično “krpe kraj s krajem”, donacije građana na godišnjem nivou prelaze cifru od 335 miliona dinara, što znači da bi SNS trebalo da prijavi prihode veće od 700 miliona dinara na godišnjem nivou.

Prosto rečeno, Maja Gojković je slagala a da nije ni trepnula! Najveći finansijer stranaka nikada nisu bili građani, već država.

Socijalni slučajevi finansiraju SNS

Programski direktor “Transparentnosti Srbija”, Nemanja Nenadić, kaže da je Agencija za borbu protiv korupcije ustanovila da su ljudi koji primaju socijalnu pomoć među donatorima, kao i firme gubitaši, pa se postavlja pitanje da li se neko krije iza njihovih imena.

Teleprompter.rs je uputio pismo Agenciji za borbu protiv korupcije da nam saopšte koje su stranke u pitanju. Iako smo pismo poslali u toku radnog vremena, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor. Ako ga dobijemo, biće objavljen.

Kako se upumpavaju pare u stranku

Međutim, Teleprompter.rs je došao do saznanja da među hiljadu “donatora” SNS-a ima i građana koji potpadaju pod kategoriju socijalnih slučajeva. Zar vam ne bode oči kako je velika većina donatora donirala tačno 19.000 dinara?

Očigledno je da je reč o ispumpavanju novca iz javnih preduzeća.

Kako se to radi?

Napredni direktor nekog javnog preduzeća raznim mahinacijama izvuče određenu sumu novca sa računa preduzeća. Hajde da uzmemo za primer milion dinara.

Taj novac se u gotovini deli vernim članovima SNS-a. Ti članovi preko banke ili pošte zatim uplaćuju novac na račun Srpske napredne stranke. Za milion dinara potrebno je 52. ljudi. Sve je čisto. Gotovo je nemoguće dokazati ovo krivično delo, naročito ako se novac podeli članovima po celoj Srbiji.

Jedino ko može da strada jeste direktor javnog preduzeća, ako je bio traljav u izvlačenju novca. Međutim, to će se ispeglati preko korumpirane policije, tužilaštva i/ili sudija.

Ovo je oblik pranja novca i nije ga izmislila Srpska napredna strana, već svi prethodnici koji su izborne zakone krojili baš da bi ozakonili pranje novca kroz stranke. Zato su javna preduzeća od izuzetnog značaja za stranke.

Naravno, krivično delo pranja novca nikada ne možete okačiti na Aleksandra Vučića, jer se on time lično nije bavio, već je bio vrhovni nalogodavac. Članovi koji su učestvovali u pranju novca nikada neće progovoriti, jer mogu odgovarati za saučesništvo u krivičnom delu.

Zašto vam SNS liči na političku sektu? Njih ne vezuje religija, već zajednički kriminal. Svi će ćutati jer ih vezuje zajednički kriminal i to je njihova religija, ne samo njihova, već religija i svih ostalih stranaka.

Da li vam je sada jasno zašto Aleksandar Vučić i SNS nikada neće sprovesti departizaciju javnih preduzeća, iako su je obećali? Ne zaboravite da je on bio Šešeljev đak u periodu kada se u državi pod sankcijama najviše kralo i “muljalo”. 

teleprompter