Prvo gimnastičko društvo Soko u Zemunu osnovano je 1895. na inicijativu Maksa Štajnlehnera. On je bio student tehnike iz Beograda, tada u emigraciji u Zemunu. Njegovi rođaci su bili članovi „Dušana Silnog” u Beogradu. Osnovao je društvo zajedno sa omladinom posebno akademskom, u kome je bilo okupljeno svo građanstvo, a naročito školska omladina koja je vežbala. Predsednik društva bio je lekar dr. Sava Nedeljković a podpredsednik Veljko Petrović, učitelj srpske veroispovedne škole. Vežbali su na „Markovićevom placu” u Glavnoj ulici. Podigli su drvenu konstrukciju za karike. Društvo je obustavilo rad.
Nastavnik gimnastike na zemunskoj realci Đorđe Gavrilović obnovio je rad društva pod nazivom „Zemunski Soko” 1897. Društvo je vežbalo u Hotelu Central. Sudelovalo je u proslavi 30 godišnjice „Dušana Silnog” u Beogradu. Odelo je bilo građansko sa društvenom oznakom crvenom vrpcom sa natpisom zlatnim slovima latinicom „Zemunski Soko”. Društvo je ubrzo prestalo sa radom. (1)
Kada je 1903. stupio na presto Srbije kralj Petar, unuk Karađorđa, za srpski narod s druge strane Save, Drine i Dunava bilo je to podstrek na snažnije buđenje nacionalne svesti. Beograd je postao uzdanica Srbima na jugu, severu i zapadu. Obodren osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima, mladi profesor realne gimnazije Đorđe Gavrilović pokrenuo je inicijativu za osnivanjem sokola u Zemunu. U Zemunskoj štedionici održana je 11.4.1905. prva konferencija viđenijih Srba. Bili su prisutni dr. Sava Nedeljković, lekar; dr. Petar Marković, advokat; dr. Dane Trbojević, profesor; Ljubo Mrđenović, profesor; …. . Na konferenciji je doneta odluka da se 24 aprila 1905 sazove osnivačka skupština. Skupština je održana u prostorijama Srpske pravoslavne crkvene opštine, u prisustvu 25 lica. Izabrana je prva uprava, sa dr. Vladom Nikolićem kao starešinom. Odmah na početku Prvog svetskog rata Srpski soko je bio raspušten, a Hrvatski soko je prestao da radi. U Prvom svetskom ratu sokoli su prelazili u tabor saveznika. Kada je Srpska vojska prešla u svom nadiranju u Srem, sokoli su prvi dočekali oslobodilačku vojsku, i s njima u trijumfu proveli celo vreme njihovog boravka u Zemunu. To su neki platili glavom, a neki su prešli sa srpskom vojskom u Beograd, deleći njenu sudbinu. Sokoli su takođe bili među prvima koji su dočekali srpsku vojsku, kad je 5 novembra 1918, prešla u Zemun. Posle 1919. za prvog starešinu izabran je dr. Sava Nedeljković. Kad je posle godinu dana zahvalio na položaju, izabran je Branko Živković. Sokoli, dotada rušitelji tuđinske vlasti, pretvorili sz se u graditelje svoje slobodne države, njene čuvara i vaspitače omladine. Zahvaljujući sokolskom radu broj članova sokola rastao je među omladinom osnovnih i srednjih škola. Zbog porasta broja članova prostorije osnovne škole „Kraljević Tomislav” postale su tesne pa je trebalo s jedne strane graditi sokolski dom a sa druge osnivati novo društvo. Podignut je „Narodni dom Kralja Aleksandra”, i osnovano je novo društvo u Gornjem gradu. Prva misao da se osnuje Rusko sokolsko društvo nastalo je među ruskim izbeglicama u Zemunu. Obratili su se za pomoć zemunskim sokolima. (2) U Zemunu su nastavili rad Feodor Gopurenko, Ivan Mitrohin i I. Maksutov. Prva dvojica su bili prednjaci Tifliskog sokolskog društva i nastavili su da rade u zemunskom sokolskom društvu. Njihovim zalaganjem dobilo je zemunsko društvo na Sletu u Osijeku dve diplome i to jednu za muškarce a drugu za žene.(3)
Drugi slet Sokolske župe Beograd održan je u Zemunu 23. maja 1926. na igralištu „Zemunskog akademskog sportskog kluba”, kao smotra članstva župe pred odlazak na VIII svesokolski slet u Pragu. Sletu je predhodila župska akademija u Beogradu u Manježu. Na sletu je osvećena zastava Sokolskog društva Zemun, kojoj je kumovao prestolonaslednik Petar preko svog izaslanika admirala Dragutina Price. Osvećenje je izvršeno na Jugoslovenskom trgu, a zatim je povorka sa vojnom muzikom na čelu prošla gradom. (4)
Sokolsko društvo u Zemunu učestvovalo je u proslavama okolnih sokolskih društava. Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo je 19. juna 1927. 20 godina od svog osnivanja. Sokoli iz Stare Pazove kao i iz Novih Karlovaca, sastali su se ujutro u sokolani i sa zastavama krenuli na stanicu, gde su dočekali sokole i sokolice iz Beograda, Zemuna, Sremske Mitrovice, Sr. Karlovaca i Petrovca. Proslavi su prisustvovala sokolska društva Beograd I, Zemun, Sremska Mitrovica i Novi Karlovci. (5) Sokolsko društvo u Sremskoj Mitrovici proslavilo je 14. septembra 1930. Legetski praznik. Na svečanom pomenu kod spomenika na polju Legetu pored starešinstva Sokolskog društva Sremska Mitrovica prisustvovali su delegati Župe Beograd i okolnih društava : Rume, Stare Pazove i Zemuna. Na pomenu su bile hiljade stanovnika okolnih sela. Pomen je održao episkop karlovački Irinej, koji je nakon pomena govorio o izginulim timočkim junacima. Posle pomena održana je javna vežba. Prvo su nastupila muška deca pa ženska deca sa sletskim vežbama. Za njima muški pa ženski naraštaj sa svojim sletskim vežbama. Peta tačka programa bila je vežba muške dece domaćeg društva sa pevanjem. Vežbe i reči sastavio je prema pesmi “Oj Dušane, tebe vojska zove”, Slavko Stajić. Vežbe su bile simbolične i završavale su se himnom. Zatim su nastupila ženska deca sa obručima, pa vežbe na spravama. Posle odmora nastupio je odred Nikinci, Sokolskog društva Ruma sa vežbama Ivana Šobe. Ruma i Nikinci nastupali su sa Jegerovim prostim vežbama. U zajedničkim tačkama svih kategorija pored sokola iz Sremske Mitrovice, nastupala su sokolska društva Ruma sa svojim odsekom iz Nikinaca, Stara Pazova i Zemun. (6)
Ruski soko u Zemunu osnovan je juna 1922. Bio je kulturno središte ruske izbegličke zajednice u Zemunu. U društvu je 1930. bilo 99 članova, 13 naraštajaca i 36 dece. Redovno je isticalo zidne novine, povremeno je izdavalo svoj list, kao i nekoliko stručnih knjižnica, dopisnica i slično. Društvo je imalo sopstvenu knjižnicu smeštenu u suterenu Srpskog doma. Posedovalo je oko 2.900 knjiga, kojima su se služili svi Rusi u Zemunu. Organizovalo je zabave i predavanja, povodom stogodišnjice Puškinove smrti održalo je svečanu sednicu sa predavanjem, deklamacijom i koncertom. Obeležavani su i drugi značajni datumi iz povesti ruskog naroda. Društvo je emitovalo srebrni spomen prsten s natpisom „Pamti Rusiju”. Društvena zastava osvećena je u Dečačkoj školi, a prisustvovali su zemunski gradonačelnik dr Đorić, general Milan Vuković, izaslanik ministra vojske i mornarice i komandant Konjičke škole, više jugoslovenskih i ruskih generala i druge ugledne ličnosti. Zastava je predata zastavniku Drejlingu (7). Redovno su održavane ruske javne vežbe i akademije, od kojih je posebno bila svečana akademija održana 7 marta 1937, povodom petnaestogodišnjeg jubileja društva. Svečana akademija održana je u Domu Kralja Aleksandra I u Zemunu pod pokroviteljstvom kneginje Olge. Starešina društva Vladimir Nikolajevič Poljanski zahvalio se darodavcu društvene zastave kneginji Olgi (8).
Sokolsko društvo Zemun i Zemun I, Hrvatsko pevačko društvo „Tomislav”, Srpska zanatlijska pevačka i prosvetna zadruga, Jugoslovensko akademsko pevačko društvo zajedno sa đačkim pevačkim zborom i orkestar muške gimnazije u Zemunu priredili su povodom polugodišnjice smrti kralja Aleksandra 9 aprila 1935. komemorativni koncert u dvorani Narodnog doma kralja Aleksandra u Zemunu. Velika sala doma bila je dupke puna sokola i građana Zemuna. Prvu tačku „Svjati Bože” od Hristića pevali su zajedno mešoviti hor Jugoslovenskog akademskog pevačkog društva i Srpske zanatlijske pevačke i prosvetne zadruge pod upravom Luke Gavrilovića. Profesor Juraj Peričić održao je komemorativni govor. Mešoviti hor Srpske zanatlijske pevačke i prosvetne zadruge pevao je „So svjatimi”. Orkestar Muzičkog društva pod upravom Davidenka izveo je „Ozina smrt” od Griga. Mešoviti hor državne gimnazije uz pratnju orkestra gimnazije pod upravom prof. i člana sokola Pleštića pevao je „Kolj Slavljen” od Bortnjanskog. Akademsko pevačko društvo i Srpska zanatlijska pevačka i prosvetna zadruga pod upravom Gavrilovića pevali su „Njest Svjat” od Mokranjca. Hor Hrvatskog pjevačkog društva „Tomislav” pod upravom Grinkova pevao je „Veruju” od Maca. Poslednju, osmu tačku programa, „Čuvaćemo Jugoslaviju” (živu sliku) izveli su sokoli iz Zemuna. (9)
Sokolsko društvo Zemun-Matica organizovalo je sokolska taborovanja pod šatorima na moru u Makarskoj, Aleksandrovu i Orebiću i nabavku sportskih čamaca pomoću kojih se počeo razvijati sport na vodi. (10) U Makarskoj sokolska društva su letovala pod šatorima sa nazivima Tirš, Zamojski i Živković. Uz tabor je bila plaža i šuma. (11) Društvo je imalo 31. 12. 1936. 347 članova, 227 naraštajaca i 204 dece, ukupno 778. (12) Imalo je 31.12.1938. 446 članova, 216 naraštaja i 249 dece, ukupno 911 pripadnika.
Odsek sokola osnovan je 1929. u Domu slepih za Gornji grad i Aleksandrovo. Odsek je radio pod nadzorom društva Zemun-Matica. Prerastao je u Sokolsko društvo Zemun I 1934. Društvo je radilo u zgradi osnovne škole „Kralj Aleksandar I”. (13) Imalo je 31. 12. 1936. 154 člana, 32 naraštajca i 110 dece, ukupno 296 pripadnika. (14) A 31.12.1938. imalo je 149 članova, 52 naraštajca i 67 dece. Ukupno je imalo 1938. 268 pripadnika.
Sokolska društva Zemun Matica i Zemun I proslavila su Dan Ujedinjenja 1936. u svojim sokolskim domovima svečanim akademijama telesnog vežbanja. (15)
Starešina Sokolskog društva Zemun-Matica Branko Živković umro je 5. maja 1937. Pre rata se isticao u u osnivanju sokolskih društava i u nacionalnom, kulturnom i prosvetnom radu zbog čega je za vreme rata bio progonjen i hapšen. Kao profesor u Bakru osnovao je sokolsko društvo i bio biran za starešinu. Krajem rata bio je najaktivniji saradnik Odbora Narodnog veća u Varaždinu. Išao je u prvim redovima sokola da brani Međumurje i Prekomurje od prepada. Posle 1919. postavljen je za direktora gimnazije u Zemunu. Na čelu zemunskih sokola bio je 17 godina. Sokolsko društvo u Zemunu po svom radu, spadalo je među prve u Savezu sokola. Niz godina je bio zamenik starešine Sokolske župe Beograd, od 1929. do 1935. njen starešina. Od 1929. do smrti bio je član starešinstva Saveza sokola gde je vršio dužnost saveznog gospodara. Sve do svoje smrti bio je na čelu i radio u mnogim nacionalnim i kulturno-prosvetnim ustanovama, ne vodeći računa o slobodnom vremenu, zdravlju i žrtvama, ma kolike one bile. Bio je predsednik mesnog odbora Jadranske straže u Zemunu i član Oblasnog odbora u Beogradu. Bio je osnivač i predsednik Jugoslovenskog akademskog pevačkog društva u Zemunu. Odlikovan je ordenima sv. Save IV, III i II stepena, kao i ordenom Jugoslovenske krune IV i III stepena. Sokolsko društvo Zemun Matica otkrilo je spomen-ploču sa njegovim likom i ispisanim rečima : „Starešina brat Branko Živković zaslužan je za Sokolstvo”. Spomen-ploča je bila izlivena od bronze. Svečanom otkrivanju prisustvovala su mnoga nacionalna, kulturna i prosvetna društva u kojima je Branko Živković sarađivao. Od strane Saveza sokola bili su Paunković i Smiljanić, a od strane ministarstva prosvete M. Vojinović, te delegati župa Beograd, Osijek i Bjelovar i mnogih društava. Govorili su delegati mnogih društava, a neki od njih predali su društvu Zemun Matica spomen diplome.(16)
U utakmicama Sokolske župe Beograd 1937. učestvovali su i ruski sokoli iz Zemuna. U pozorišnoj sali Ruskog doma 20 juna 1937. održali su ruski sokoli svečanu akademiju, u kojoj je učestvovalo 6 društava iz Pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji. Ruski sokoli iz Zemuna izveli su apoteozu akademije. U prvoj slici apoteoze prikazano je veselje u predratnoj Rusiji, sa horskim pevanjem ruskih narodnih pesama i narodnim igrama. Druga slika predstavljala je čežnju ruskih sokola za obnovom nacionalne Rusije i njihovu nadu da će Rusija vaskrsnuti jaka i preporođena. (17)
Savez ruskog Sokolstva održao je 23. juna 1937. u Beogradu redovnu VIII Glavnu skupštinu i proslavu tridesetogodišnjice ruskog sokolstva. Skupština je održana u pozorišnoj sali Ruskog doma, a prisustvovao je Mitropolit Anastasije, poglavar Ruske crkve van granica Rusije, pretstavnici Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Saveza bugarskih Junaka i mnogih ruskih nacionalnih organizacija. Nakon svečane sednice prisutni gosti pregledali su rusku sokolsku izložbu, koja je prikazala život i rad ruskih sokola u toku 15 godina van njihove otadžbine, kako u Jugoslaviji, tako i u drugim zemljama širom celog sveta. Naročito je prikazan rad Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, a u vezi sa tim izložba Ruskog Sokolskog otseka u Zemunu, koji je izložio istorijat Pokrajinskog Saveza Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, kome je bio osnivač. Na skupštini je bilo 123 delegata i to : iz Jugoslavije, Francuske, Bugarske i Čehoslovačke, a bila su dostavljena punomoćja iz Amerike, Kine, Poljske i Latvije. (18)
U Sokolskom društvu Zemun-Matica uoči dana ujedinjenja 1937. održana je sokolska zabava sa prigodnim programom i igrankom. Naročito zadovoljstvo i aplauz su izazvale igre slovenskih naroda. (19)
Na Balu slovenskih naroda marta 1938. koji je priredila Sokolska župa Beograd u zgradi Sokolskog društva Beograd Matica dva para ruskih sokola i sokolica iz Zemuna izvelo je „Kozačok” (20).Odsek ruskih sokola u Zemunu priredio je akademiju sa raznovrsnim programom 7 juna 1938. (21)
Sokolsko društvo u Zemunu bilo je zabranjeno u NDH 1941. Posle Drugog svetskog rata, umesto sokola, nove vlasti organizovale su DTV Partizan Zemun. Sokoli su obnovili svoj rad 1992. Sredinom 1993. održana je Sokolska akademija u Sportskom centru „Pinki” u Zemunu. Obnovljeno Sokolsko društvo “Soko Matica Zemun” priredilo je 27. maja 1995. Treće otvoreno prvenstvo Zemuna u sportskoj gimnastici u Dom omladine, pionira i sportova „Pinki“. Učesnike, goste i organizatore pozdravila je Olga Radović. Otvaranje prvenstva uveličali su : 1. Mešoviti hor Muzičke škole “Kosta manojlović” pevanjem „Druge rukoveti# od Mokranjca; 2. Mešoviti hor OŠ „Sonja Marinković”pevanjem pesme „Breza” od M. Šarkovića i starogradskom pesmom „Da smo se ranije sreli”; 3. Recitacijom Mirjane Stojilović, učenice OŠ „Sonja Marinković”, „Krik dece za svet bez straha i za bratstvo svih boja”. Posle umetničkog programa govorio je Stojan Svilarić, dugogodišnji sportski radnik i član Sokola u Zemunu : „ … Izuzetno sam srećan i čini mi čast i zadovoljstvo što mogu da vas pozdravim u ime mnogih generacija koje su negovale i razvijale sokolski i sportski život našeg grada. Još kao mladić, daleke 1934. godine, aktivno sam počeo da se bavim vežbanjem u sokolskom društvu „Zemun 1” u Gornjoj varoši. Izuzetno aktivno se razvijao i sokolski duh i u društvu „Matica” Zemun; … . Deca i mladi Zemuna su masovno učestvovali u ostvarivanju i izvođenju osmišljenog sadržaja sokolskih društava. Često su održavani i sletovi. … . Srećan sam što vidim da se vašim radom nastavlja jedna značajna tradicija našeg Zemuna. … . Od posebnog je značaja što se i ovom našom manifestacijom danas, obeležava 50 godina pobede nad fašizmom. Sa dužnim poštovanjem ističem učešće i žrtvovanje velikog broja sportista Zemuna u NOB-i, od kojih su mnogi ugradili svoje živote za našu slobodu. Neka nam uvek budu uzor za hrabrost i svetao primer, koji nas uči kako se radi i bori za sreću i lepši život svog naroda. Dragi moji sportski drugovi i prijatelji, draga deco, danas je naš grad ulepšan vašim takmičarskim duhom, … . Ovim proglašavam da počinje otvoreno prvenstvo Zemuna u gimnastici.” Na takmičenju je učestvovalo 248 takmičara. (22)
Srpski soko osnovan je u Zemunu 1905. Posle Prvog svetskog rata među ruskim izbeglicama koje je primila Jugoslavija bili su i članovi ruskog sokola. Sokoli u Zemunu težili su da im na svaki način pomognu. Prvo su radili u već postojećim sokolskim društvima a posle su osnivali svoje sekcije u okviru društava pa i posebna ruska sokolska društva. Najaktivnije rusko sokolsko društvo bilo je u Zemunu. Pred dolazak partizana veliki deo ruske emigracije pobegao je iz Jugoslavije. Dom Kralja Aleksandra I u Zemunu je posle Drugog svetskog rata srušen, a na mestu gde se nalazio podignut je Dom omladine, pionira i sportova „Pinki“.
Obnovljeno sokolsko društvo sa Gordanom Opačić u Zemunu radilo je u sportskoj dvorani „Pinki“ dok nije odatle isterano. Rađeno je na obnovi Sokolskog društva Zemun I. Trenutno sokoli nemaju uslova za rad u Zemunu. Nasuprot sokolima u Zemunu Sokolsko društvo Batajnica radi u svom domu i jedno je od najaktivnijih društava Saveza Soko Srbije.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
_________
Napomene:
1. Mita Petrović, „Sokolska sećanja.”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 28. februara 1930, br. 3, str. 4;
2. Branko Živković, „Trideseta godišnjica Sokolskog društva Zemun-Matica”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6.septembar 1937, br. 8, str. 199, 200, 201;
3. N.D.D., „Za ruske Sokole !”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 1, str. 28, 29; Miroslav Vojnović, „Sokolska Župa Beograd”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 2, str. 49;
4. Milojko Jeftimijades, „Sletovi Sokolske župe Beograd”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 20, 21 juna 1937, br. 7, str. 163-165;
5. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; Pavle Vračarić, „Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo jubilej 100 godina od osnivanja”, „Oko Sokolovo”, Beograd, avgust 2007, br. 29-30, str. 8, 9;
6. „Sokolsko društvo Sremska Mitrovica”, „Sokolski Glasnik” Ljubljana, 21. septembar 1930, br. 23, str. 5,6;
7. Branko Najhold, „Hronika zemunskog sporta“, Altera Beograd 1989,str.40;
8. M.J. „Jubilarna akademija Ruskog sokola u Zemunu”, Oko Sokolovo, Beograd, 1 maj 1937, br.6, str.120;
9. „Komemorativni koncerat”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 19 aprila 1935, br. 17, str. 6;
10. Branko Živković, „Trideseta godišnjica Sokolskog društva Zemun-Matica”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6.septembar 1937, br. 8, str. 199, 200, 201;
11. M. Stanojević, „Sokolska letovanja”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1. septembar 1930, br. 21, str. 1,2;
12. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god”, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5, str. 27;
13. P.R. „Sokolsko društvo Zemun I”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19,21,22 juna 1937, br. 7, str. 152, 153;
14. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god”, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5, str. 27;
15. MJ. „Proslava „Prvog decembra” u Beogradu”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 januara 1937, br. 2, str. 41;
16. A. Štefan, „U spomen i slavu brata Branka Živkovića”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19,21,22 juna 1937, br. 7, str. 166-168; Josip Bogner, „Otkrivanje spomen ploče pokojnom bratu Branku Živkoviću”, „Bratstvo”, Osijek”, 15 marta 1938, br. 3, str. 42;
17. „Sudelovanje ruskog Sokolstva u župskim utakmicama i župskom sletu”, “Oko sokolovo”, Beograd, 6.septembar 1937, br. 8, str. 177, 178;
18. „VIII Glavna skupština Saveza ruskog sokolstva”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 6.septembra 1937, br.8, str.180-181;
19. „Sokolsko društvo Zemun-Matica”, „Oko sokolovo”, Beograd, 4 februar 1938, br. 2, str. 36;
20. „Župski bal Slovenskih naroda”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str.68;
21. „Vesti”, „Oko sokolovo”, Beograd, 15 jun 1938, br. 6;
22. Uprava Društva „Soko Matica Zemun”, „Gimnastičko prvenstvo najmlađih u Zemunu”, „Oko sokolovo”, Beograd, decembar 1995, br. 3-4, str. 18-20;
