Sokolska dramska pozorišta (1)

0
602

dusan1Sokolski pokret nastao je pre Prvog svetskog rata u borbi za jačanje nacionalne svesti kod slovenskih naroda. Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. U svojim listovima i časopisima članovi sokola razmatrali su zadatke i značaj pozorišta za Savez Sokola. M. A. Vasić istakao je : „Samo jake mišice naše omladine neće pomoći u odsutnom trenutku, ako nije svesna dela svojih predaka, slave svoje otadžbine i žrtava koje se od nje traže. Zato je treba duhovno naoružati od najranijeg detinjstva pripremajući je za velika dela.“ (1) Dr. Sava K. Popović istakao je o značaju sokolskih diletantskih pozorišta: „Mi imamo danas u Jugoslaviji vrlo mali broj pozorišta i zato nam se nameće potreba da osnivamo što više diletantskih trupa. Svako sresko mesto trebalo bi da ima po jedno pozorišno udruženje, koje bi s vremena na vreme davalo komade naših domaćih pisaca. Za pozorišna udruženja treba zainteresovati obrazovanu omladinu toga mesta i prikazati roditeljima, da je cilj udruženja širenje literarne naobrazbe kod mladeži, a ne uzaludno gubljenje vremena, kako se to nažalost, kod nas još vrlo često misli.“ Sokolska župa Beograd u okviru Sokolske Petrove petogodišnjice osnovala je putujuće diletantsko pozorište. (2)

Jedno od najaktivnijih društava župe Veliki Bečkerek bilo je Sokolsko društvo u Vršcu. Godine 1926. održali su 31. januara javno selo sa predavanjem dr. Ilije Nikolajevića „Štetno delovanje alkohola” i pozorišnim komadom „Izdajem stan pod kiriju”. Na selu za građanstvo 28. aprila prikazan je pozorišni komad „U vlastitoj zamci”. (3) Sokolska diletantska sekcija u Dubrovniku izvela je na sokolskoj akademiji 2. decembra 1928. Vojnovićev I čin „Lazareva Vaskrsenja”. Društvo je telegrafski zamolilo bolesnog Iva konta Vojnovića u Beogradu, da dozvoli prikazivanje komada. On je telegrafisao : „Dozvoljujem vrlo rado da se prikaže moje „Lazarevo Uskrsnuće” pod vrsnim vodstvom Boža Bubala, oslobodivši predstavu od svih tantiema. Sretni bili i sretno uspjeli. Želim mojim Sokolima i Dubrovniku – Ivo Vojnović”. Po izvršenoj akademiji društvo je poslalo telegram Vojnoviću u Beograd : „Sa vrlo uspjele akademije razdragani „Lazarovim Vaskrsenjem” zanosno pozdravljamo auktora, želeći Vam svaku sreću i skori povratak u našu Dubravu. – Sokolsko društvo”. Božidar Bubalo bio je pročelnik sokolske pozorišne sekcije u Dubrovniku a Aleksandar Tupalov režiser. Tri aktovke sekcija je odigrala 13. januara 1929. : 1. „Izborna tuberkuloza” od J. Devića; 2. „Žena i lupež” od A. Averčenka u prevodu Bože Bubala; 3. „Nos”. Igrali su Zlata Palčok, Nevenka Kovačić, Rinka Jeričević, Milka Matekalo, Nikica Taljeran, Branko Hope, Blagoje Samardžić, Miro Ribičić, Veljko Maričić, Aleksandar Tupalov, Vlado Katavić, Pero Bogdan i Ninko Matijević. Sekcija je 17. februara 1929. odigrala aktovke : 1.„Zimski kaput” od P. Petrovića, 2. „Provalnik” od Đ. Prejca. 3. „Analfabeta” od Branislava Nušića. Igrali su Mari Osmak, Rinka Jeričević, Nikica Taljeran, Božidar Bubalo, Branko Hope, Veljko Maričić, Miro Ribičić, Blagoje Samardžić, i Aleksandar Tupalov. Sokolska Pozorišna sekcija je 13. oktobra 1929. nastupila na novoj pozornici izgrađenoj po nacrtima sokola inž. Vladimira Belajeva. Igrali su komediju u tri čina „Čvor” od Pecije Petrovića. Pre predstave, pročelnik sekcije Bubalo govorio je o životu i radu Pecije Petrovića. (4)

Sokolsko društvo u Andrijevici osnovano je 19 januara 1931. Do januara 1932. prikazali su NJegošev „Gorski Vijenac” u celosti i sa velikim uspehom u Andrijevici, Beranama i Peći. (5)

Da Vas podsetimo:  Ko ne ode na performans Marine Abramović biće uhapšen

U Izveštajima za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935. sokoli su istakli da dok pozorišna sezona u državnim i banovinskim pozorištima traje 10 meseci, dotle u sokolskim pozorišnim odsecima je za polovinu kraća, jer počinje uglavnom u oktobru, a završava se, skoro redovno, krajem marta, a ređe tokom aprila. Pošto nisu sve župe i društva dostavljala svoje izveštaje o radu, sokolska statistika je bila nepotpuna. Po statistici pozorišnih odseka u Savezu Sokola bilo je 1933. 272 sa 2.495 članova, a 1934. 268 sa 3.059 članova. Pozorišnih predstava bilo je 1933. 2.351 a 1934. 2.593. Najviše ih je bilo u župi Petograd 1934. 49 a 1933. bilo ih je 53. Počela se polako stvarati pozorišna tradicija u pojedinim sokolskim društvima i četama. (6)

U velikoj dvorani Sokolskog doma u Kragujevcu 3 marta 1935. proslavljena je stogodišnjica osnivanja prvog srpskog pozorišta, koje je osnovao Joakim Vujić 1835. Proslava je spojena sa proslavom 70-godišnjice Branislava Nušića, koji je prisustvovao svečanostima u Kragujevcu. Pre podne održana je svečana skupština, na kojoj su govorili Azanjac i Nušić. Nušić je zahvalio na srdačnom dočeku i podvukao značenje stogodišnjice prvog srpskog pozorišta. Posle podne priredila je pozorišna sekcija Soko Matice predstavu. Pre početka predstave govorili su Azanjac i profesor Miloje Pavlović. Prikazan je Nušićev „Običan čovek“. (7)

Među članovima sokola bilo je i glumaca. Glumac LJubomir Stanojević bio je prednjak sokola u Beogradu. Momir Korunović upoznao ga je 1895. kad je stupio u sokolsko društvo. NJemu i mladim sokolima bio je uzor i primer kakav treba da bude istinski soko. Nikad se nije otimao da bude prvi, da bude član kakve uprave. Uvek pri vežbanju u vežbaonici ili na vežbalištu sokolskog društva podučavao je vežbače da soko i pravi čovek mora da bude iskren. Po svojoj želji sahranjen je u sokolskoj uniformi. (8)

Na svečanoj akademiji priređenoj povodom otvaranja Sokolskog doma u Olovu 11. oktobra 1936. izveden je pozorišni komad “Sokolska majka” od Dušana Đ. Cvjetkovića. Predstavu su izveli društveni diletanti. (9)

Na sletu u Skoplju 1937. prikazana je scena „Krunisanje Dušanovo“ u inscenaciji reditelja Narodnog pozorišta Petra Matića. Prikazan je Dušanov grad i Crkva Sv. Bogorodice. Uz sviranje fanfara izvršeno je krunisanje Dušanovo (koga je igrao glumac Siniša Ravasi). (10)

Sokolsko društvo u Bijeloj (Boka Kotorska) priredilo je niz manifestacija prilikom 20-godišnjice Ujedinjenja. Svečana akademija priređena je 2 decembra 1938. Posle akademije odigran je pozorišni komad “Analfabeta” od Nušića.(11) Savez Sokola je po podacima kojima su raspolagali u Izveštaju o radu uprave za 1938. imao 197 pozorišnih odseka sa 1.969 članova, a 1937. 134 sa 1991 članom. Prikazano je 1938. 1.240 pozorišnih predstava a 1937. 1.192 predstava. (12)

Sokolsko društvo Sinj dalo je 18 marta 1939. dečju predstavu “Materina maza” sa simboličnim gimnastičkim vežbama i pevanjem nacionalnih pesama. Autor i režiser bio je Vladimir Kurtin, učitelj i član prosvetnog odbora. Vojni kapelnik i član sokola Ilić bio je zaslužan za pevanje i balet. Diletantska sekcija vežbala je igrokaz “Nikad nije kasno” od Josipa Boke. (13)

Pozorište Sokolskog društva Matica u Petrovgradu (Zrenjanin) bilo je jedino amatersko pozorište u Jugoslaviji koje je radilo stalno i po utvrđenom rasporedu. Osnovano je odmah posle oslobođenja 1918. NJegov osnivač bio je Miša Stanojević, prosvetar Sokolske župe Petrovgrad. Osnovano je kao pozorišna sekcija “Kola mladih Srba u Temišvaru”. Posle dodele Temišvara Rumuniji, prešlo je u Petrovgrad i već 1919. počelo sa priređivanjem predstava. Pošto je i Sokolsko društvo priređivalo predstave, došlo je do spajanja. U radu pozorišta učestvovalo je do 1939. oko 100 članova i 50 članica sokola. Pozorište je brojalo 1939. 38 članova, tamburaški orkestar i hor. Predstave su davane redovno nedeljom po podne, a povremeno i uveče. Više puta su gostovali i poznati članovi beogradskog Narodnog pozorišta. Pre svake predstave držana su sokolska predavanja. Do aprila 1939. pozorište je dalo 597 predstava, većinom iz narodnog repertoara, kao i komade iz strane literature. Pozorište je obilazilo sva sela i gradove po Banatu i predstavljalo jedino pozorište tog kraja. Za vreme uskršnjih praznika pozorište je proslavilo dvadesetogodišnjicu postojanja. Na proslavi su učestvovali predstavnici Saveza SKJ, župe i svih sokolskih jedinica u Banatu. Svečanosti su počele akademijom u sokolskom domu, na kojoj je zamenik starešine Milorad Bugarin, govorio o značenju proslave, a predsednik pozorišnog odbora, Lazar Bogdanović, izneo pregled rada 1938. godine. Izaslanik Saveza SKJ, Miroslav Vojinović, izrazio je priznanje za požrtvovan rad i čestitao osnivaču pozorišta, prof. Milošu Stanojeviću. U ime Saveza govorio je i Mirko Mihaldžić, a starešina župe Petrovgrad, Matić naglasio je da je pozorište u Petrovgradu postalo uzorom za sva sokolska pozorišta u zemlji. U okviru proslave, pozorište je dalo predstave “Krajiškinja” od Petra Krstonošića, “Na leđima ježa” od St. Jakovljevića, “Sveti plamen” od Somerseta i pojedine scene iz niza narodnih komada. U komadu “Na leđima ježa” gostovao je Nikačević iz Beograda. Priređena je izložba, koja je prikazivala rad pozorišta kroz 20 godina koje su prošle. (14)

Da Vas podsetimo:  Medveđa: Izborna kampanja pod sačem

Sokolsko društvo Horgoš priredilo je 10 aprila 1939. akademiju na kojoj je pored vežbi, izveden pozorišni komad “Seoska Lola”. (15)

Pozorišni odsek Sokolskog društva Split gostovao je u Sokolskom društvu Sinj maja 1939. i prikazao Nušićev komad “Običan čovek”. Priredba se pretvorila u manifestaciju sokolskog bratstva. (16) U Sokolskom društvu Malinska iz župe Sušak-Rijeka prikazao je društveni pozorišni odsek pozorišni komad “Hasanaginica”. Bila je zapažena igra sestre Dapčić i braće Šerka i Čorka. Posetu predstavi su pokušali da ometu protivnici sokola. (17)

Povodom proslave 550 godišnjice Kosovske bitke 1939. Sokolsko društvo Beograd III sa Zvezdare je zajedno sa rediteljem Petrom Matićem odlučilo da prikaže dramski spev „Smrt Majke Jugovića“ od Ive Vojnovića na letnjem vežbalištu. Predstava je trebala da bude izvedena uoči Vidovdana, ali zbog kiše odložena je za 1 jul. Na predstavi je bilo oko 2.000 gledalaca. Gledaoci su bili iz svih slojeva i svih krajeva Beograda i kao i iz okoline. Predstavu je pomoglo Gradsko poglavarstvo i uprava Narodnog pozorišta. U predstavi su igrali glumci iz Udruženja i gosti iz Narodnog pozorišta. U komadu je učestvovalo oko 300 lica (glumci, horovi dečiji, ženski i vojni orkestar). Akademiju je otvorio starešina društva Dobra Bogdanović. Dr. Niko Kalođera održao je predavanje o Kosovskoj bitci i značaju Kosova. Zatim je muzika svirala uvertiru. U prvom činu se pojavljuje Dvor Jugovića, majka, devet snaja Jugovića i unučad. Drugi čin počeo je ženskim horom uz pratnju orkestra. LJuba Damjanova dočekala je Damjana, a majka kad je čula za pogibiju Jug-Bogdana i mladih Jugovića, vraća Damjana na Kosovo da i on položi svoj život za otadžbinu. U trećem činu, Kosovo polje, puno žita. Na polju žena žanje sa unučićem. Turci gone roblje. Guslar peva. Pojavljuje se Kosovka devojka sa kondirima. Dolazi povorka. Hor peva Svjati Bože. Narod dolazi sa svih strana. Nosi cveće i pobožno kleći uz povorku. Donose glavu Jug-Bogdana i ruku Damjanovu i predaju majci, koja mrtva pada na zemlju. Tragedija je time završena. Jedan od uglednih posetilaca izjavio je posle završetka predstave : „Bio sam na mnogim mestima; imao sam prilike mnogošta da vidim, ali ovo što sam večeras video, nisam do danas video“. Dugo se o predstavi razgovaralo u Beogradu i unutrašnjosti. Oni koji nisu došli na predstavu, dolazili su kasnije da vide prostor i kulise. U sokolskom društvu smatrali su da je predstava uspela kao retko koja. (18)

Da Vas podsetimo:  Srbija će stati iza čoveka koji pomaže da države povuku nezavisnost Kosova

Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

_______________________

Napomene:

1. Miloš A. Vasić, „Sokolska pozorišta u Čehoslovačkoj“, „Oko sokolovo“, br. 6, 1938, Beograd, str. 150, 151;
2. Dr. Sava K. Popović, „Diletantska pozorišta i njihova uloga u narodnom prosvećivanju“, str. 37, „Službeni deo“, str. 41, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januar 1937, br. 2;
3. A.T. „Sokolsko društvo u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u LJubljani, 15. junija 1926, br. 10-11, str. 123, 124;
4. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
5. „Sokolsko društvo Andrijevica”, „Sokolski Glasnik”, LJubljana, 28 januara 1932, br. 5, str. 5;
6. „Izveštaji za 5 redovnu redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935, str. 89-92;
7. „Proslava 100-godišnjice prvog srpskog pozorišta u Kragujevcu“, „Sokolski Glasnik“, LJubljana, 8 marta 1935, br. 11, str. 3;
8. Momir Korunović, „ Uspomeni brata LJubomira Stanojevića“, „Sokolski Glasnik“, LJubljana, 1 marta 1935, br. 10, str. 2,3;
9. B.F, „Otvorenje Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Olovu”, „Sokolski glasnik“, LJubljana, 23 oktobra 1936, br. 42, str. 3;
10. „Krunisanje Dušanovo“, „Sokolska prosveta“, Beograd, Maj 1938, br. 5, str. 159; B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 2;
11. „Odjeci sa proslave 20-godišnjice Ujedinjenja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 decembar 1938, br. 46, str. 3;
12. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije za godinu 1938, Podnet IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije 23 aprila 1939 godine”, Beograd, str. 85;
13. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 31 mart 1939, br. 13, str. 4;
14. „Pozorište Sokolskog društva Matica u Petrogradu“, Vesti, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januar 1937, br. 2; „20-godišnjica sokolskog pozorišta u Petrovgradu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 april 1939, br. 15, str. 5;
15. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 5 maj 1939, br. 18, str. 5; „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 april 1939, br. 14, str. 6;
16. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 juna 1939, br. 22, str. 4;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime