Sokolska društva župe Cetinje na primorju

0
351
Foto: printscreen

U Herceg Novi došli su vozom 4.3.1927. sokolski delegati iz Mostara i okoline, kao i načelnici 33 sokolskih društava župe Mostar. U opštinskoj većnici održana je sednica društava Boke i Crne Gore. Na sednici je zaključeno, da se osnuje župa Njegoševa sa sedištem na Cetinju. U Sokolskom domu je održana sednica načelnika društava, gde se raspravljalo o radu u prošloj godini i o radu koji će biti preduzet u narednoj godini. Učesnici skupštine pozvani su drugarsko veče u oficirskom domu. Sokoli su okupili 5.3.1927. sa sokolskom muzikom u Narodnom domu da bi dočekali starostu Saveza Gangla koji je stigao autom iz Dubrovnika.Pozdravljen je burnim sokolskim “Zdravo”. Bili su prisutni starešina društva Herceg Novi Jovo Sekulović, Mirko Komnenović i načelnik opštine Mandić.

Skupštinu je otvorio starešina župe Čedo Milić. Istakao je da nije samo avet gladi koji je morio narod, nego i duševna glad od koje strada narod. Oko 11 časova skupština je prekinuta. Uprkos kiši sokoli su u povorci sa muzikom na čelu krenuli ka Savini da se poklone prahu streljanih Bokelja i da polože venac. Jerotej Petković je održao pomen, a za tim je Čedo Milić, koji je istakao borbu heroja za slobodu i položio venac, kliknuo trokratni “Slava”. Gangl je istakao da su se nalazili na mestu gde su bila dva sveta. Iza njih je bio svet umiranja, a pred njima svet slobode, svet života.Bokelji koji su bili pokopani na Savini, radili su da se sruši stari svet, ali oni još žive i pokazuju put kojim da stupamo, da duhovno preporodimo narod. To je bila naša zakletva, da ćemo živeti za ono, zašto su se oni žrtvovali. Povorka je krenula natrag i razišla se pred sokolanom. Delegati su pošli u 12 sati na banket koji je priredila opština u đenovićoj restauraciji Mustura. Gavro Milošević sa Cetinja zahvalio se na pažnji opštine i ocrtao borbu za oslobođenje i istakao da će Lovćen javiti Šarplanini, a ova Triglavu i Avali kada kucne čas, da sokolovi ustanu na odbranu otadžbine i neoslobođene braće. Skupština je istakla da avet gladi hara ovim krševima. Nije ih morila samo fizička glad, nego i teža duhovna, “jer sada u sudbonosnim časovima, nemaju legendarnih apostola, koji bi mu pritekli istinski i nesebično u pomoć. Ovakovom očajnom stanju nisu krive prirodne nepogode, već jedino ljudi, naročito oni, koji svojim sposobnostima i snagama prvi su pozvani da preporode svoj narod, jer ni najidealniji zakoni, niti najveće milosrđe ne mogu pomoći napaćenom narodu, koliko sitni rad na privrednom i prosvetnom smeru, zasnovan na privatnoj inicijativi. … Sokoli kao predstavnici nacionalnih ideala pozivaju sve narodne trudbenike, da na prosvetnom polju poput sv. Save, a na pravdi i viteštvu poput Karađorđa u današnjim sudbonosnim časovima slede primeru njihovu.” Skupština je prihvatila rezoluciju sokolskog okruga iz Boke Kotorske kojom se odaje počast mornarima herojima čija se 10 godišnjica slavila i zaključilo da se pozove Savez na proslavu. Starosta Saveza Gangl prikupio je pomoć za gladne. Uručio je starešini župe Mostar Čedi Miliću pomoć za decu i naraštaj od 12.451 dinara. (1)

Sokolsko društvo Tivat priredilo je 7 augusta 1932. svoj godišnji javni čas uz učešće skoro svih sokolskih društava II okružja, i društava iz Cetinja U tom trenutku u Tivtu se nalazila engleska flota Sredozemnog mora. To je dalo povoda da se javni čas priredi u većem obimu, a ta okolnost privukla je i veliki broj gostiju iz Boke Kotorske, Budve i Cetinja. Sokolsko vežbalište, koje se nalazilo u parku mornarice, uređivano je nekoliko dana pre nastupa, pa je izgrađena stalna tribina, paviljoni za bife, uvedeno električno svetlo i sve potrebno za takav nastup. Uoči javnog časa i na sam dan, stizali su sokoli i sokolice iz svih župskih društava, koji su bili određeni za župski tečaj, a koji se otvorio u Tivtu prilikom javnog časa. Došle su i seoske čete iz Grblja. Gosti su razgledali engleske brodove. Posle podne stigao je izletnički brod iz pravca od Kotora, prepun izletnika, usled čega nije mogao pristati u dva zadnja mesta da uzme izletnike, koji su bili pripravni da dođu u Tivat. Na obalu je stigla povorka dece, naraštaja i članstva Sokolskog društva Lastva, predvođena muzikom Sokolskog društva iz Budve. Formirana je velika povorka na obali, odakle je predvođena mornaričkom muzikom, krenula na vežbalište i svrstala se pred tribinom. Na vežbalište je došao admiral Marijan Polić, admiral engleske flote i komandant arsenala kapetan bojnog broda Rikard Kubin. Oni su kroz postrojene sokole, vojsku i mornaricu stupili na glavnu tribinu, gde je već bio podban Zetske banovine Ivanišević, predstavnici mornarice i državnih vlasti, starešinstvo župe Cetinje i okružnih društava i druge ličnosti. S desne strane vežbališta bili su podoficiri i mornari engleske flote a leva strana i pozadina meštani i gosti. Na vežbalištu je bilo preko 5.000 gledalaca. Opštinski načelnik Antun Vuksanović pozdravio je sokole, a na kraju pozdravio je predstavnike engleskog naroda. U ime sokola prisutne je pozdravio prvi zamenik starešine župe Marčić proglasivši ujedno otvaranje župskog tečaja. Vežbala su muška i ženska deca, naraštaj seoska četa iz Grblja, članovi i četa vojske s puškama. Izvedena je vežba „Mali vojnici Jugoslavije” od muške dece iz Lastve. Ritmičke vežbe izveo je ženski naraštaj iz Tivta, simboličnu vežbu muški naraštaj iz Tivta, narodno kolo u crnogorskim narodnim nošnjama muško i žensko članstvo sa Cetinja. Zatim su pitomci mašinske škole mornarice izveli vežbu „Hej trubaču”. Pitomci mašinske škole su izazvali urnebesni aplauz. Vežbe su nastavljene i kad je pao mrak. Nešto pre svršetka vežbe engleski admiral sa pratnjom napustio je vežbalište, dok je oko 200 engleskih oficira i preko 1.000 engleskih podoficira i mornara ostalo do kraja na vežbalištu. Engleski admiral izjavio je pre odlaska, da se po ovakvim sokolskim nastupima može proceniti veličina i jačina jednog naroda, te da ne bi mislio, da jedno maleno mesto, kao što je Tivat, može nešto takvo pružiti. Izjavu je završio : „Toga kod nas nema”. Posle svršenih vežbi mornarička muzika je svirala, a pored paviljona za bife, lutriju i poslastice bila je igranka. Posle 10 sati uveče gosti su se počeli razilaziti, te su na obali srdačno pozdravljeni od naroda, a u 11 ura naveče, krenuo je zadnji brod sa gostima iz Kotora i obližnjih mesta. Da bi se zahvalio za počasti na sokolskoj priredbi, engleski admiral je pozvao među ostalima starešinu sokolskog društva u Tivtu Frana Lesa na čajanku, koju je priredio dan pre polaska iz Tivta i tom prlikom se ponovo zahvalio starešini iskazujući sokolima naročito priznanje. (2)

Da Vas podsetimo:  Neću gej paradu u svom gradu!

Početkom avgusta 1935. starešina Sokolske župe Cetinje Gavro Milošević sa nekoliko članova uprave župe, obišao je društva i čete u Primorju i Boki Kotorskoj. Obišao je društva Budva, Kotor, Prčanj, Donja Lastva, Tivat, Bijela i Herceg Novi. Prisustvovali su osnivanju Sokolske čete Podostrog (kod Budve), zatim javnom času čete u Krtolama i javnom času društva u Zelenici. Prilikom osnivanja čete Podostrog, osim delegata župe i uprave sokolskog društva iz Budve, bile su prisutne sokolske čete Maine, Bečići, Pobori, Prijevor i druga. Bilo je prisutno oko 300 sokola. Sokoli-seljaci su sa pesmom silazili sa svojih planinskih visova u manastir Podostrog, nekadašnju rezidenciju vladike Njegoša. Skupština je otvorena u manastiru, a otvorio ju je starešina društva Budva Jovan Dabković. Pozvao je članove čete Podostrog da polože svečanu sokolsku zakletvu. Zatim je konstituisana uprava nove čete. Govorio je starešina Župe Milošević koji je izneo značajnost osnivanja čete u zidinama manastira. Govorio je o značaju sokolstva u istoriji osnivanja jugoslovenske države.

Na javnom času u Krtolima bilo je prisutno starešinstvo župe i sokolskog društva Tivat, kao i mnoštvo sveta iz svih mesta Boke Kotorske. Pored članova društva Tivat u izvođenju vežbi učestvovali su sokoli iz Krtola i čete iz Bodašića. Na javnom času u Zelenici zajednički su nastupili članovi društva Zelenika, Tivat, Herceg Novi i Sarajevo. Starešina društva Zelenika Jovan Dunđerović pozdravio je prisutne. Posle njega govorio je starešina župe Milošević, i u svom govoru prikazao zadatak sokolstva i njegovu misiju u stvaranju jugoslovenske države. Besprekorno su izvedene vežbe ženskog naraštaja i pitomaca Mornarske škole. Na istom mestu uveče je održana sokolska akademija. (3)

Sokolsko društvo u Tivtu osnovalo je svoj lutkarski odsek. Kako je lutkarsko pozorište bilo prvo u župi Cetinje i na teritoriji Zetske banovine davalo je predstave u mestima Boke Kotorske i na Cetinju. Pozorište je 21 februara 1935. u Herceg Novom izvelo “Dobro pobeđuje” od Herolda Gustava. Taj komad je nagrađen na konkursu Prosvetnog odbora Saveza sokola. Isti komad prikazan je 3 marta 1935. u Kotoru. Pozorište je planiralo da obiđe još neka mesta Boke Kotorske i Crne Gore. (4)

Sokolska župa Cetinje priredila je logorovanje sokolskih jedinica na Lovćenu 1935. Župa je time htela da održi prvi godišnji pomen kralju Aleksandru a isto tako uspomena na desetogodišnjicu njegove posete Lovćenu. Tom prilikom održan je pomen i gospodarima Crne Gore vladici Radu i vladici Danilu. Rano ujutru su pristizale čete i društva Boke, Primorja i Crne Gore. Mnoge jedinice stigle su uveče. Na slavlju su učestvovale i druge kulturne ustanove, cetinjsko pevačko društvo “Njegoš” kao i društvo “Knjeginje Zorke”, … . Zbor je bio na Ivanovim Koritima, odakle su uz sviranje dve muzike otišli ka manastiru, gde je bila služba božja. Osim sokola okupila se masa naroda iz Njeguša na čelu sa predsednikom opštine i viđenijim prvacima plemena. Na službi i pomenu odgovaralo je muzičko društvo „Njegoš”. Posle parastosa u prisustvu dve hiljade ljudi govorio je Gavro Milošević, starešina župe Cetinje. Posle govora Miloševića svirana je narodna himna, pa je predsednik njeguške opštine Bovo Đurović pozdravio sokole. Posle ručka nastalo je narodno veselje uz zvuke gusala, vojne muzike i orkestra Sokolskog društva Bijela. Sokoli i sokolice su na Ivanovim Koritima, ruševinama Ivanovog manastira i guvnima koje je Njegoš opevao u „Gorskom Vijencu”, pevali narodne pesme, vodili narodna kola, nadmetali se u viteškim narodnim igrama i u lakoj atletici. Bili su prisutni sokoli sa sela iz četa Srednje Maine, Podostrog, Sitvara, Kavač, Krtoli, Mirac, Ćeklići, Grbalj i Bajice. U velikom broju bila su zastupljena društva Tivat, Bijela, Budva i Kotor. Jednodnevno sokolsko taborovanje učinilo je da se jače i bolje zbliže i uzajamno upoznaju braća iz Crne Gore, Boke i Primorja. (5)

Da Vas podsetimo:  Tapija na majicu, na klub, na grad, na život...

Prvi rođendan kralja Petra kao vladaoca Jugoslavije proslavljen je 6.septembra 1935. na Miločeru manifestacijama sokola. Sokolska župa Cetinje priredila je jednodnevno logorovanje u Budvi za svoje I i II okružje. Pozivu za logorovanje odazvale su se sve sokolske jedinice. Sokoli su stizali brodovima, kamionima, automobilima i kolima uz zvuke sokolskih fanfara i muzika. Sastanak je bio zakazan u manastiru Praskvica, iznad Miločera. Sokolske čete bile su u narodnim nošnjama, svrstane pod svojim sokolskim zastavama. Povorka je išla od kraljevog dvorca do manastira Praskvice, na dužini od 1,5 kilometra. U dvorskom automobilu došli su kraljica Marija, rumunska kraljica, kraljevići Tomislav i Andrej, princ Aleksandar i infantkinja od Španije. Poklici sokola pratili su ih do manastira. Po održanom blagodarenju u manastiru sve su se sokolske jedinice svrstale za marš. Župa Cetinje nastupila je paradnim maršem na čelu sa starešinom i starešinstvom župe i društava uz zvuke 4 muzike, odavajući pozdrav svome starešini, kralju Jugoslavije. Na balkonu kraljevskog dvorca bila je kraljica Marija zajedno sa kraljem Petrom. Prodefilovalo je 2.500 sokola i sokolica neposredno pored balkona. Defile je bio u četvororedu u zbijenim kolonama. Posle defilea sve su se sokolske jedinice prevezle u Budvu, gde je priređeno veselje. Pred veče počele su se sokolska društva i čete razilaziti, praćena rasvetljenjem po brdima, pucanjem prangija, raketa. (6) Župa Cetinje bila je podeljena na 4 okružja od kojih je 2 okružje sa sedištem u Tivtu obuhvatalo Primorje. Drugo okružje obuhvatalo je 13 društava i 24 čete : Tivat (2 čete), Kotor (10 četa), Prčanj, Risan, Kuti, Zelenika, Jošica Đurići, Donja Lastva, Bijela, Đenović, Herceg Novi, Luštica, Morinj i Perast. (7)

Sokolsko društvo Kotor svečano je proslavilo 25-godišnjicu svog rada 25 i 26 aprila 1936. Pored sokola iz Kotora, deset sokolskih seoskih četa društva Kotor, izaslanika susednih sokolskih društava i građana proslavi su prisustvovali uprava župe i brojni delegati župe Cetinje i time uveličali proslavu. Na proslavi je učestvovalo 116 vežbača društva Kotor. (8) Istovremeno sa proslavom održana je u Kotoru skupština župe Cetinje. Župa Cetinje imala je na svojoj teritoriji 36 društava i 120 seoskih četa, ukupno 156 sokolskih jedinica. Župa je imala 1935. oko 13.000 pripadnika. Društva su 1935. proslavila Prvi decembar, Nedelju štampe, Nedelju trezvenosti, 700-godišnjicu sv. Save, … . Odsek za čete i poljoprivredu Župe održao je 1935. niz pčelarskih tečajeva i besplatno je podelio društvima i četama oko 900 raznih voćnih sadnica i uputnica za žito. Po umerenim cenama ustupio je četama na selu semena lucerke, poljoprivredne alate i preuzeo akciju za izvoz lekovitog bilja. Odsek je priredio prosvetni tečaj u Peći. (9)

Krajem jula 1936. Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je izlet u Budvu sa brodom “Šipan” na kome je bilo oko 560 izletnika. Učestvovale su i sokolske čete iz dubrovačke okoline sa svojim barjacima. Po dolasku u Budvu sokoli su se svrstali u povorku, koja je krenula kroz ulice pune oduševljenog naroda do gradske opštine. Pred opštinom ih je pozdravio predsednik i starešina društva zaželevši im dobrodošlicu. U ime dubrovačkih sokola zahvalio se Niko Šutić. Potom je povorka krenula pred hotel „Mogren”, gde ih je pozdavio starešina Sokolske župe Cetinje Milošević. Sokolska povorka se razišla. Slobodno vreme proveli su ili na plaži ili u razgledanju starina. Svi su bili na brodu u 16 sati. Krenuli su prema dvorcu Miločer gde se nalazio na odmoru kralj Petar II. Kraljevska porodica pred dvorcem otpozdravljala je maramicama na spontani pozdrav dubrovačkih sokola. Muzika je svirala pozdrav. Posle su se vratili u Budvu gde je sokolska muzika održala koncert pred hotelom “Mogren”. Oko 20 sati brod „Šipan” se otisnuo od obale sa koje je sokole kao i u Dubrovniku ispratilo mnoštvo sveta. (10)

Da Vas podsetimo:  Moralni debili

U sokolani Sokolskog društva Donja Lastva 23 avgusta 1936. održana je konferencija na kojoj se raspravljalo o sokolskoj petoletci. Posle konferencije održan je javni čas sa akademijom. Sudelovala su okolna društva i vojna muzika iz Herceg Novog. Javni čas otvorio je starešina župe Cetinje Milošević prigodnim govorom. U programu su učestvovale sve kategorije sa prostim vežbama, i naraštaj i članovi na spravama. Posle javnog časa odigrana je odbojka između društava Tivat-Lastva sa rezultatom 2:0 za Tivat. Posle je bio srećolov i zabava sa plesom. (11) Sokolsko društvo Donja Lastva imalo je 95 vežbača. Društvo je 1936. priredilo javni čas, 2 akademije, 2 zabave, 1 društveni veče i jedan izlet, učestvovalo je na sletu u Subotici i na priredbama (javnim časovima) sokolskih društava u Đenoviću i Zelenika-Kuti. Na javnom času 1936. nastupilo je 175 vežbača. (12)

Cetinjska Župa je radila na podizanju sela preko seoskih četa. Blagodareći Poljoprivrednom odjeljenju Banske uprave Župa je 1936. podelila sokolskim četama 7.896 voćnih sadnica i 9.607 šumskih sadnica. Sve ove sadnice primljene su i zasađene. Sem ovoga četama je podeljeno i 25 gvozdenih plugova okretača po ceni od 100 dinara po komadu. Župa je održala 10 pčelarskih tečajeva po raznim mestima. Iz rasadnika u Baru Župa je razdelila sadnica : 250 jabuka, 395 krušaka, 335 šljiva, 575 trešanja, 365 višanja, 310 oraha, 140 smokava, 490 kajsija, 80 limuna i 270 naranči. Zatim 710 loznih kalemova. Dodeljene su četama Prijevor, Podostrog, Bečići i Srednje Maine iz društva Budva; društvu Jošica Đurići; Sutvara, Orahovac, Mirac, Lastva, Glavatići, Glavati, Kavač i Šišići iz društva Kotor; društvu Kuti Zelenika; društvu Luštica; društvu Prčanj; Krtoli iz društva Tivat; društvu Risan i četi Krivošije iz društva Risan; Mojdež, Sutorina, Kameno, Mokrine, Gradac i Trebjesin iz društva Herceg Novi.

Sokolsko društvo Tivat imalo je seoske čete Bogdašić i Krtole. Sokolsko društvo Bar imalo je čete Mrkojevići, Spič i Ostros. Društvo Ulcinj imalo je čete Salč i Štoj. Dan ujedinjenja Srbije i Crne Gore bio je praznik župe Cetinje. Starešina župe Gavro Milošević govorio je preko radija o značaju tog datuma. Župski prosvetni odbor izdao je knjigu „Radio-predavanja” gde su štampana predavanja starešine župe. U Glasniku Sokolske župe Cetinje istaknuto je : „Mi smo Sokoli čvrsto ubijeđeni da se najbolje služi svome narodu i svojoj domovini kada svi usrdno vršimo svoje dužnosti”. (13)

Sokolska župa Cetinje bila je aktivna u pružanju pomoći selu Zetske banovine preko sokolskih četa. U tome je sarađivala sa Banskom upravom na Cetinju. Rad je pojačan tokom Petrove petoletke od 1936 do 1941. O radu župe i njenih društava izveštavano je u časopisima Sokolskom glasniku i Glasniku Sokolske župe Cetinje.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije


Napomene :
1. „Glavna godišnja skupština župe „Aleksa Šantića” u Mostaru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 aprila 1928, br. 8, 52;
2. b. „Sokolsko društvo Tivat”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 septembra 1932, br. 35, str. 3;
3. N.D. „Rad sokolskih jedinica”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 3;
4. Krš, „Rad lutkarskog pozorišta”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 marta 1935, br. 13, str. 5;
5. K.G., „Sokolsko slavlje na Lovćenu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 3;
6. K.G., „Sokolsko slavlje u Miločeru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 1;
7. „Prosvjetni izveštaj za 1936 godinu”, „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 89, 90, 101, 105, 106;
8. „Dvadesetgodišnjica Sokolskog društva Kotor“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 maja 1936, br. 20, str.4; „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 105;
9. Doriomedov, „Godišnja skupština Sok. župe Cetinje”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 8 maja 1936, br. 19, str. 2;
10. „Dubrovački Sokoli pozdravljaju svoga Kralja”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 augusta 1936, br. 32, str. 3;
11. „Javni čas i akademija”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 28. avgusta 1936, br. 34, str. 4;
12. „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 90, 105;
13. „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 86, 88, 93, 96, 97, 98, 111, 113;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime