Sokolska štampa o Kraljici Mariji

0
97
U Herceg Novom 1934. godine

Sokoli su pružali podršku Karađorđevićima jer su smatrali da su narodna dinastija. Učestvovali su u dočeku prilikom svake posete kraljice Marije. Kraljica Marija posetila je Dubrovnik 19. aprila 1923. Sokolsko društvo Dubrovnik pozdravilo je kraljicu korporativno 29. 4 . 1923. u svečanoj povorci prilikom dana Zrinjsko-Frankopanovog i 6. 5 . 1923. u povorci sa Đurđevdanskog uranka. (1) Most Kraljice Marije na Savi kod Sremske Rače otvoren je na Vidovdan 1934. Otvorili su ga kralj Aleksandar i kraljica Marija. Priređen je program u kome su učestvovali članovi Sokolskog društva iz Bijeljine. (2 )

Sokoli su snimili film „Oj letni sivi sokole”. Na filmu je prikazano taborovanje novosadske sokolske župe na Bledu jula 1934. Poselo u taboru posetila je kraljica Marija sa sinovima. (3)  Prestolonaslednik Petar bio je starešina Saveza Sokola. Prvi rođendan kralja Petra kao vladaoca Jugoslavije proslavljen je 1935. na Miločeru manifestacijama sokola. Sokolska župa Cetinje priredila je jednodnevno logorovanje u Budvi za svoje I i II okružje. Pozivu za logorovanje odazvale su se sve sokolske jedinice. Sokoli su stizali brodovima, kamionima, automobilima i kolima uz zvuke sokolskih fanfara i muzika. Sastanak je bio zakazan u manastiru Praskvica, iznad Miločera. Sokolske čete bile su u narodnim nošnjama, svrstane pod svojim sokolskim zastavama. Povorka je išla od kraljevog dvorca do manastira Praskvice, na dužini od 1,5 kilometra. U dvorskom automobilu došli su kraljica Marija, rumunska kraljica, kraljevići Tomislav i Andrej, princ Aleksandar i infantkinja od Španije. Poklici sokola pratili su ih do manastira. Po održanom blagodarenju u manastiru sve su se sokolske jedinice svrstale za marš. Župa Cetinje nastupila je paradnim maršem na čelu sa starešinom i starešinstvom župe i društava uz zvuke 4 muzike , odavajući pozdrav svome starešini, kralju Jugoslavije. Na balkonu kraljevskog dvorca bila je kraljica Marija zajedno sa kraljem Petrom. Prodefilovalo je 2.500 sokola i sokolica neposredno pored balkona. Defile je bio u četvororedu u zbijenim kolonama. Posle defilea sve su se sokolske jedinice prevezle u Budvu, gde je priređeno veselje. Pred veče počele su se sokolska društva i čete razilaziti, praćena rasvetljenjem po brdima, pucanjem prangija, raketa. (4 )

Krajem jula 1936. Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je izlet u Budvu sa brodom „Šipan“ na kome je bilo oko 560 izletnika. Učestvovale su i sokolske čete iz dubrovačke okoline sa svojim barjacima. Po dolasku u Budvu sokoli su se svrstali u povorku, koja je krenula kroz ulice pune oduševljenog naroda do gradske opštine. Pred opštinom ih je pozdravio predsednik i starešina društva zaželevši im dobrodošlicu. U ime dubrovačkih sokola zahvalio se Niko Šutić. Potom je povorka krenula pred hotel „Mogren“, gde ih je pozdravio starešina Sokolske župe Cetinje Milošević. Sokolska povorka se razišla. Slobodno vreme proveli su ili na plaži ili u razgledanju starina. Svi su bili na brodu u 16 sati. Krenuli su prema dvorcu Miločer gde se nalazio na odmoru kralj Petar II. Kraljevska porodica pred dvorcem otpozdravljala je maramicama na spontani pozdrav dubrovačkih sokola. Muzika je svirala pozdrav. Posle su se vratili u Budvu gde je sokolska muzika održala koncert pred hotelom „Mogren“. Oko 20 sati brod „Šipan“ se otisnuo od obale sa koje je sokole kao i u Dubrovniku ispratilo mnoštvo sveta. (5) Sokolska štampa pratila je aktivnosti kraljice Marije. U časopisu  „Knjiga za sokolsko selo” objavljeno je pismo kraljice Marije Jugoslovenskoj Ligi protiv tuberkuloze. U pisu je istaknuto :  „…. Uspeha u bobi protiv ovog velikog narodnog zla može biti samo, ako zajednički i složno rade : državni i samoupravni organi i ustanove sa udruženjima i Ligama, kao nosioci privatne inicijative. Zato naša akcija u borbi protiv tuberkuloze treba da bude opšta, zajednička celog naroda, svesnog građanstva. …”. (6 )  U časopisu „Knjiga za sokolsko selo” objavljeno je da je kraljica Marija poslala veći broj paketa sa hranom najsiromašnijim porodicama u u Nevesinju. (7 )

Da Vas podsetimo:  Sramota od lekcije: Premeravanjem dužine mini suknje preko RTS nastave uče tinejdžere o gramatici

„Bratstvo ” glasnik Sokolske župe Osijek preneo je iz beogradske „Javnosti” br. 37 od 11 septembra 1937. članak „Kraljev rođendan i sokoli”. Redakcija je istakla da uprkos napadima na sokole u Sloveniji donosi članak povodom proslave rođendana kralja Petra II 6 septembra : „ … u toj proslavi su uzeli učešća svi slojevi i redovi naroda. Ali je nesumnjivo da su Sokoli, nakon vojske, bili u njoj na prvom mestu; jednako u hrvatskim kao i u srpskim krajevima, a naročito u slovenačkim. Tako su na pr. na Bledu, kod službe božije, kojoj su prisustvovali Kralj i Kraljica Majka, Sokoli pravili špalir, kroz koji su Njihova Veličanstva prošla, a male Sokolice su ih posipale cvećem. U bakljadi na bledskom jezeru, Sokoli su uzeli najbrojnijeg učešća i imali mesto odmah na čelu povorke. U samoj Ljubljani, sem zvaničnog blagodarenja pre podne, priredili su Sokoli veličanstvenu akademiju, a na večer impozantnu bakljadu, kojoj su se pridružile hiljade naroda, klicajući Kralju, Jugoslaviji, nar. jedinstvu , sokolstvu itd. Bila je to manifestacija, koja je predstavljala vrhunac svečanosti 6 septembra u Sloveniji. Ali nema nijednog, malo većeg mesta u Sloveniji, u kome slovenački Sokoli nisu priredili isto takve manifestacije, kojima se pridružilo i ostalo građanstvo. Tako su na pr. bile veličanstvene akademije i povorke u Mariboru, Celju, Jesenicama itd., koje su sve organizovali isključivo Sokoli, uz sudelovanje ostalih jugoslovenskih nacionalnih društava. O svemu tome su objavljeni opširni izveštaji u slovenačkim i beogradskim novinama, kao što i priliči svečanom karakteru dana i ulozi Sokolstva. Jedino , ako pogledate klerikalni „Slovenec”, — list koji nije bez izvesne merodavnosti i odgovornosti, — moći ćete iz njega zaključiti da se je svečanost u Ljubljani ograničila isključivo na zvanično blagodarenje u crkvi, a ni u Bledu ni u drugim mestima nema nigde ni najmanjeg spomena o Sokolu ni o njegovim javnim manifestacijama, jedinim toga dana u Slovenačkoj, koje su bar toga dana imale najviši patriotski cilj i namenu ..”. (8)

Da Vas podsetimo:  Doktorka Saša Ljuština: Svete mi se i mobinguju zato što sam potpisnica pisma

Kraljica Marija je zajedno sa svojom sestrom rumunskom princezom Jelisavetom boravila na Korčuli 10 juna 1938. Kraljica je pregledala sve socijalne i kulturne ustanove u mestu i primila njihove predstavnike. Sokoli sa ostrva, društva Korčula, Blato, Velaluka i Žrnovo kao i čete Račišće, Pupnat, Smokvica i Čara sačekali su i pozdravili kraljicu Mariju. Zatim su na priredbi održali špalir. Bilo je 488 sokola sa muzikom društva Korčula. Uveče je u počast kraljici Sokolsko društvo Korčula priredilo vitešku igru „Moreška”. Kraljica je sa živim interesom pratila svaki detalj igre. Posle priredbi „Moreške” kraljica Marija je pozvala k sebi oba kralja, kraljicu i starešinu Sokolskog društva Korčula i izjavila da je sretna što je mogla da vidi ovu starinsku igru. Građanstvo je pristupilo u velikom broju oduševljeno pozdravljajući kraljicu Mariju. (9 ) Redakcija  „Sokolskog glasnika“ govoreći o kraljici Mariji istakla je : „Kraljica prati i rad našega sokolstva prema kojemu je, pored ostaloga, pokazala Svoju ljubav i poklanjanjem zastave našim članicama.” (10 ) U Ljubljani su 23 septembra 1939. priređene savezne utakmice članica za zastavu kraljice Marije. U vežbaonici ljubljanskog sokola na početku utakmica pevana je pesma  „Hajd napred”. Takmičilo se na spravama, prostim i strojevnim vežbama i lakoj atletici. Pet župa poslalo je po jednu vrstu takmičarki, župa Ljubljana imala je dve vrste. Vrsta župe Beograd bila je sastavljena od 8 takmičarki iz beogradskih društava, Pančeva i Sremske Mitrovice. Zastavu je predao izaslanik kraljice Marije 24. septembra 1939. saveznoj načelnici, a ova vodnici vrste članica župe Ljubljana. Svečanost je završena pesmom „Hej Sloveni”. (11 )

Sokolsko društvo Vinkovci priredilo je u svom domu, svečano poselo, za rođendan kraljice Marije 9. januara 1940. Dr. Paja Šumanovac održao je govor, u kome je izneo sve vrline kraljice, kao žene i majke, sa osobitim obzirom na vaspitanje kralja Petra II, sokolskog starešine. Bogdanka Sedlan recitovala je pesmu od Stjepana Roce : „Kraljici Majci“, a Branko D. Filipović, dipl phil i dramski tenor iz Beograda, pevao je nekoliko operskih arija. Arije su imale uspeh kod publike pa ih je morao ponoviti. Muška i ženska deca su vežbala proste vežbe. Program je zaključen himnom „Oj Sloveni”, koju je svirala društvena fanfara. Dvorana je bila puna, a posle programa nastavljeno je sa plesom. Ples je otvoren kraljevim kolom. (12)

Da Vas podsetimo:  PISMO JEDNOG OCA: A za čiju decu, Aleksandre?

Sokoli su pružali podršku Karađorđevićima kao narodnoj dinastiji. Prilikom poseta kraljice Marije sokolska društva učestvovala su u dočeku. Sokoli su obeležavali i rođendan svog starešine,  kralja Petra.  Kraljica Marija snimljena je zajedno sa decom u sokolskom dokumentarnom filmu  „Oj letni sivi sokole” 1934. Sokolska štampa pratila je aktivnosti kraljice Marije. Slala je  pakete sa hranom najsiromašnijim porodicama. Kraljica je zajedno sa sinovima prisustvovala sokolskim priredbama. Poklonila je zastavu sokolicama. Sem na sokolskim učestvovala je i na ostalim priredbama kao što su bili  „Bunjevački dani” u Beogradu.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije


Napomene :

  1. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.  60;
  2. Mikica Ilić, „Selo Bosut u Sremu (1706-2006)”, Sremska Mitrovica, 2012,  str. 369;
  3. „Sokolski film”, Vesti, „Oko Sokolovo” , Beograd, 1 marta 1937, br.4, str.84;
  4.  K .G ., „Sokolsko slavlje u Miločeru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35 , str. 1;
  5. „Dubrovački Sokoli pozdravljaju svoga Kralja“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 augusta 1936, br. 32 , str. 3;
  6. Marija s.r, „Nj.V. Kraljica Marija Jugoslovenskoj Ligi protiv tuberkuloze”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, novembar 1936, br. 9, str. 21;
  7. „Kraljica Marija sirotinji”, „Vijesti iz jedinica i za jedinice”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, Decembar 1937, br. 12, str. 242;
  8. „Kraljev rođendan i sokoli”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1937, br. 7 , str. 93 , 94;
  9. „Sokolsko društvo Korčula “,„Sokolski glasnik“, Beograd, 6 avgusta 1938, br. 30 , str. 10;
  10. „Rođendan Nj. V. Kraljice Marije”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 januar 1940, br. 2 , str. 2;
  11. „Utakmice članica za zastavu Nj.V. Kraljice Marije”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1939, br. 10, str. 140;
  12. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 januar 1940, br. 2 , str. 2;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime