Sokolska župa Osijek nastala je 1920. iz jednog dela Srpske sokolske župe Fruškogorske. Fruškogorska župa osnovana je 16 oktobra 1906. od društava Srpski soko u Osijeku, vukovaru, Šidu, Vinkovcima i Dalјu. Društva su 1912. prikuplјala priloge za Crveni Krst.U Osijeku su priređene javne vežbe 1912. i 1913. Sokolisu posetili Sombor 1913. i u hotelu Sloboda priredili akademiju. Izvršen je 1914. pretres kod svih funkcijonera Srpskog sokola. Plenjene su knjige Srpske književne zadruge, kalendari, … . Sekretar Srpskog sokola, sudija Vladimir Belajčić zatvoren je u tamnicu iz koje je pušten 1915. Sokoli su proslavili pesnika Ivu Vojnovića u Osjeku maja 1918.
Posle oslobođenja 1918. sokolska društva obnovila su svoj rad, njihovi izaslanici učestvovali su na Vidovdanskom sokolskom saboru u Novom Sadu 1919. Osječka sokolska župa osnovana je 1920. U nju su ušla društva Županja, Vinkovci, Vukovar, Osijek, Valpovo, Donji Miholјac, Ilok, Đakovo, Našice, Požega, Slavonski Brod i Nova Gradiška. Za starešinu izabran je Ivan Krsto Dončević, a za zamenika Mita Petrović. Župa je priredila II. Pokrajinski slet 28-30 juna 1921. u Osijeku. Na sletu je bilo iz redova samo Osječke župe 1.000 vežbača. (1)
Izbegli ruski sokoli nastavili su svoj rad u Zemunskom društvu. U Zemunu su nastavili rad Feodor Gopurenko, Ivan Mitrohin i I. Maksutov. Prva dvojica su bili prednjaci Tifliskog sokolskog društva i nastavili su da rade u zemunskom sokolskom društvu. Nјihovim zalaganjem dobilo je zemunsko društvo na Sletu u Osijeku dve diplome i to jednu za muškarce a drugu za žene. (2)
Župa je učestvovala na sletovima u Mariboru, Osijeku, Sarajevu, Zagrebu i Ljublјani. Takođe na svesokolskim sletovima u Pragu 1920. i 1926, na sletu polјskih sokola u Poznanju i pokrajinskom sletu čehoslovačkih sokola u Plznju 1929. Od 1925. osnovana su nova društva u Boboti, Županji, Dalјu, Novoj Kapeli, Mirkovcima, Čepinu, Voćinu, Dardi, Belom Manastiru i Našicama. (3)
Grupa članova i članica Sokolskog društva Beli Manastir učestvovala je krajem maja 1938. u narodnim nošnjama iz njihovog kraja na festivalu narodnih igara u Beogradu. Posle festivala posetili su Oplenac. (4)
Sokolsko društvo Voćin (župa Osijek) priredilo je aprila 1939. u okviru Petrove petoletke higijensku izložbu u svojoj sokolani. Izložbu su posetili svi pripadnici društva i oko 450 nečlanova. Društveni lekar održao je predavanje o anatomiji, tuberkulozi, alkoholizmu, a za majke još predavanje o nezi i ishrani deteta. Izložba je bila namenjena prvenstveno članovima selјacima, da se putem njih dođe do vidnijeg higijenskog napretka sela. (5)
Sokolska društva priređivala su taborovanje u okolini. Rusko sokolsko društvo u Osijeku priredilo je 1939. treću godinu za redom logorovanje dece i ženskog naraštaja u Voćinu za 19 učesnika. Na letovanju je bio dnevni red : jutarnja gimnastika, prosvetni rad iz nacionalnih predmeta, kupanje, šetnja i igre. Hrana je bila razdelјena na pet obroka. Nakon 29 dana deca i naraštaj vratila su se u Osijek sveža i oporavlјena. Muški naraštaj bio je 1939. u pokrajinskom logoru u manastiru Milkovo (Lapovo), gde je prošao tečaj vojne obuke I stepena. (6)
Posle stvaranja Banovine Hrvatske vlasti HSS je koristio svoju vlast da suzbija proslave državnih praznika. U Osijeku su državni i sokolski praznik Dan Ujedinjenja 1939. proslavila sokolska društva Osijek Matica i Osijek donji grad zajedno u domu Sokolskog društva Matica. Proslavi su se pridružili i dobrovolјci, koji su zbog stvaranja Banovine Hrvatske želeli da istaknu svoju lјubav prema državi, za koju su se borili i koju su svojom krvlјu stvarali. Na proslavi starešina župe Dušan Krulј je nakon pozdrava predstavnicima vojnih i civilnih vlasti, kulturnim i humanitarnim društvima, dobrovolјcima i prijatelјima sokolstva uputio srdačan pozdrav sokolima i sokolicama koji „u ovim burnim vremenima ostadoše na svojim pozicijama, da bez straha i uzmicanja, bez koristi i slave brane svoje sokolske ideale…”. U svom govoru je istakao : „Mi ne otstupamo ni pred pometenosti, koja se pojavila na brodu kada se našao na uzburkanom moru, ni pred kukavičlukom onih što samo za sebe traže spas. Mi Sokoli verujemo u snagu nacije i u oživotvorenje njezinih velikih zadataka, i to pouzdanje mi ćemo nositi od ognjišta do ognjišta, od kolibe do palate i od kolevke do groba.” Zatim su sledile deklamovanje naraštajca Rodolјuba Relјića „U sokolskom domu”, … i Dragana Mišćevića „Ujedinjenje”. Srpsko pevačko društvo „Gusle” otpevalo je pod upravom prof. Dušana Zebića „Sokolsko pozdrav”, „Jugoslovensku himnu” i sokolsku himnu „Oj Sloveni”. (7) Glasnik Župe Osijek bio je časopis „Bratstvo“.
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
_____________________
Napomene:
1. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 140;
2. N.D.D., „Za ruske Sokole !”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 1, str. 28, 29; Miroslav Vojnović, „Sokolska Župa Beograd”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 2, str. 49;
3. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 140;
4. „Sd. Beli Manastir“, „Bratstvo“, Osijek, juli–august 1938, br. 7–8, str. 134;
5. „Bratstvo“, Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 65;
6. „Logorovanje dece i ženskog naraštaja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1939, br. 11, str.218;
7. „1 decembar na teritoriji osječke župe”, „Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1939, br. 12, str.233, 234;
