Sokolska župa “Kralјević Marko” osnovana je 1923. na čelu sa starešinom Tošom Živkovićem.Pored 5 postojećih sokolskih društava osnovano je 20 društava. Župa je priredila u junu 1928. župski, a u septembru 1928. pokrajinski slet. (1) Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplјu VI pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, polјskog i ruskog sokolstva. (2)
Tom prilikom izvršen je pohod Sokolstva na Kosovo polјe 7 septembra 1928, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija Sokolstva u kojoj se isticalo : „ … Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovanosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front …”. Sve te sokolske svečanosti i priredbe pratilo je stanovništvo u velikom broju. (3)
Povodom održavanja sokolskog sleta u Skoplјu 5 i 6. septembra 1928. redakcija časopisa „Srpsko Kosovo” iz Skoplјa istakla je da su sokoli bili lepo dočekani i srdačno pozdravlјeni, kako u Skoplјu, tako i na Kosovu, i da su odande poneli najlepše utiske. U časopisu je istaknuto : „Nama je drago da sve korporacije, koje dolaze do Skoplјa, odlaze na Kosovo, gde odaju poštovanje našim palim junacima na polјu Kosovu, a međutim ima nekih izroda, koji vele : „More, kako Kosovo, ono mi je život upropastilo. Neću više da ga čujem”. Dok svest ovih drugih ide tako daleko, da ih vuče do Kosova, na kome istina ništa nema, ali je tu Istorija, koja neda ništa da se zaboravi.” (4)
Sokolska župa u Skoplјu je zajedno sa društvima Skoplјe-Maticom, Skoplјe I i odsekom Ruskog Sokola proslavila je svoju slavu Prvi decembar 1931. Sva tri društva sa upravnim odborom župe sastala su se kod sokolane Skoplјe I, odakle su pošli na blagodarenje u crkvu. Posle blagodarenja u sokolskom domu održana je svečanost u prisustvu izaslanika bana, načelnika prosvetnog odelјenja Došena i izslanika komandanta armije đenerala Pavlovića i mnogobrojnog građanstva. Starešina župe Rade Ubavić otvorio je sednicu govorom o sokolstvu i njegovom razvitku, a zatim je pročitao poslanicu I zamenika starešine Saveza SKJ. Prosvetar Matice Svetozar Raičević govorio je o značaju Prvog decembra, a prosvetar odseka Ruskog sokola istakao je uzajamnu vezu i njen značaj među sokolima kod svih Slovena. Zatim je izvršeno prevođenje sokolske dece u naraštaj, a sokolskog naraštaja u članstvo. Članovi su položili Sokolski zavet. Posle podne počelo je dečije poselo. Tu su većinom bili roditelјi dece. Prisutne je pozdravio starešina Matice Aćim Popović. Deca su pevala i deklamovala razne pesme, i izvela vežbe. Za uspeh posela bio je zaslužan Jordan Kostić, vođa sekcije pri školi Sv. Bogorodice, iz koje su bila deca, a koji je spremio sve tačke. Uveče počela je večernja zabava. Sala sokolane bila je prepuna građana. Posle pozdrava Aćima Popovića počela je da svira sokolska muzika društva Matice. Na čelu muzike bio je Sava Drenovac. Društvo Skoplјe I otpevalo je sokolsku pesmu i osmu rukovet. Proste vežbe članovi sokolske čete iz Dračeva izveli su na opšte zadovolјstvo publike. Mlade sestre naraštajke izvele su vežbu sa velovima. Muški naraštaj Matice izveo je ritmičke vežbe. Ženski naraštaj Matice izveo je vežbe na razboju, a isto tako i članovi Matice. Proste vežbe izvodili su članovi i članice društva Matice. Za uspeh vežbi bili su zaslužni načelnica Slobodanka Macanović i načelnik Matice Živojin Milojković. Kako je proslavlјen Dan Ujedinjenja u Skoplјu tako je proslavlјen skoro po svim društvima župe Skoplјe. (5)
Sokolsko društvo Skoplјe I priredilo je 20. decembra 1931. otvaranje svog novopodignutog doma. Od osnivanja društva, zalaganjem direktora Učitelјske škole Dušana Ivanovića, uz pomoć svih nastavnika Učitelјske škole, radilo se na podizanju doma. Plan doma izradio je podstarešina župe Rad. Radulović. Za izgradnju doma bio je zaslužan Miloje Borić, profesor Učitelјske škole, koji je svesrdno radio sa učenicima i učenicama Učitelјske škole. Zidanje doma pomogla je opština grada Skoplјa i ban Vardarske banovine Lazić. Svečano otvaranje izvršeno je 20. decembra 1931. u prisustvu bana Lazića, sa načelnicima odelјenja, komandanta armije M. Nedića sa oficirima, direktora Finansijske direkcije Begovića, članova suda opštine grada Skoplјa, župske uprave, građanstva i svekolikog sokolstva u Skoplјu. Pošto je sokolska muzika otsvirala marš. Prota R. Pešić, predsednik duhovnog suda, uz asistenciju dvojice sveštenika izvršio je osvećenje doma. Zatim je Radulović izvršio predaju doma upravi društva Skoplјe I. Prisutne je pozdravio starešina društva Skoplјe I, Miodrag Petrašković, ističući značaj sokolske misli, a ujedno je pohvalio napore i zasluge onih, koji su radili na podizanju doma. Posle njega govorio je prosvetar društva Skoplјe I profesor Nikola Đorđević o značaju sokolstva uopšte, a naročito u Južnoj Srbiji, ističući, da će se u domu pripremati budući učitelјi i učitelјice, koji će po svršetku škole ići u razne krajeve da vaspitavaju narod u sokolskom duhu. Mešoviti hor pevao je Sokolsku pesmu i himnu, a zatim je starešina župe Rade Ubavić uneo zastavu praćen upravnim odborom župe. Rade Ubavić govorio je o sokolstvu i njegovom razvitku, kao i o napretku sokolstva i sokolske misli. Uveče istog dana, bila je svečana akademija. Gostima se obratio prosvetar Nikola Đorđević. Zatim je orkestar otsvirao dve tačke. Posle toga deca su izvodila svoje tačke. Najbolјe je uspela vežba sa zastavama. Mešoviti hor otpevao je „Kozara” i „Osmu rukovet”. Nјihov dirigent bio je Savčenko, koji je radio na širenju nacionalne pesme. Vežbe sa lopatama izvele su članice društva. Za rad na spremanju vežbi bili su zaslužni načelnica Ruža Sokolovska, i načelnik društva Skoplјe
I A. Sokolovski. Posle svršenog programa bila je igranka. Učenice domaćinskog tečaja Učitelјske škole spremile su bife. (6)
Sokolska Župa Skoplјe okuplјala je 1934. 40 društava, 75 stalnih i 33 privremene seoske sokolske čete. (7)
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
_____________________
Napomene:
1. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 169;
2. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljublјani 1929, str. 80;
3. „Deklaracija Jugoslovenskog Sokolstva na Kosovu Polјu 7 septembra 1928”,„Sokolski glasnik“, Ljublјana, 15 septembra 1928, br. 18, str. 1;
4. „Slet sokola u Skoplјu i na Kosovu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplјe, 15. septembra 1928, br. 18, str. 15;
5. S.R. , „Sokolska proslava Prvoga decembra u Skoplјu”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 8. januara 1932, br. 2, str. 6;
6. I.R. „Osvećenje i otvorenje sokolskog doma društva Skoplјe I”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 8. januara 1932, br. 2, str. 6;
7. Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Skoplјe u toku radne 1934. godine, Skoplјe, Marta 1935, str. 6;
