Sokolsko društvo Beograd III

0
1061

sokoU Beogradu je posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. došlo do naglog priliva  stanovništva. Na periferiji Beograda su za noć nastajala  čitava naselјa. Vidno se isticao Smederevski đeram. U Beogradu su postojala  samo tri sokolska društva: Matica,  Beograd I i Beograd II. U leto 1928. pokrenuta je inicijativa za osnivanje gradskog pozorišta.Inicijativom Dobre Bogdanovića  sazvana je 1 jula 1928. konferencija građana Smederevskog đerma i Bulbudera. U osnovnoj školi na Smederevskom đermu. Na   konferenciju je došao pukovnik Dragutin Živković, član

Sokolskog društva  Beograd II.  Posle govora o pokretanju pozorišta  govorio je Živković o značaju sokolstva i  potrebi osnivanja sokolskog društva. To je prihvaćeno i izabrana je uprava. (1) Uprava je rešila da se upozna sa sokolskom idejom. Od Sokolske župe Beograd  tražila je pravila i  literaturu.  (2)

U svečanoj  sokolskoj povorci prilikom  proslave Proboja Solunskog fronta  7. oktobra 1928. učestvovalo je 11 članova Sokolskog društva  Beograd III. U Narodnom pozorištu proslavlјena je dvadesetogodišnjica sokolskog rada Miroslava Vojinovića, zamenika načelnika Jugoslovenskog sokolskog saveza. Delegat Sokolskog društva  Beograd III, Rajko Mićić, pozdravio je Miroslava Vojinovića u ime društva.(3)

U osnovnoj školi „Car Dušan” otvorena je 2 decembra 1928.  vežbaonica Sokolskog društva  Beograd III. Starešina društva Ilija Petković otvorio je svečanu sednicu i vežbaonicu. Pevački hor „Tesla” otpevao je prvi deo sokolske himne „Hajte, braćo !”. Starešina je pročitao tekst zakletve koju je ponovilo celokupno članstvo društva.  Hor je otpevao drugi deo himne. Momir Korunović je u ime župe pozdravio  Soko Beograd III. Dr. Ivan Ribar pozdavio je društvo u ime Sokolskog društva  Beograd II. Posle toga su se ređale vežbe ostalih sokolskih društava iz Beograda i muške i ženske dece  Sokola Beograd III. Svečanost je završena posle igranke. (4)

Da Vas podsetimo:  Ministarstvo prosvete potpisalo ugovor sa korona virusom

Toma Vladimirović, rodom iz Skoplјa, bio je vežbač od 1914. Posle 1919. postao je prednjak Sokolskog društva u Skoplјu. Od 1921. do 1923. bio je načelnik u Sokolskom društvu Veles, kuda je bio poslat od Župe. Vratio se u Skoplјe i bio načelnik novog Sokolskog društva Skoplјe I, koje je osnovano 1924, i u kome je bio starešina Dragutin Živanović. Po odsluženju vojnog roka 1926. Toma Vladimirović se vraća u Skoplјe i nastavlјa rad u istom društvu. Od 1927. do jula 1928. radio je u  Sokolskom društvu Veles, a zatim je otišao u Beograd i bio načelnik Sokolskog društva  Beograd III.  (5)

soko bgPovodom Poslanice rimokatoličkog episkopata na sokolstvo sa sednice uprave 19. januara 1933.upućen je telegrafski protest Savezu Sokola i predsedniku ministarskog saveta. (6) Na sednici nove uprave društva 26 januara 1933. starešina Živanović je istakao činjenicu da su u novu upravu ušla tri sveštenika : pravoslavni, starokatolički i muslimanski. Starešina je pozdravio sveštenike Magazinovića, dr. Kalođeru i Hadžića, i istakao da je ovakav zajednički rad u sokolu najbolјi dokaz, da je sokolstvo za jedinstvo. Pozivajući ih na zajednički rad, zamolio da i delom potvrde reči : „Brat je mio, koje vjere bio”. Imam Hadžić zahvalio se na pozdravu i zavetovao se da će svim silama raditi za sokolstvo i njegove ideje. (7) Na okružnom sletu Smederevu početkom juna 1932,  Sokolskog društva  Beograd III učestvovalo je sa 68 članova. Toma Vladimirović uredio je za izložbu Sokolski pavilјon na sletu u Pragu 1932. Društvo je učestvovalo na školskim svečanostima u Bulbuderu (proslava Sv. Save, na zabavama Fonda siromašnih đaka, Đačkog skloništa i Dečjeg obdaništa). Preko svojih članova društvo je pomagalo Bulbuldrskom mesnom odboru Društva Crvenog krsta i Jadranskoj straži u skuplјanju priloga i učestvovalo na njihovim priredbama. Pomagalo je i Društvima za uređenje  Bulbudera, Predgrađa princa Tomislava, mesnom odboru društva „Prosveta”. (8) Sokolski dom društva je osvećen  6 novembra 1932. (9)

Da Vas podsetimo:  Podanik nikad nikom nisam bio, pa neću ni SNS

Povodom proslave 550 godišnjice Kosovske bitke 1939. Sokolsko društvo Beograd III sa Zvezdare je zajedno sa reditelјem Petrom Matićem odlučilo da prikaže dramski spev „Smrt Majke Jugovića“ od Ive Vojnovića na letnjem vežbalištu. Predstava je trebala da bude izvedena uoči Vidovdana, ali zbog kiše odložena je za 1 jul. Na predstavi je bilo oko 2.000 gledalaca. Gledaoci su bili iz svih slojeva i svih krajeva Beograda i kao i iz okoline. Predstavu je pomoglo Gradsko poglavarstvo i uprava Narodnog pozorišta. U predstavi su igrali glumci iz Udruženja i gosti iz Narodnog pozorišta. U komadu je učestvovalo oko 300 lica (glumci, horovi dečiji, ženski i vojni orkestar). Akademiju je otvorio starešina društva Dobra Bogdanović. Dr. Niko Kalođera održao je predavanje o Kosovskoj bitci i značaju Kosova. Zatim je muzika svirala uvertiru. U prvom činu se pojavlјuje Dvor Jugovića, majka, devet snaja Jugovića i unučad. Drugi čin počeo je ženskim horom uz pratnju orkestra. Ljuba Damjanova dočekala je Damjana, a majka kad je čula za pogibiju Jug-Bogdana i mladih Jugovića, vraća Damjana na Kosovo da i on položi svoj život za otadžbinu. U trećem činu, Kosovo polјe, puno žita. Na polјu žena žanje sa unučićem. Turci gone roblјe. Guslar peva. Pojavlјuje se Kosovka devojka sa kondirima. Dolazi povorka. Hor peva Svjati Bože. Narod dolazi sa svih strana. Nosi cveće i pobožno kleći uz povorku. Donose glavu Jug-Bogdana i ruku Damjanovu i predaju majci, koja mrtva pada na zemlјu. Tragedija je time završena. Jedan od uglednih posetilaca izjavio je posle završetka predstave : „Bio sam na mnogim mestima; imao sam prilike mnogošta da vidim, ali ovo što sam večeras video, nisam do danas video“. Dugo se o predstavi razgovaralo u Beogradu i unutrašnjosti. Oni koji nisu došli na predstavu, dolazili su kasnije da vide prostor i kulise. U sokolskom društvu smatrali su da je predstava uspela kao retko koja. (10)

Da Vas podsetimo:  Srpska ekonomija posle koronavirusa, ili šta sve može da se uradi za 550 miliona evra?!

Saša Nedelјković

član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

_______________

Napomene :

  1. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 4, 5;
  2. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str.  6;
  3. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 11;
  4. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 12, 13;
  5. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 37, 38;
  6. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 32;
  7. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 34, 35;
  8. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 68;
  9. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 55;
  10. „Vidovdan u Sokolu Beograd III“, „Oko sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 97;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime