Sokolsko društvo Jasenovac

0
869

Pre Prvog svetskog rata u Jasenovcu je osnovao gimnastičko društvo Srpski soko. Srpski soko je priredio 2.(15.) januara 1911. u prostorijama hotela “Lav” zabavu sa igrankom, tombolom i šalјivom poštom. Prihod od zabave služio je za nabavku gimnastičkih sprava. (1) Za vreme Prvog svetskog rata srpska sokolska društva bila su zabranjena.

U Jasenovcu je za vreme Kralјevine Jugoslavije osnovano Sokolsko društvo, u okviru sisačkog okružja Sokolske župe Zagreb.

Sokolsko društvo Jasenovac na Savi iz župe Zagreb proslavilo je 1930. Prvi decembar, Dan Ujedinjenja. Posle održanih blagodarenja svo članstvo uputilo se nazad u ukrašenu sokolsku vežbaonicu. Sokoli i sokolice otpevali su državnu himnu. Starešina Spasoje Madiraca održao je predavanje o značaju 1. decembra 1918. i o važnosti zaveta, koje je članstvo položilo. Uveče održana je akademija, koju je otvorio prosvetar Petar Vučinić, sa predavanjem, u kome je istakao važnost sokolstva, i uputio apel prisutnima, da stupaju u sokolske redove. Predavanje je propraćeno klicanjem kralјu, prestolonasledniku Petru i kralјevskom domu. Dvoje dece deklamovalo je sokolsku himnu i pesmu „Jugoslaviji”. Sokolice su izvele vežbu pod vođstvom načelnice Smilјke Sagrak. Nakon vežbe mesno pevačko društvo „Svačić”, pevalo je, pod vođstvom dirigenta Marka Franjića. Posle toga nastalo je sokolsko veselјe. (2) Slet sisačkog okružja održan je 14. jula 1931. Učestvovala su društva iz Bosanske Dubice, Jasenovca, Staze, Sunje, Bline i Lekenika. Na na sletu je sem sokolskih četa učestvovala vojska. (3)

Sokolsko društvo Jasenovac održalo je 2 oktobra 1932. svoju prvu javnu vežbu. Pomogli su im seoska sokolska četa Crkveni Bok, Sokolsko društvo Zagreb IV i Samobor. Za uspeh vežbe bila je zaslužna Smilјa Sagrak. U 11 sati bio je doček gostiju na stanici. Posle obeda priredili su domaćini gostima vožnju Savom i Unom. Nakon toga krenuli su na vežbalište, koje je za tu priredbu sokolima ustupila crkvena opština. Javna vežba počela je govorom starešine Madirace. Na javnoj vežbi su se isticale posebne tačke sokolske dece društva Jasenovac “Tamo daleko” i “Rukovet” po narodnim motivima od M. Jankovića. Te tačke su bile izvedene sa tolikom elegancijom i razumevanjem narodnih pesama da su zadivile sve prisutne. Publika je reagovala burnim plјeskom na te tačke. Izvedene su vežbe članica na ručama društava Jasenovac, Zagreb IV i Samobor, kao i župske proste vežbe. Nastupili su članovi čete Crkveni Bok sa praškim vežbama (vežbe sa sleta u Pragu). Najveći uspeh požnjele su članice Zagreb IV, koje su izvele sastav M. Jankovića “Novi smjerovi”. Posle vežbe priređena je zabava. (4)

Da Vas podsetimo:  Tito i njegova grobnica: Stalni okršaji sa Kućom cveća

Sokolska četa u selu Mlaki, u opštini Jasenovac, osnovana je 12 marta 1933. Starešina jasenovačkog sokolskog društva dr. Madiraca predavao je “Značenje sokola na selu” na konstitutivnoj skupštini. U članku u “Sokolskom glasniku” istaknuto je da se oko sokolske čete u Mlaki okupilo se sve ono, što je bilo najbolјe i najnaprednije u selu. U upravu društva bili su izabrani : starešina Milan Šalindrija, tajnik Ilija Šalindrija, blagajnik Đuka Malbaša, zamenik starešine Vaso Savanović i Mitar Šalindrija načelnik. (5) Povodom Poslanice Katoličkog episkopata Sokolsko društvo Jasenovac uputilo je saopštenje glasniku Saveza Sokola „Sokolskom glasniku”u Ljublјani : „Smatrajući da je vera najsvetiji deo unutarnjeg života svakog pojedincalј, Sokolstvo stoji na stanovištu da se versko uverenje ima duboko poštovati, pa radi toga najodlučnije protestiramo protiv poslanice Katoličkog episkopata u kojoj se navodi, da je Sokol bezversko i protuversko udruženje. Izjavlјujemo, da ćemo do zadnjeg daha stajati na braniku naših sokolskih ideala. Zdravo!” (6)

U čast desetogodišnjice rođenja prestolonaslednika Petra Sokolsko društvo Jasenovac priredilo je 3. septembra 1933. javnu vežbu zajedno sa društvima i četama Nova Gradiška, Novska, Lipovlјani, Bobovac, Crkveni Bok i Rajić. Starešina društva dr. Spasoje Madiraca govorio je o značenju proslave. Govor je završen klicanjem kralјu, prestolonasledniku Petru i celom kralјevskom domu i Sokolstvu. Posle toga je Hrvatsko pevačko društvo „Svačić” iz Jasenovca pevalo himnu. Nastupila su društva i čete sa raznim vežbama. Program je završen narodnim veselјem. (7) Godine 1934. starešina je bio dr. Spasoje Madiraca, zamenik Nikola Miladinović, tajnik Marko Franjić, načelnik Đorđe Čolak, zamenik Milan Sinjak, načelnica Ljubica Vučinić, zamenica Ankica Klobučar, blagajnik Milan Starčević. Članovi Uprave bili su Stanko Stasiov, Ilija Đilas, Milan Pavlica, Terezija Ivčić i Vojislav Mikić. Revizori su bili Ozren Bačić, ing. Ivan Vitalјić, Dušan Bosnić, Miloš Krnjajić i Slavko Metlaš. U Sudu časti bili su Pero Vučinić, Nada Madiraca, Miroslava Kajzer, Milan Milјenović i Vojin Sogonić. (8)

Da Vas podsetimo:  Ruski sokoli u Beogradu

U upravi čete Crkveni Bok 1934. starešina je bio Vladimir Vukadinović, zamenik Tomislav Klarić, sekretar Petar Vojnović, blagajnik Đuro Kepčija, načelnik Božidar Turajlić, prosvetar Stevančević, načelnica Vinka Jakovčić, referent za knjižnicu Mile Sekulić, referent za muziku Lazar Bižić, referent za diletantski odsek Mile Radovanović. Revizori su bili Jovo Beč, Pavle Vančurenko. (9)

Pre Prvog svetskog rata u Jasenovcu je radilo gimnastičko društvo Srpski soko. Između dva svetska rata u Jasenovcu je osnovano Sokolsko društvo Jasenovac na Savi kao deo župe Zagreb. U „Sokolskom glasniku” pisano je o priredbama u društvu Jasenovac. Posle Aprilskog rata 1941. sokolski pokret zabranjen je i prešao u ilegalu. Članovi, a posebno starešine, proglašeni su od strane ustaša neprijatelјima, pokretna i nepokretna imovina bila je zaplenjena, a pojedinci i njihove porodice proganjani i stradali u zatvorima i koncentracionim logorima, među kojima se istacao ligor Jasenovac. To je bila sudbina članova Sokolskog društva Jasenovac i okolnih sokolskih četa.

Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

________________________

Napomene:

1. „Srpski soko u Jasenovcu na Savi”, „Srpski Soko”, Sremski Karlovci, 18. (31.) junija 1911, br. 2, str. 29;
2. „Sokolsko društvo Jasenovac na Savi”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 8.januara 1931, br. 2, str. 6;
3. „Spomenica prigodom proslave 30-godišnjice Sokolskog društva u Sisku 1902-1933”, str. 14-25, u Vlatka Vukelić, „Djelovanje sisačkog „sokolskog društva” od 1929. do 1941. godine”, str. 16;
4. „Sokolsko društvo Jasenovac”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 13. oktobra 1932, br. 41, str. 6;
5. „Sok. društvo Jasenovac”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 24 marta 1933, br. 13, str. 8;
6. „Protestni telegrami sokolskih župa, društava i četa protiv poslanice Katoličkog episkopata”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 14 aprila 1933, br. 16, str. 10;
7. „Sokolsko društvo Jasenovac”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 15 septembra 1933, br. 37, str. 5, 6;
8. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik Godina I”, Beograd 1934, str. CL I;
9. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik, Godina I”, Beograd 1934, str. CLIX;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime