Posle Prvog svetskog rata obnovlјen je rad Sokolskog društva Skoplјe-Matica. Delovalo je u okviru Župe Kralјevića Marka koja je obuhvatala Makedoniju, Kosovo i Metohiju. Matica se 1927. uselila u Sokolski dom Kralјevića Tomislava. U domu je radila sokolska knjižnica, muzika, dramski odsek, lutkarski, trezvenjački, strelјački i konjički odsek. Prikom proslave 25-godišnjice sokolstva u Skoplјu 1933. otvorena je u Sokolskom domu sokolska polјoprivredna izložba i izložba ženskih ručnih radova. Sokolsko društvo Skoplјe-Matica vodilo je sokolske seoske čete u selima Dračevu, Gornjem Lisičju, Dušanovcu, Sinđeliću, Kučkovu, Brazdi, Čučeru, Banjanu, Mirkovcu i Raštaku. (1)
Toma Vladimirović, rodom iz Skoplјa, bio je vežbač od 1914. Posle 1919. postao je prednjak Sokolskog društva u Skoplјu. Od 1921. do 1923. bio je načelnik u Sokolskom društvu Veles, kuda je bio poslat od Župe. Vratio se u Skoplјe i bio načelnik novog Sokolskog društva Skoplјe I, koje je osnovano 1924, i u kome je bio starešina Dragutin Živanović. Po odsluženju vojnog roka 1926. Toma Vladimirović se vraća u Skoplјe i nastavlјa rad u istom društvu. Od 1927. do jula 1928. radio je u Sokolskom društvu Veles, a zatim je otišao u Beograd. (2)
U svim većim varošima Jugoslavije proslavlјan je 80 rođendan predsednika Čehoslovačke Tome Masarika. U Skoplјu Jugoslovensko-Čehoslovačka Liga priredila je proslavu 80 rođendana Tome Masarika 7. marta 1930. a Sokolska župa Skoplјe 9. marta 1930. (3)
Sokolska župa u Skoplјu je zajedno sa društvima Skoplјe-Maticom, Skoplјe I i odsekom Ruskog Sokola proslavila je svoju slavu Prvi decembar 1931. Sva tri društva sa upravnim odborom župe sastala su se kod sokolane Skoplјe I, odakle su pošli na blagodarenje u crkvu. Posle blagodarenja u sokolskom domu održana je svečanost u prisustvu izaslanika bana, načelnika prosvetnog odelјenja Došena i izslanika komandanta armije đenerala Pavlovića i mnogobrojnog građanstva. Starešina župe Rade Ubavić otvorio je sednicu govorom o sokolstvu i njegovom razvitku, a zatim je pročitao poslanicu I zamenika starešine Saveza SKJ. Prosvetar Matice Svetozar Raičević govorio je o značaju Prvog decembra, a prosvetar odseka Ruskog sokola istakao je uzajamnu vezu i njen značaj među sokolima kod svih Slovena. Zatim je izvršeno prevođenje sokolske dece u naraštaj, a sokolskog naraštaja u članstvo. Članovi su položili Sokolski zavet. Posle podne počelo je dečije poselo. Tu su većinom bili roditelјi dece. Prisutne je pozdravio starešina Matice Aćim Popović. Deca su pevala i deklamovala razne pesme, i izvela vežbe. Za uspeh posela bio je zaslužan Jordan Kostić, vođa sekcije pri školi Sv. Bogorodice, iz koje su bila deca, a koji je spremio sve tačke. Uveče počela je večernja zabava. Sala sokolane bila je prepuna građana. Posle pozdrava Aćima Popovića počela je da svira sokolska muzika društva Matice. Na čelu muzike bio je Sava Drenovac. Društvo Skoplјe I otpevalo je sokolsku pesmu i osmu rukovet. Proste vežbe članovi sokolske čete iz Dračeva izveli su na opšte zadovolјstvo publike. Mlade sestre naraštajke izvele su vežbu sa velovima. Muški naraštaj Matice izveo je ritmičke vežbe. Ženski naraštaj Matice izveo je vežbe na razboju, a isto tako i članovi Matice. Proste vežbe izvodili su članovi i članice društva Matice. Za uspeh vežbi bili su zaslužni načelnica Slobodanka Macanović i načelnik Matice Živojin Milojković. Kako je proslavlјen Dan Ujedinjenja u Skoplјu tako je proslavlјen skoro po svim društvima župe Skoplјe. (4)
Sokolsko društvo Skoplјe I priredilo je 20. decembra 1931. otvaranje svog novopodignutog doma. Od osnivanja društva, zalaganjem direktora Učitelјske škole Dušana Ivanovića, uz pomoć svih nastavnika Učitelјske škole, radilo se na podizanju doma. Plan doma izradio je podstarešina župe Rad. Radulović. Za izgradnju doma bio je zaslužan Miloje Borić, profesor Učitelјske škole, koji je svesrdno radio sa učenicima i učenicama Učitelјske škole. Zidanje doma pomogla je opština grada Skoplјa i ban Vardarske banovine Lazić. Svečano otvaranje izvršeno je 20. decembra 1931. u prisustvu bana Lazića, sa načelnicima odelјenja, komandanta armije M. Nedića sa oficirima, direktora Finansijske direkcije Begovića, članova suda opštine grada Skoplјa, župske uprave, građanstva i svekolikog sokolstva u Skoplјu. Pošto je sokolska muzika otsvirala marš. Prota R. Pešić, predsednik duhovnog suda, uz asistenciju dvojice sveštenika izvršio je osvećenje doma. Zatim je Radulović izvršio predaju doma upravi društva Skoplјe I. Prisutne je pozdravio starešina društva Skoplјe I, Miodrag Petrašković, ističući značaj sokolske misli, a ujedno je pohvalio napore i zasluge onih, koji su radili na podizanju doma. Posle njega govorio je prosvetar društva Skoplјe I profesor Nikola Đorđević o značaju sokolstva uopšte, a naročito u Južnoj Srbiji, ističući, da će se u domu pripremati budući učitelјi i učitelјice, koji će po svršetku škole ići u razne krajeve da vaspitavaju narod u sokolskom duhu. Mešoviti hor pevao je Sokolsku pesmu i himnu, a zatim je starešina župe Rade Ubavić uneo zastavu praćen upravnim odborom župe. Rade Ubavić govorio je o sokolstvu i njegovom razvitku, kao i o napretku sokolstva i sokolske misli. Uveče istog dana, bila je svečana akademija. Gostima se obratio prosvetar Nikola Đorđević. Zatim je orkestar otsvirao dve tačke. Posle toga deca su izvodila svoje tačke. Najbolјe je uspela vežba sa zastavama. Mešoviti hor otpevao je „Kozara” i „Osmu rukovet”. Nјihov dirigent bio je Savčenko, koji je radio na širenju nacionalne pesme. Vežbe sa lopatama izvele su članice društva. Za rad na spremanju vežbi bili su zaslužni načelnica Ruža Sokolovska, i načelnik društva Skoplјe I. A. Sokolovski. Posle svršenog programa bila je igranka. Učenice domaćinskog tečaja Učitelјske škole spremile su bife. (5)
Sokolska Župa Skoplјe okuplјala je 1934. 40 društava, 75 stalnih i 33 privremene seoske sokolske čete. (6) Filmovi „V pokrajinski slet u Skoplјu“, „Krunisanje Dušanovo“, „Uskršnji običaji Lužičkih Srba“, „Snežana“, „Zimski sport“ i „Gimnastičke vežbe“ sa velikim uspehom prikazani su u Skoplјu, Velesu, Kumanovu, Tetovu, Prizrenu i Štipu. Pretstave su davane u sokolanama, a ponegde radi velike posete, davane su i u bioskopima. Ne samo školska deca i sokolsko članstvo, nego i roditelјi i omladina u velikom broju posetili su pretstave. Ukupno 22 pretstave posetilo je 3.990 dece, naraštaja, članstva i drugih. U Skoplјu su prikazani filmovi u svim školama, Učitelјskoj školi, za učenike Ženske gimnazije, u Domu Kralјa Aleksandra (srednjoškolski internat) i u velikoj Medresi. (7)
Proslava 25-godišnjice oslobođenja Stare Srbije 1937. počela je sokolskim V pokrajinski sletom u Skoplјu, čiji je pokrovitelј bio Knez Pavle. U proglasu sletskog odbora isticalo se : „Rijetko koje mjesto osim Beograda, tako izrazito oličava sudbinu Balkana, koliko naše Skoplјe. Uprkos nevolјama robovanja, u njemu se nikad nije gasila nacionalna misao i kulturna snaga našeg naroda, čak ni onda, kada su pod tuđinskim udarcem isčezle dragocjene tvorevine Nemanjića … “. Proslava oslobođenja trajala je tri dana, a završila se povorkom kroz Skoplјe, dugom tri kilometra. (8)
Da bi se istakao istorijski značaj sletski odbor je rešio da se uoči Vidovdana na sletištu izvede scena „Krunisanje cara Dušana” a na Vidovdan sletska scena oslobođenja Stare Srbije 1912. Sletske scene su izazvale veliko interesovanje kod svih koji su došli da prisustvuju sletu. (9)
Skoplјe je ukrašavano za proslavu a na uglovima ulica pravlјeni su slavoluci. Dušanov most bio je osvetlјen u bojama, od podignutih slavoluka najlepši je bio na prilazu Dušanovom mostu. Grad se pripremao da dočeka sokole. Usled gradnje nove železničke stanice svi vozovi su se zaustavlјali u predgrađu Skoplјe-Vojvoda Putnik, jedino su specijalni sokolski vozovi dolazili na glavnu stanicu koja je bila iskićena svim slovenskim zastavama. Specijalni vozovi bili su označeni kao Sok. 1-9, a desetim običnim vozom trebalo su da stignu sokoli iz Ohrida i Kičeva. Muški i ženski tehnički odbor Saveza na čelu sa zamenikom saveznog načelnika M. Vojnovićem i saveznom načelnicom E. Skalarjevom stigao je 25. juna 1937. u Skoplјe. U subotu 26 juna 1937. prvi je stigao voz Sok 3. Uz mnoštvo sveta dočekala ga je sokolska muzika društva Skoplјe Matica. Sokoli su stanovali u Trgovačkoj akademiji, a sokolice u Ženskoj gimnaziji. Delegati ČOS-a i Savezne uprave stanovali su novopodignutom studentskom domu kraj filozofskog fakulteta. Na V pokrajinskom sletu u Skoplјu učestvovali su sokoli iz cele Jugoslavije. Svi su se za obaveštenja obraćali predsedniku sletskog odbora Velimiru Popoviću, starešini Sokolske župe Skoplјe. Na trkalištu „Juga”, na desnoj obali Vardara, sagrađen je sokolski stadion. U nedelјu 27. juna 1937. održana je svečana sednica u Narodnom pozorištu. U svom govoru Velјa Petrović istakao je : „Neću ni malo da preteram ako podvučem, da je Sokolstvo u istoriji Slovena … za poslednjih nekoliko decenija odigralo takvu ulogu da mu se mora diviti svaki rodolјub, svaki napredan čovek. Ono je svojom silinom, snagom i neobičnom verom davalo … moć kako junacima tako i klonulima; ono je razbuktalo krv u žilama svih slovenskih naroda, ono je uzviknulo kod potištenih : ne priznajem tuđina za gospodara ! … kao takvo, ono je moglo i kod našeg naroda da stvori hilјade vojnika, četnika i dobrovolјaca, za čije podvige zna danas i najmlađi građanin Jugoslavije, čija junaštva danas opeva guslar … Veličina, snaga i moć našega Sokolstva leži još i u tome, što ono i u slobodi i miru govori i uči da je život večita borba, u kojoj pobeđuje samo onaj koji napreduje i koji se usavrava u tihom, neprekidnom i svagdašnjem delovanju, da je to borba, u kojoj vedro i smelo korača samo onaj koji razvija zdravlјe, radinost, trezvenost, samopregor, tačnost. A radeći tako onda se i ceo narod drži u svestranoj duševnoj i telesnoj svežini, na dozvolјava se nikakav zastoj i nazadovanje, već naprotiv usavršavaju se najlepše vrline uvek u bratskoj lјubavi, u disciplini i istrajnosti. Sokolstvo je škola u kojoj se pojedinac, društvo i narod vaspitavaju da budu visoko moralni, da su puni etičkog shvatanja, da su prožeti lјubavlјu i radom, da duh bratstva okuplјa sve slojeve naroda bez ikakvih razlika.” Slet je otvoren u 15 časova na stadionu. Topovski pucanj sa Dušanovog grada nagovestio je dolazak buktinje, koja je zapalјena sa voštanica na kumanovskom bojištu i koju je do stadiona prenela sokolska štafeta članova seoskih sokolskih četa i društva Skoplјe Matica. Starešina župe Velјa Popović primio je buktinju i zapalio vatru na žrtveniku palim junacima za oslobođenje i ujedinjenje. (10)
Na sletu u Skoplјu prikazana je scena „Krunisanje Dušanovo“ u inscenaciji reditelјa Narodnog pozorišta Petra Matića. Prikazan je Dušanov grad i Crkva Sv. Bogorodice. Scene Dušanovog dolaska i pozdravlјanje velmoža. Prisutni su bili narod i velmože. Dušan je pozdravio narod. Patrijarh je blagosilјao i krunisao Dušana. Uz sviranje fanfara izvršeno je krunisanje Dušanovo (koga je igrao glumac Siniša Ravasi). Dušan je krunisao caricu i svog sina Uroša. Dušan je primio žezlo, narod je pozdravio svog cara. Dušan je odlikovao svoga šuraka Jovana, čitao proglas narodu i zaklinjao se da će po pravdi vladati. Horovi iz Skoplјa su naizmenično sa muzikom pratili tok krunisanja. Posle krunisanja 16 članova sokolske čete iz sela Smokvice kod Đevđelije – Rusalije izvelo je nekoliko starih igara uz narodnu muziku. (11) Na sletu nastupilo je 2.900 članova i članica sokolskih društava i četa, vojnika i mornara. Javnom času prisustvovalo je preko 15.000 gledalaca.
U Narodnom pozorištu održana je svečana sokolska akademija u prisustvu delegata ČOS, ruskog Sokolstva, celokupne uprave Saveza Sokola i sletskog odbora. Tačku „Pozdrav jugoslovenskoj zastavi” izveli su članovi društva Podgorica. Tačku „Što ćutiš, Srbine tužni” izvelo je 9 članova društva Skoplјe Matica. Tačku „Na prelu” izvelo je 8 članica čete Badnjevac, župe Kragujevac. U drugom delu akademije izvelo je 6 naraštajaca društva Prizren vežbu „Arapska igra”. Tačku „Nјegošev spomenik” od Miloševića izvelo je 9 članova i članica društva Podgorica. Narodna kola izveli su 9 članova i članica društva Veles u narodnoj nošnji. Na kraju akademije izvedena je apoteoza „Sveslovenstvo” od članova ruskog odseka društva Skoplјe Matica uz sudelovanje našeg članstva odevenog u narodnu nošnju. Prvi deo bio je simbolična slika, a u drugom delu prikazivane su ruske, češke, slovačke i polјske narodne igre.
Na Vidovdan 28 juna 1937. održan je pomen u Hramu slave. Posle pomena sokolska povorka krenula je od sokolskog doma. U povorci su bili sokolska konjica, sokolska muzika društva Skoplјe Matica, uprava Saveza sokola, savezna zastava, predstavnici ČOS, ruskog Sokolstva, sletski odbor, članstvo u čehoslovačkim narodnim nošnjama, zastava ruskog sokola, članovi i članice ruskog sokola, članovi sokolskih župa Banjaluka, Beograd, Bjelovar, Cetinje, Kragujevac, Maribor, Mostar, Ljublјana, Niš, Novo Mesto, Novi Sad, Osijek, Petrovgrad, Sarajevo, Sušak i Split, Tuzla, Užice, Zagreb i Skoplјe. Povorka je bila duga oko 2 kilometra. Od sokola bilo je 2.652 člana u povorci. Povorka je prešla preko gvozdenog mosta pa nastavila kejom kralјa Aleksandra, ulicom kralјice Marije, preko Obilića venca i ulice kralјa Petra stigla pred Oficirski dom na trgu Kralјa Petra. Sa terase Oficirskog doma sokolima su se obratile predstavnici vlasti. U svom govoru predsednik Skopske opštine Panta Jovanović između ostalog istakao je : „… ja ne mogu da sakrijem svoje uzbuđenje kao nekadašnjeg prvog prosvetara i saradnika na stvaranju prve sokolske organizacije u Južnoj Srbiji.” (12)
Na II javnoj vežbi bilo je preko 15.000 gledalaca. Od tačaka na vežbi između ostalih bile su tačke nastup 845 vojnika skopskog garnizona, zatim utakmica ekipa Zagreba i Beograda u košarci pod vođstvom Zdenka Pavića, člana saveznog tehničkog odbora. Iz Boke Kotorske nastupilo je 36 mornara. Na kraju javne vežbe izvedena je druga sletska scena „Robovanje i Oslobođenje” u 10 slika : 1.Kosači i kopači u narodnoj nošnji svojim simboličnim vežbama predstavlјali su rad naroda u polјu pre 1912. 2. Nastupile su vile sa velovima, izvodivši ritmičke vežbe simbolizirajući nadu u bolјu budućnost. 3. Sokoli koji su predstavlјali članove „Dušana Silnog” (1908) izvidili su proste vežbe, što je predstavlјalo širenje sokolstva u narodu. 4. Konjanik u crvenoj odeći koji je nosio u ruci srpsku zastavu preleteo je preko vežbališta nagoveštavajući oslobođenje. 5. Nastupile su dve čete vojnika, uz pucnjavu mitralјeza. Srpska vojska je nastupala a neprijatelјska otstupala. Za vreme borbi palo je nekoliko srpskih vojnika i ostalo na bojnom polјu. 6. Uz Betovenov „Posmrtni marš” vile su prišle palim vojnicima. Zatim molitva. Prišli su anđeli, noseći vence, kojima su kitili pale vojnike. 7. Vile su nosile zastavu i stavile je na grobove poginulih. Članovi su digli jarbol u vidu krsta, na kojem se u sredini digla jugoslovenska zastava, a sa strane zastavice svih slovenskih naroda. 8. Muška deca svojim nastupom ispisivala su inicijal kralјa Petra I „P I”, zatim inicijal kralјa Aleksandra I „A I”, i na kraju inicijal kralјa Petra II „P II”. 9. Nastupili su mornari, vojnici, članice u narodnim nošnjama, članovi četa -Rusalije i pravili krug oko cele scene u odbrambenom položaju, predstavlјajući kako Sokolstvo, narod i vojska u zajednici štite otadžbinu. 10. „Kralјevo kolo” igrale su sve grupe. Sa tribina i stajališta silazio je narod i u kolu napuštao sletilište. U sceni je učestvovalo oko 1.000 učesnika. Scenu je izvelo načelništvo župe Skoplјe, pod vođstvom A. Sokolovskog, zamenika načelnika.
Priređena je zajednička večera u Oficirskom domu. U ime župa govorio je Gavro Milošević, starešina župe Cetinje. Na sletištu je u 21 čas priređeno narodno veselјe, u kome je učestvovalo 8.000 lјudi. Nekoliko muzika, sokolskih i drugih, neumorno je sviralo naizmenično i istovremeno, a narod je igrao kola. U 10. 30 počeo je vatromet : bombe sa državnim trobojnicama, reklamna palјba sa osvetlenjem sletišta, velike solo rakete sa meteorima, zmijama, šištalicama i mitralјeskom vatrom, veliki „Nijagara” vodopad sa mnogo fontela, erupcija vulkana sa nekoliko stotina raketa, vodoravni i uspravni brilјantni točak, vatreni brzojav sa sa glavne tribine prema muzičkom pavilјonu (na žici) i na kraju slika kralјa Petra u sokolskoj uniformi. Narodno veselјe nastavlјeno je do zore. Na sletištu su prenos sprava i pripremu za scene vršili vojnici, a sanitetsku službu vršili su skauti. Ceo slet snimlјen je od „Artistik-filma” u režiji Bogolјuba Krejčika. Na sletu su učestvovale župe Skoplјe, Niš, Cetinje, Kragujevac i Užice a 15 župa je prisustvovalo. (13)
List „Dubrovnik” preneo je iz lista „Agrarna Misao” iz Beograda opis proslave u Skoplјu : „Velika, … povorka našeg živlјa iz Južne Srbije sutradan u Skoplјu, bila je dostojan nastavak onog duhovnog slavlјa na Kumanovu. Ogromna je to bila povorka omladine, veterana, invalida, četnika, žena sa djecom na grudima, sokola, mladih djevojaka u narodnoj nošnji …”. (14) Na V pokrajinskom sletu učestvovali su sokoli iz cele Jugoslavije. Najveće zasluge za uspeh sleta imao je Velimir Popović, starešina Sokolske župe Skoplјe i predsednik sletskog odbora. (15)
Sokoli su pripremali svoje članove da budu branioci otadžbine. Sokolsko društvo Skoplјe-Matica održalo je 22 jula 1939. kod sela Brazde takmičenje u gađanju bojnim metkom. Gađanjem je rukovodio pročelnik strelјačkog odseka kapetan I klase Aleksandar M. Tolić. Gađanje je imalo karakter izleta, koji se posle gađanja produžio ceo dan u manastiru Sv. Ilija. Komandant artilјerijskog puka II Armijske oblasti stavio je na raspoloženje za izvršenje gađanja potrebno lјudstvo, materijal i transportna sredstva. (16)
Sokolsko društvo Skoplјe-Matica priredilo je 1939. proslavu 30-godišnjice osnivanja sokolstva na Jugu. U Spomenici su istakli : „30 godina su kratak period u životu jednog naroda, ali u životu jednog čoveka predstavlјaju dovolјno dugo vreme da se zaborave mnogi događaji i časovi, naročito ako su bili teški i bolni. Stare generacije koje su učestvovale u stvaranju ove države lagano izumiru. Veo zaborava pokriva njihova velika dela. Nove generacije ne znaju za teške dane ropstva i mučne borbe za oslobođenje. Rođene u slobodi i suviše zauzete borbom za lični opstanak ne mogu dovolјno da cene značaj narodne slobode. Oni je smatraju kao nešto prirodno, dato samo od sebe. Međutim, i sloboda, kao i zdravlјe i mladost, ima značaj negativne vrednosti i ova se vrednost u punoj meri oseti tek onda kad se izgubi.“ (17) Posle Aprilskog rata 1941. Savez Sokola i sva sokolska društva bili su zabranjeni.
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
_____________________
Napomene:
1. Sokolsko društvo Skoplјe-Matica, „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god. ”, Skoplјe, 1940, str. 6-30;
2. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 37, 38;
3. „Masarikov dan”, „Srpsko Kosovo”, Skoplјe, 1 aprila 1930. god, br. 7, str. 30;
4. S.R. „Sokolska proslava Prvoga decembra u Skoplјu”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 8. januara 1932, br. 2, str. 6;
5. I.R. „Osvećenje i otvorenje sokolskog doma društva Skoplјe I”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 8. januara 1932, br. 2, str. 6;
6. Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Skoplјe u toku radne 1934. godine, Skoplјe, Marta 1935, str. 6;
7. Izveštaj Prosvetnog odbora, str. 30, Godišnji izveštaj o radu sokolske župe Skoplјe u toku radne 1934 godine, štamparija i knjigoveznica Vasilija Dimitrijevića, 1934,Skoplјe; „Uzani film u sokolskoj župi-Skoplјe“, Sokolska Prosveta, septembar 1938, Beograd, br.7, str.235;
8. „Proslava 25-godišnjice oslobođenja Vardarske banovine”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 3 Juli 1937, br. 23, str. 3;
9. Dr. M.D. „Posle Vidovdanskog sleta u Skoplјu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 1;
10. B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplјu jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 1, 2;
11. „Krunisanje Dušanovo“, „Sokolska prosveta“, Beograd, Maj 1938, br. 5, str. 159; B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplјu jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 2;
12. B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplјu jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 3, 7;
13. B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplјu jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 8, 9;
14. „Proslave u Kumanovu i Skoplјu”,„Dubrovnik”, Dubrovnik, 20 Novembar 1937, br. 43, str. 2;
15. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007, str. 57;
16. Sokolsko društvo Skoplјe-Matica, Isto, str. 54-55;
17. Sokolsko društvo Skoplјe-Matica, Isto, str. 5;
