Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade.
U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Donosile su se hitno rezolucije … . Osnovan je Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola na sve strane u Austro-Ugarskoj monarhiji. Laza Popović stupio je u kontakt sa češkim sokolima. Nova sokolska društva osnivana su u svim srpskim krajevima pod Austro-Ugarskom. Sa svih strana stizale su Karlovačkom sokolu molbe za uputstva radi osnivanja sokolskih društava (iz Zagreba, Zemuna, Sombora, Korenice, Knina,Udbine, Melenaca, Pakraca, Dvora …). Ubrzo je osnovano 30 srpskih sokolskih društava, koja su podeljena na župe. Društvo u Karlovcima bilo je matica srpskog sokolstva na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije. Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. Na Ravaničkim sokolskim sletovima srpski sokoli zavetovali su se da će se boriti za oslobođenje i ujedinjenje. (1)
Narod koji je bio na hodočašću u Ravanici mogao se prilikom sleta upoznati sa sokolima i njihovim radom. Na Drugom sletu u Ravanici 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa podstarešinom St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz Iriga sa sterešinom dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; … . Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i 5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom Soukupom i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz Novog Sada sa vođom dr. Svinjarcem i 10 članova. Bili je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom i delegacija „Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa povećim brojem članova i funkcionera društva. U Ravanici sva društva su u povorci krenula na jedan oveći plato iza manastira Ravanice, gde su vršili pokus za proste vežbe. Nakon pokusa okupili su se sokoli u dvorani gostionice na zajednički ručak. Izašavši iz dvorane sokoli su formirali povorku koja je krenula na vežbalište u Ravanici, gde se okupilo oko 6.000 gledalaca. Na čelu povorke je bilo 5 zastava, iza kojih su išli starešine društava, za njima su išla društva u sokolskom društvenom odelu, a za njima društva u gimnastičkom odelu.
Održana je javna vežba sa prostim vežbama, a onda je održano takmičenje u skoku u vis, u skoku u daljinu, u skoku sa motkom, u bacanju diska, kamena i koplja, i trčanju. U bacanju diska najbolji je bio starešina dr. Laza Popović. Bacane su gvozdene kugle teške 5 kilograma. Izvedena je srpska narodna igra bacanje kamena teškog 16 kolograma. Posle takmičenja razvila se narodna slava uz pevanje, sviranje i igranje. (2) U okviru „Srpskog sokola” iz Šida osnovan je krajem septembra 1906. devojački odred, kome je starešina bila Milena Nenadović, rođena Babik. Vođa odeljenja bio je učitelj Milan Vuković, prednjak Zora Stanisavljević, drugi prednjak bila je Angelina Golub. Izvršujući članovi bili su Milena Zečević, Mara Rus, Smilja Stanisavljević, Angelina Stanisavljević, Hristina Golub, Cvetana Tihi, Sofija Zečević, Miroslava Mandić i Angelina Jojkić, sve iz Šida. Protivnici sokola u Beogradu su se u „Brki” izrugivali sokolima a posebno sokolicama. Agitacija neprijatelja sokola bila je usmerena na roditelje devojaka da im ne dozvole upis u sokolske redove. Da bi se rad sokolica prikazao u pravoj svetlosti pozvao je Beogradski soko odred članica „Srpskog sokola” iz Šida da učestvuju na drugom češkom sokolskom večeru februara 1908. u sali kod Kolarca. Beograđani su imali prvi put da vide sokolice na delu. Sokolice iz Šida nastupile su 8 februara 1908. u povorci kroz Beograd, a uveče na akademiji kod Kolarca. Pred prepunom salom, u prisustvu kralja Petra i prestolonaslednika Đorđa, izvele su proste vežbe, vežbe sa zastavicama u piramidama i vežbe sa mačevima. Sutradan su primljene u dvoru. Pri prelazu iz Zemuna u Beograd sproveo ih je dr. Tanasije Pulja, starešina zemunskog sokolskog društva. (3) Drugo češko sokolsko veče u Beogradu priređeno je 7. februara 1908. u sali kod Kolarca. Program češkog sokolskog večera bio je :
1. Vojna muzika je izvodila “Za zastavom sokolskom!”; Beogradsko pevačko društvo sa nekoliko članova Češkog beogradskog društva Lumir pevalo je “Gde je moja domovina ?” 3. Dr. Vojislav V. Rašić, sekretar Beogradskog gimnastičkog društva Soko, govorio je “O češkom sokolstvu”. 4. III podmladak Beogradskog gimnastičkog društva Soko izvodio je rad palicama; 5. Vojna muzika izvodila je “Za Tiršovom devizom! Svečani marš V Češkog Svesokolskog sleta u Pragu na Vidovdan 1907. 6. Devojački odred Srpskog sokola u Šidu izveo je “Rad zastavicama i pokretne piramide”, 7. Vojna muzika izvela je polku-mazurku “Jačajmo se!” 8. I kolo Beogradskog gimnastičkog društva Soko izveo je “Slobodna vežbanja V Češkog Svesokolskog sleta u Pragu na Vidovdan 1907.”; Odmor od 10 minuta. 1. Vojna muzika izvela je polku “Sokolku”; 2. Nekoloko članova Niškog i Beogradskog Sokola izveli su Rad na vratilu; 3. Devojački odred Srpskog sokola u Šidu izveo je Rad palicama – mačevanje; 4. Beogradsko pevačko društvo sa nekoliko članova Češkog beogradskog društva Lumir pevalo je “Haj, napred čete sokolske!” 5. Devojački odred Srpskog sokola u Šidu izveo je Nastupnu piramidu sa zastavicama; 6. Vojna muzika izvela je sokolsku himnu “Haj, napred čete sokolske!”; 7. Beogradsko pevačko društvo sa nekoliko članova Češkog beogradskog društva Lumir pevalo je “Jednakost, Sloboda, Bratstvo!” 8. IV podmladak Beogradskog gimnastičkog društva Soko izvodio je ”Četne slike”. Red igara bio je 1. Srbijanka, 2. Valcer, 3. Polka, 4. Maćedonka, 5. Mazur, 6. Beseda, 7. Neda grivna, 8. Valcer. Posle 1. Trgovačko kolo, 2. Mazurka, 3. Kadril, 4. Pa-des-panj, 5. Šumadinka, 7. Sarajevka, 8. Lansie. (4) Austrougarska obaveštajna služba je njihov nastup u Beogradu predstavila svojoj vladi kao izdaju. Zato je svaka od njih bila pojedinačno pod prismotrom, a za vreme Prvog svetskog rata Milena Nenadović, Smilja Stanisavljević i Miroslava Mandić umrle su kao sokolice gonjene i proganjane od austrijskih vlasti. (5)
Posle Prvog svetskog rata sokolski savezi su se udružili u Savez Sokola SHS.
Sokolsko okružje Vukovar priredilo je 18 septembra 1932. okružni slet u Šidu. Društvo Šid izvršilo je osvećenje temelja Sokolskog doma. Sokolska povorka krenula je sa sletišta na igralištu Š.K. “Fruškogorac” na čelu sa konjicom društva Vinkovci (21) i fanfarom društva Vinkovci. Zatim sokolske zastave (6), delegati i uprava društva 69 članova u svečanoj odori, 64 člana u narodnoj nošnji, 9 članica iz Adaševaca u narodnoj nošnji i 17 članica u odelu za vežbu. Zatim muzika pešadijskog puka iz Vinkovaca, 46 naraštajaca, 24 naraštajke, muzika društva Sotin (10) 43 muške dece u narodnoj nošnji. Ukupno preko 500 sokola. Ispred nedovršenog Sokolskog doma svrstala se povorka, izvršeno je osvećenje doma, i pročitana povelja. Održane su utakmice članova i četa vukovarskog okružja. Posle je održan javni čas. Sokolska četa Adaševci nastupila je sa 15 članova. (6)
Društvo Šid je 1936. imalo 4 sokolske čete i vežbaonicu kao deo sokolskog doma. Sokolsko društvo Šid proslavilo je 31. maja 1936. tridesetogodišnjicu svog rada održavši II okružni slet trećeg župskog okružja Sokolske župe Beograd. Proslava je započela okružnim takmičenjima jedinica III okružja. Dok su takmičari na sletištu vežbali, u železničku stanicu ulazili su vozovi sa brojnim članstvom pojedinih jedinica i gostima. Kada stigao i poslednji sokolski voz iz Rume počeo je program proslave i sleta. Sokolska povorka prošla je kroz okićene ulice Šida. Održana je svečana sednica, posle podne II okružni javni čas i uveče svečana akademija. Na javnom času učestvovale su sve jedinice okružja, a na akademiji u posebnim tačkama društva Ruma, Mitrovica, Šid, Bijeljina, Erdevik i Tovarnik. Na proslavi su bili delegati bana Dunavske banovine i komandanta Drinske divizijske oblasti, kao i društava Irig i Stara Pazova. (7)
Sokolska četa u Adaševcima priredila je 14. juna 1936. javnu vežbu i akademiju. Tom prilikom je razvila svoju četnu zastavu, koju je nabavila iz svojih sredstava i dobrovoljnih priloga. Zastavi je kumovao starešina matičnog društva Šid dr. Jovan Hrgović. Tog dana selo je i vežbalište su bili okićeni zastavama. Na svečanosti su sem članova društva Šid prisustvovali članovi društva Erdevik, i četa Jamena, Kuzmin i Berkasovo. Prisustvovali su izaslanik sreskog načelstva Ivanov, kao i drugi ugledni gosti iz Šida, predsednik adaševačke opštine sa upravom, predstavnici Zemljišne zajednice, predstavnici Zemljoradničke zadruge, Srpske pravoslavne opštine i Hrišćanske zajednice, kao i predstavnici četničkog udruženja …
Na priredbi je svirala Vatrogasna muzika iz Šida. Zastavu je osvetio paroh Ćirilo Gribarac, koji je zatim održao govor. Potom je kum Hrgović predao zastavu starešini Dušanu Galoviću, koji se zahvalio kumu i u ime sokolske čete položio zavet, da će zastava biti uvek znamenje sokolske snage, ljubavi i bratstva i da će je sokoli uvek visoko i časno nositi i pod njom se s puno ponosa okupljati i čuvati je. Zastavu je predao zastavniku Ivanu Milovcu uz amanet, da je čuva i nosi kao simbol sokolske misli, da bude spreman uvek boriti se pod njom za dobro i napredak naroda, otadžbine i starešine Sokolstva kralja Petra II. Govor je bio praćen burnim klicanjem kralju Petru II i kraljevskom domu uz pucanje prangija. Zastavnik Ivan Milovac primivši zastavu zavetovao se, da će zastavu verno i odano čuvati i ako zatreba i život svoj za nju dati. Član sokolskog pomladka V. Jovanović recitovao je pesmu :
“Pri razvijanjz sokolske zastave” od V. Rašića. Zastave društva Šid i čete Jamena ukrstile sa novom zastavom, a muzika je svirala državnu himnu. Po završetku svečanosti osvećenja izvršen je defile pred zastavama, koje su bile pred opštinom. Zatim su se gosti rasporedili kod sokola u mestu. Posle podne održana je javna vežba na vežbalištu. Prisustvovalo je više stotina gledalaca iz mesta i gostiju. Uveče je priređena akademija uz učestvovanje sokolskih društava i četa. (8)
Sokolska četa Berkasovo osnovana je u jesen 1931. zauzimanjem društva Šid. Četa je imala 1936. 2-godišnji voćnjak sa 150 voćaka i “školom” za kalemljenje. Vrt je nazvan “Vrt Kralja Aleksandra I Ujedinitelja”. Četna knjižnica 1936. imala je 150 knjiga. U 4 kategorije čete bilo je oko 80 vežbača sa 30 pomažućih članova. Starešina čete bio je seljak Simeon Vrkatić. Vežbači su se redovno takmičili u okružju. Opština je pomagala sokolsku četu sa 500 dinara. Streljački odsek čete je održao 2 školska gađanja. Četa je 3.6.1936. održala drugi javni čas, na kome je učestvovalo oko 180 vežbača iz sokolskih društava Šid, Erdevik i Sremska Mitrovica i seoskih četa Adaševci i Kuzmin. Uveče je održana sokolska akademija. Obe priredbe gledalo je oko 400 seljaka. (9) U streljačkom odseku u selu Berkasovo održano je više teorijskih početničkih tečaja u rukovanju vojničkom puškom, kao i više praktičnih gađanja vojničkom puškom. (10) Sokolska četa Berkasovo održala je 1939. javni čas. Uveče je prikazana „Smrt Stevana Dečanskog” od Sterije. (11)
Srpsko sokolsko društvo Šid osnovano je 1905. doprinelo je svoj udeo u razvijanju i jačanju nacionalne svesti u svome kraju. U okviru „Srpskog sokola” iz Šida osnovan je krajem septembra 1906. devojački odred, koji je učestvovao na drugom češkom sokolskom večeru februara 1908. u Beogradu. Posle Ujedinjenja 1918. sokolsko društvo delovalo je u okviru Saveza Sokola organizujući seoske sokolske čete.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
_____________
Napomene :
1. „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110,111, 136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
2. J. Hanuš, „II. slet srpskog sokolstva u Ravanici”, „Sokol”, Zagreb, 15. kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
3. Dušan Babić, „Prva vrsta Sokolica u župi Beograd”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 156, 157;
4. Vojislav V. Rašić sredio je „Spomenica na II Češko Sokolsko veče”, Beograd, 1908, str. 8, 16-21;
5. Dušan Babić, „Prva vrsta Sokolica u župi Beograd”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 156, 157;
6. Ing. M. Kvapil, „ Slet sokolskog okružja Vukovar u Šidu”, „Bratstvo“, Osijek, septembra 1932, br. 5,6,7, str. 74;
7. D.B, „Proslava tridesetogodišnjice Sokolskog društva Šid Okružni slet”, „Sokolski glasnik”, LJubljana, 26 juna 1936, br. 26, str. 4;
8. „Javna vežba i osvećenje zastave Sokolske čete u Adaševcima”, „Sokolski glasnik”, LJubljana, 26 juna 1936, br. 26, str. 6;
9. „Uspešan rad sokolske čete”, „Sokolski glasnik”, LJubljana, 26 juna 1936, br. 26, str. 6;
10. „Izveštaj o radu uprave SSKJ. Za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini SSKJ. 23.aprila 1939”, Beograd, str. 24, 54;
11. R. Janošević, „Sokolska četa Berkasovo “, „Sokolski život”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 4 februar 1940, br. 2,
