Svi znaju za nju, salata je koja se najčešće naručuje u kafanama i restoranima u ovom delu Balkana, a kao što postoje razne teorije o nastanku naroda od koga vodi njen naziv, tako se u različitim delovima regije priprema na isti, ali ipak različit način. Reč je, naravno, o šopskoj salati, koja je 2014. godine izabrana za najpopularnije jelo u Evropskoj uniji.
U Šumadiji je zovu šumadijskom salatom, u nekim drugim delovima zemlje srpskom, ali ona potiče iz jugoistočne Srbije i zapada Bugarske, smatra poznati kuvar Stambol Geštamov koji je poreklom iz dimitrovgradskog sela Kusa Vrana.
Poreklo je iz ovih krajeva, Dimitrovgrad, Bosilegrad, pa i iz Vranja. Šopska salata vezana je za Šope, nastala je tamo gde oni žive, to su upravo ovi naši krajevi. Smatram da je Dimitrovgrad otprilike njeno rodno mesto – kaže Geštamov.
Po njemu, receptura je jasna – paradajz, krastavac, pečena paprika, luk, sir, ulje i so. A upravo se od restorana do restorana i u različitim krajevima razlikuje u stavljanju paprike i sira.
Glavna razlika je što neko stavlja svežu papriku, a neko pečenu. Po pravilu ide pečena, koja može čak da bude i malo ljuta, ali to zavisi od gostiju. Takođe, ide sir obavezno i to mešani beli sir, kravlji i ovčiji koji se renda na krupno – priča poznati kuvar.
Od srpske salate je razlikuje sir kojeg u njoj nemaj, a od grčke to što se sir renda, dok ga u zemlji Helena seku na kockice.
Ova salata najpogodnija je tokom leta, a Geštamov preporučuje da se konzumira uz neko meso, dok može da se jede i kao obrok salata jer je poprilično kalorična.
Izvorna receptura u kafanama dimitrovgradskog kraja
Po staroj, izvornoj recepturi, ovu omiljenu salatu pripremaju i u kafani “Mali Caribrod” u centru Dimitrovgrada.
Vlasnik kafane Saša Aleksov, koji je godinama u ugostiteljstvu, kaže da je upravo sir sastojak koji pravi razliku.
Kod nas ide pečena paprika, ali po želji možemo ponekad da stavimo i svežu. Ono što je razlikuje je staroplaninski sir, a on pravi razliku. Od svih sezonskih salata na meniju, ona se najčešće bira – kaže Aleksov.
Dodaje da je šopska salata osnova za sve druge, poput grčke, ovčarske ili čobanske, kako je nazivaju u Turskoj.
Njegova supruga Sandra, koja je po zanimanju diplomirani turizmolog, kaže da se salata razlikuje i po kvalitetu povrća.
Snabdevamo se na pijaci, a kad je sezona nabavljamo paradajz iz sela Željuša, koji je roze boje i veoma ukusan. I staroplaninski sir koji se ovde lako nalazi jako je bitan – kaže Aleksova.
Najbolje jelo Evrope
Na takmičenju pod nazivom Ukus Evrope koje je tokom 2014. godine organizovao Evropski parlament, ova salata proglašena je za najukusnije jelo Evrope. Na takmičenju je učestovalo 28 zemalja sa svojim specijalitetima, a šopska salata je ubedljivo pobedila.
Za jelo, koje je tada kandidovala Bugarska, glasalo je najviše građana Evropske unije, a iza sebe je ostavila hladnu supu od cvekle iz Litvanije i rumunsku sarmu.
Ipak, ona nije karakteristična samo za Bugarsku, već za ceo region, a gotovo svakodnevno se nalazi na meniju svake porodice.
Jednostavna za pripremu, prava je energetska bomba tokom vrelih letnjih meseci, a gastronomi preporučuju da se povrće pre spremanja čuva u frižideru, jer je hladna ukusnija.
Priprema se u celoj Srbiji, ali ono što je najbitnije za njenu pripremu je staroplaninski sir, slažu se sagovornici, koga je najlakše naći u ovom delu zemlje. Tako da gurmani koji tragaju za izvornom šopskom salatom što pre treba da se upute u neki od restorana ili kafana dimitrovgradskog kraja kako bi se uverili zašto razlika postoji.
Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Dimitrovgrad.
