„Spalimo“zaborav!

0
357
Detalji spaljenog Gornjeg Milanovca/ Foto: printscreen

Nemačka spaljivanje Gornjeg Milanovca 1941. biće trajno godišnje obeležavano

Prvi put je upriličeno obeležavanje nemačkog spaljivanja Gornjeg Milanovca u oktobru 1941. i, po najavama inicijatora te manifestacije, ona će se ubuduće dešavati jednom godišnje. Nacistička kaznena ekspedicija spalila je grad kao odmazdu za zasedu postavljenu njenoj posadi na obližnjem Rapaj brdu, prema Kragujevcu. Ostao je čitav samo mali broj kuća, među njima i kafana, u kojoj su nemački oficiri i vojnici bili čašćavani.

Organizatori obeležavanja i poštovaoci te žrtve žele da „spale“ zaborav o tom bezumnom stradalništvu grada.

Vreme je najveći neprijatelj sećanja. Mnogi naši sugrađani su tog dana odvedeni kao taoci i streljani. Želimo, da to sećanje, kao godišnju manifestaciju uzdignemo na još viši rang, da bude obeležavano zvanično i obznanjivano crkvenim zvonima, da u školama tog dana bude posvećen čas toj temi – najavljuje novinar i književnik Vanjka Ponjavić, jedan od pokretača manifestacije.

Kaznena ekspedicija došla je iz Kragujevca sa tenkovima, koji su uklaljali prepreke što su ih, tada zajedno, postavili ustanici četnici i partizani.Bio je objavljen i progras generala Milana Nedića stanovništvu, da ostane u domovima, da mu bezbednost neće biti ugrožena. A Nemci su odvodili grupe ljudi sa trga, onda tenkovima i fosfornim bombama od grada načinili ruševine i pepeo. Na tu muku, ubrzo je pao sneg.

– Imala sam tad četiri godine i sedam meseci – seća se prof. istorije u penziji Marija Drašović. – Otac nas je tog dana sklonio u selo. Posle smo, sva deca, skupljali cigle i šut. Spaljeni grad i sela, od kojih su mnoga takođe bila spaljena, živeli su zajedno.

Sada najstariji Milanovčani s tugom svedoče, kako je ovo bio izuzetno lep grad.

Da Vas podsetimo:  Reč bez zida: Praznična

– Lep je ostao još iz doba Obrenovića. Tenk je prvom granatom razneo sat na zvoniku Crkve Svete Trojice, zadužbine kneza Miloša. Taj sat je rodnom gradu poklonio heroj Prvog svetskog rata general Božidar Terzić. Odsjaj plamena Milanovca vidio se desetinama kilometara daleko. Posle smo mi, deca, nalazili nemačke stvari ispisane goticom. Pre paljenja grada, tu je došlo mnogo izbeglica iz Hrvatske i Bosne, spašavajući živote od ustaša. Za njima su stigli i izbeglice Slovenci. Naši roditelji su s njima delili sve, što su imali. U spaljenom gradu pohađali smo školu – seća se starina Rade Bogosavljević.

Među tim izbeglima, kako priča pesnikinja Dara Radojević, bio je i kasniji poznati pisac Zoran Rankić. Na ovu prvu manifestaciju, poslao je cveće, da bar tako bude s njom…

JEVREJI

UTOČIŠTE u kasnije spaljenom Milanovcu, našle su i mnoge jevrejske porodice.
– Kretale se se slobodno, bez onih ponižavajućih žutih traka, među njima i porodica Pavla Bihaljija. Ni jednom građaninu Milanovca nije padalo na pamet da ih prijavi kao Jevreje! – priča Rade Bogosavljević.

Milorad BOŠNjAK
Izvor: gminfo.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime