Sporazum između Kraljevine Holandije i tzv. „Republike Kosovo“ stupio je na snagu 1. januara tekuće godine. U skladu sa tim sporazumom postalo je moguće sprovođenje pravnog procesa u novom međunarodnom tribunalu pod nazivom „Specijalna veća za Kosovo“ (u daljem tekstu – SVK), koja su stvorena za sprovođenje sudskih procesa u odnosu na lica koja su odgovorna za činjenje teških međunarodnih zločina, nabrojanih u poznatom izveštaju poslanika Evropskog parlamenta Dika Martija iz 2011. godine.
Struktura SVK na Kosovu je pomalo neobična. U sastav veća tribunala ulaze: pojedine sudije koje ispunjavaju pretpretresnu funkciju; Pretresno veće u sastavu troje sudija (i jedan rezervni sudija); Apelaciono veće se sastoji od troje sudija; Veće Vrhovnog suda se sastoji od troje sudija; Veće Ustavnog suda sastoji se od troje sudija (i jednog rezervnog sudije).
Na dužnost predsednika SVK stupila je 12, januara Ekaterina Trendafilova. Pre par dana naznačen je i celokupan sudijski korpus. U sastav višeg veća – Ustavnog suda – ušli su: Kejt Rajnor (on je – potpredsednik, Britanija), Ronald Dekers (Holandija), An-Pauer Forde (Irska), Vidar Stensland (Norveška), Antonio Balsamo (Italija).
Preostale sudije su predstavnici još 14 evropskih zemalja. Međutim, neophodno je istaći da najveći deo sudijskih fotelja zauzimaju Nemci. Nemačku predstavljaju četvoro sudija: Kai Ambos, Kristof Bart, Majkl Bolander i Tomas Laker. Italiju, Hlandiju i Francusku predstavljaju po dvoje sudija: Emilio Gati i već pominjani Antonio Balsamo (Italija), Nikolas Gilu i Mišel Pikar (Francuska), Mapi Veljdt-Foglia i gore pomenuti Ronald Dekers (Holandija). Po jednog sudiju imaju Švajcarska (Gjunelj Metro), Češka (Vladimir Mikula), Estonija (Andres Parmas) i Belgija (Kristina van der Vangart).
U sastavu novog tribunala ima ljudi koji su poznati u međunarodnom pravu. Tako je predsednik SVK Ekaterina Trendefilova (Bugarska) – bivši sudija Međunarodnog krivičnog suda (MKS). Belgijanka Kristina van der Vangart je bila sudija Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MTBJ) i u ovom trenutku je sudija MKS. Bivši sudija MTBJ je takođe i Mišel Pikar (Francuska). Poznati advokati koji rade i u MTBJ, i u MKS su G.Metro i K.Ambos. Međutim, ostali su – ljudi malo poznati i biografije mnogih nije ni malo jednostavno naći tražeći prosto po imenima. Oficijelno nisu publikovane biografije novih sudija.
Još treba istaći da je za razliku od ostalih tribunala u kojima je dolazilo bar do formalnog izbora sudija, sudije SVK su postavljene bez biranja. I uradila je to šefica Misije EU po pitanjima zakonitosti i pravnog poretka na Kosovu madam Aleksandra Papadopulu.[1]
U sastav „evropskog“ suda ušli su i Amerikanci: po jedno sudijsko mesto dobili su SAD (Čarls Smit) i Kanada (Kenet Roberts).
Međutim, jedno mesto SAD među sudijama ne odražava realan uticaj Amerikanaca na novi sud. SAD su ostavile za sobom kontrolu delatnosti tog tribunala, proguravši svog čoveka na mesto glavnog tužioca. To je Dejvid Švendiman – bivši federalni tužilac SAD.
Amerikanci kontrolišu „evropski tribunal“ za Kosovo odavno, još od vremena njegove pripreme, kada su upravo oni rukovodili „Evropskom Specijalnom misijom za istraživanje (zločina na Kosovu)“.[2] Oni su uvek vršili tu funkciju. Taj isti D. Švendiman je predvodio Specijalno odeljenje za ratne zločine u Tužilaštvu… Bosne i Hercegovine!
Upravo glavni tužilac odlučuje ko će izaći na suđenje. Punomoćja tužioca međunarodnih sudova i tribunala formulišu se na takav način da se sve odluke prihvataju jednolično samo sa njegove strane i ničije više! Takva punomoćja nemaju čak ni sudije ili sami predsednik tribunala!
Tako je, u skladu sa zakonom o specijalnim većima, Glavni tužilac „nezavisan u vršenju svojih funkcija“. Ta predivna fraza znači potpuno svevlašće i, uzgred, potpunu nekažnjivost.
Pritom tužilac još može tražiti i „saradnju“ bilo koje države ili međuvladine, međunarodne ili nacionalne organizacije.
Interesantan je zakonski stav o tome, da „bez štete za pravo optuženog“, Glavni tužilac može da „ne otkriva na bio kom stadijumu pretresa informacije o tome šta Tužilac dobija na uslovima tajnosti i isključivo sa ciljem dobijanja novih dokaza“.
No, najvažnije je, naravno, to što upravo Tužilac donosi odluku „o početku, nastavku ili prekidu krivičnog dela“.[3]
To jest, ako SAD zažele da nekoga optuže – to će biti učinjeno, ako ne – uopšte neće biti krivičnog dela. Kao što ga na primer uopšte nije bilo u odnosu bombardovanja Srbije od strane NATO pakta u MTBJ. Tadašnji glavni tužilac MTBJ Karla del Ponte u svojim memoarima je pokušala da obmane čitaoca, tvrdeći da je ona htela da pokrene krivični postupak protiv NATO pakta, no natovci, navodno, njoj jadnoj nisu davali potrebne informacije. Ti memoari su predviđeni za one koji nisu čitali istinske dokumente – poput zaključaka tima za ocenu dokaza zločina NATO. Taj dokument dokazuje da nije bilo nikakve istrage od strane K. del Ponte, a njeni memoari su pokušaj sopstvenog pranja od tih zločina, koje je ta damica učinila protiv miliona ljudi po celom svetu, a pre svega, naravno, protiv Srba.
Koncepcija „nezavisnog“ tužioca međunarodnih tribunala – to je u stvari koncepcija kontrole nad tim koga osuditi, a koga pokriti od svake mogućnosti sudijske istrage. Naravno, SAD neće vređati svoje kučkine sinove iz OVK… a sudije iz Estonije i Češke mogu koliko im drago da saslušavaju svedočenja protiv članova marginalnih grupa, ili jednostavno nevinih. Verovatan je razvoj događaja po shemi Haradinaja, kada se zločinac trijumfalno opravdava… U krajnjem slučaju, ta shema je bila odrađena u MTBJ u sastavu činovnika koji su predstavnici tih istih zemalja kao i Specijalnog veća za Kosovo.
Aleksandar Mezjajev
www.fsksrb.ru
_________________
[1] Formalno imenovanje se vrši «u skladu sa preporukama nezavisne Grupe za odabir, koja je sastavljena od dvoje međunarodnih sudija koji imaju značajno iskustvo u oblasti međunarodnog krivičnog prava i trećeg međunarodnog kandidata». Predsednik i potpredsednik se imenuju na preporuku nezavisne Grupe za odabir. Sudije se imenuju sa spiska međunarodnih sudija. Predsednik će biti imenovan od sudija sa spiska u slučaju kad to bude potrebno (Vidi: Izveštaj Visokog predstavnika EU za inostrane poslove i politiku bezbednosti Generalnom sekretaru o delatnosti Misije EU po pitanjima zakonitosti i pravnog poretka na Kosovu za period od 16. oktobra 2016. godine do 15. januara 2017. godine // Dokument OUN: S/2017/95/Rev.1 od 6. februara 2017. godine).
[2] EU Special Investigative Task Force (“SITF”)
[3] Vidi takozvani «zakon Kosovo»: Law On Specialist Chambers And Specialist Prosecutor’s Office www.scp-ks.org/en/documents/law-specialist-chambers-and-specialist-prosecutors-office
