Spomenik Neznanom Junaku na Kosmaju, spomenik sa dušom

2
1097

Pišem ove redove želeći da široj javnosti saopštim pravu, i malo poznatu, istinu o jednom skromnom a istovremeno velikom spomeniku. Skromnom zbog toga što je po svojim dimenzijama mali i nekako skriven od očiju ljudi. Velikog zbog toga što ga nije podizala država ulažući velika sredstva već narod, posebno narod podkosmajskih sela, udružen u dobrovoljnom radu, sa željom da oda poštu i sačuva uspomenu na svoje heroje koji su, daleke 1914. godine, pali za Kralja i Otadžbinu.

Kao najbolja ilustracija ovog poduhvata i načina izgradnje spomenika može poslužiti izveštaj četvoročlanog Odbora koji je podnet sokolskom društvu Soko X Beograd – Voždovac i koji citiram:

„SOKOLSKOM DRUŠTVU BEOGRAD – VOŽDOVAC

U proleće ove godine boraveći u selu Nemenikućama i na Kosmaju, zdravstveni pročelnik našeg društva brat Dr. Pera Ilić, dobio je obaveštenje od strane državnog lugara g. Đorđa Cvetkovića, da je našao jedan grob na Kosmaju poginulog jednog našeg artiljerca-brđanina, koji je poginuo u jesen 1914. godine kraj svoga topa, pogođen zrnom austrijskog topa sa položaja – Nemenikućanska osnovna škola.

Brat Dr. Ilić predložio je našem društvu, da Soko X ostvari obeležje ovog groba kao zahvalnost izginulim Srbima u borbi za svoju Veru, Kralja i Otadžbinu, a u spomen Petrove Petoletnice. Sudbinu poginulog potvrdio je sveštenik sela Nemenikuće g. Milan Rakić i građani istog sela.

Soko X oduševljeno je prihvatio predlog brata Dr. P. Ilića.

Po dobivenom nalogu i ovlašćenju Sokolskog društva X Beograd – Voždovac, pristupili smo ostvarenju spomenika na Kosmaju, koji bi služio kao vidni znak zahvalnosti izginulim 1914. godine srpskim vitezovima hrabro pavšim u odbrani Srbije i izgradnji Jugoslavije.

Krajem jula meseca, u prisustvu sveštenika g. M. Rakića, brata Dr. P. Ilića, konjičkog kapetana g. Milana Milojevića, šumara g. Đ. Cvetkovića i nekolicine građana sela Koraćice i sela Nemenikuća, otvoren je sasvim plitak grob i nađeni su ostaci poginulog koji je bio nečijom brižnom rukom sahranjen, položen na leđa i skrštenih ruku, onako kako je mesto dozvoljavalo, glavom okrenut na jug i nogama na sever. Nađeno je kod pokojnog samo jedno parče njegove kape-šajkače i dosta čaura i šaržera od ruske pešačke municije.

Da Vas podsetimo:  ”Parovi ishitreno stupaju u brak. Ako nema srednjeg puta onda su kao dva ovna na brvnu “

Kosti smo sakupili u svilenu maramu i položili u hrastov kovčeg, poklon g. Milivoja Savića sopstvenika preduzeća „Konkordija“ iz Beograda. Zatim je kovčeg zatvoren i privezan srpskom trobojkom. Kovčeg sa kostima prenet je u Nemenikućsku crkvu na čuvanje do konačne sahrane u kriptu, koja se imala izgraditi na istom mestu pogibije i izlivene krvi Neznanog Junaka.

Spomenik je izrađen po zamisli i skicama, usvojenim od strane Sokolskog društva X, zdravstvenog načelnika našeg društva brata Dr-a Pere Ilića, pod čijim je nadzorom izvedeno izgrađivanje spomenika sa kriptom.

Do polovine septembra t.g. prikupljen je potreban materijal za izgradnju spomenika. Materijal je strogo odabiran i bio je prvoklasne vrednosti-kvaliteta. Potrebni kamen-granit dovučen je iz kamenoloma „Grab“ u selu Koraćici. Pesak za beton pribavljen je u selu Vlaško Polje i preko Koraćice iznošen je na gradilište – Kosmaj. Šoder je izvučen iz potoka u selu Koraćica. Cement, mermerni delovi, gvožđe i drugi potreban materijal prevučen je iz Mladenovca preko sela Koraćica.

Ovaj pripremni deo rada bio je najteži a naročito s obzirom da brdovit teren sa slabim putevima, a na samom Kosmaju bio je jedan deo terena uopšte bez puta do mesta na kome je poginuo naš Neznani Junak i predstavnik sviju izginulih Srba na Kosmaju, a na kome je mestu podignut spomenik.

Pokupili smo u jednu bratsku zajednicu građane sela Koraćice i zaneli smo ih zamišlju Sokola X, a oni zagrejani, srdačni, odani, konstruktivni i požrtvovani, vođeni svojim ljudima Vlajom Ilićem, Dragomirom Ivanovićem, Dragovanom Dačićem i Dušanom Čokićem savladali su sve prepreke u ovom privremenom periodu rada.

Pomenuti građani sa drugovima sela Koraćice sa još više topline i požrtvovanja prihvatili su se izgradnje spomenika, u stalnom prisustvu našeg brata Dr. Pere Ilića koji im je tumačio svoju zamisao i skice – nacrte za spomenik.

Da Vas podsetimo:  Nazivi meseci kod Srba i drugih slovenskih naroda

U planini se nije moglo noćivati, pa je se svako jutro zorom ranilo i žurilo u Kosmaj na rad, vraćajući se kasno u noć za selo Koraćicu na odmor. Sve je to rađeno sa velikom radošću i strpljenjem.

Oko 20-tog septembra spomenik je bio gotov. Svojom zamišlju, svojom solidnošću i svojom skromnošću, spomenik je izazvao kod graditelja i sviju meštana pobožnu i duboku zahvalnost prema žrtvama na Kosmaju i ponos na svoj Kosmaj.

Ovakav način rada i odanost sa požrtvovanjem naših građana sela Koraćice, omogućilo nas je, da na onom, tako teškom pristupačnom mestu podignemo spomenik ratnicima sagrađen njihovom ljubavlju i cementiran njihovom nesalomljivom voljom uz najskromnije materijalne izdatke naših Sokola.

Prema rešenju Soko X na spomeniku je uklesano: „Srpskim vitezovima izginulim 1914 god. na Kosmaju u odbrani Srbije i izgradnji Jugoslavije“. „Zahvalni Soko X Beograd – Voždovac“. „U spomen Petrove petoletnice 1938 god“.

Ukupno smo izdali za materijal i izgradnju 4.325,50 dinara, koju smo sumu primili iz kase Soko X, a koju sumu pravdamo priznanicama – računima priloženim pod Br. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 i 11.

Devetog oktobra na dan smrti Kralja Mučenika Aleksandra I Ujedinitelja trebalo je osvetiti spomenik i položiti u kriptu kovčeg sa kostima Neznanog Kosmajskog Junaka.

Uprava društva Soko X uzela je na sebe, da pozove zvanične prestavnike i goste na slavlje – sabor na Kosmaju.

Mi, u odboru za izgradnju spomenika došli smo u dodir sa crkvom, školom i opštinom sela Koraćice i sela Nemenikuće, a preko njih sa sreskim načelnikom Mladenovačkim i Kosmajskim. Svi u toploj zajednici pokrenuli smo naš pobožan i blagodaran narod iz sela Koraćice ka grobu na Kosmaj a druga grupa posle opela nad kostima čuvanim u kovčegu do izgradnje spomenika u Nemenikućskoj crkvi sa svečanom pratnjom krenula je grobnici – spomeniku.

Da Vas podsetimo:  Potreba za autoritetom i palanačka svest

Posle pomena na grobu, patriotskih i dirljivih govora sveštenika g. M. Rakića, postarešine brata Bore Josimovića, brata Dr. Pere Ilića, prosvetara brata Milića Majstorovića i upravitelja Nemenikućske škole g. Stojana Milosavljevića, uz zahvalnost, slavu i hvalu izginulih Srba čije su kosti izbušile ceo Kosmaj i time sprečile prodiranje neprijatelja u Šumadiju, brat D. Pera Ilić položio je kovčeg u kriptu i jedan deo kovčega prepokrio jogoslovenskom trobojkom, zaključao na kripti vrata i predao ključ podstarešini bratu Bori Jovanoviću.

Mi smo izvršili svoj zadatak zavetujući sestre i braću Sokole da ne zaborave ovaj oltar sa upaljenim kandilom naše blagodarnosti braniocima Srbije i stvaraocima Jugoslavije, da u buduća vremena svoje turističke stope upravljaju ovome svetom mestu i tu, kraj ovog svetlog groba da se napajaju primerom ljubavi, odanosti i požrtvovanja u službi svome Kralju i Otadžbini.

Z D R A V O !

Beograd, 1938 god.

ČLANOVI ODBORA ZA IZGRADNjU SPOMENIKA

Petar Mađarac, uprav. osnov. škole;
Dr. Pera Ilić, lekar;
Petar Tešić, art. kap. I. klase;
Jova Jovanović, učitelj.

Kraj citata.

Izvor: rasen.rs

2 KOMENTARA

  1. Drago mi je da saznam činjenice o ovom lepom spomeniku. Na žalost, on je u jadnom stanju. Oko njega je korov, a maleni sarkofag koji je s prednje strane zatvoren staklom, iznutra je obrastao mahovinom i korovom. Ovo su činjenice od oktobra 2018.g. U pokušaju da saznam ko brine o održavanju spomenika, zvao sam više puta predsednika opštine Sopot. Želeo sam da dobijem načelnu saglasnost da spomenik uredim lično i simbolično se odužim onima koji su ginuli za slobodu. Nikakav odgovor nisam dobio. Ako autor priloga zna više o tome ko je nadležan za ovaj spomenik, molim da mi se javi na nlalic@sbb.rs. Ja sam i dalje spreman da sprovedem nameru, ali ne samovoljno.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime