Objavljeno: 17. Maj 2017.

Sprečeno prinudno iseljenje radnika Trudbenika – policija se povukla

Bivši radnici Trudbenika Voja Jokića i Vojimir Luković i njihove porodice izbegle su iseljavanje iz objekata za smeštaj radnika na Konjarniku u kojima žive već 25 godina zbog toga što se izvršitelj nije pojavio u zakazano vreme.

Pokušaj iseljenja porodica bivših radnika Trudbenik gradnjeOd sedam sati ujutru u ulici Luneta Milovanovića bile su prisutne jake policijske snage, međutim, nakon što su se sat vremena kasnije okupili komšije i građani da daju podršku porodicama Jokić i Luković, policija se povukla.

Pokušaji iseljavanja bivših radnika Trudbenik gradnje iz objekata za smeštaj radnika traju od 2009. godine nakon što je firma prodata preduzeću „Montera” koje je bilo u vlasništvu Dragana Kopčalića, nekadašnjeg predsednika beogradskog odbora Demokratske stranke. Slučaj privatizacije Trudbenika dospeo je i na listu „24 sporne privatizacije“ čije je hitno rešavanje još 2011. zatražila Evropska komisija.

Voja Jokić, čija porodica je danas izbegla izbacivanje na ulicu, u Trudbeniku radi od 1975. godine, a u objektu za smeštaj radnika na Konjarniku stanuje od 1992. godine.

On za Insajder.net kaže da je privatizacija ove firme urađena kriminalno, ali dodaje da ne bi bio problem da se iseli kada bi mu država obezbedila alternativni smeštaj.

„Dobro je da su se građani javili. Samo da mi se obezbedi smeštaj i zvaničan papir i odoh ja odmah. Neću ni stvari da uzmem. U suprotnom nemam gde nego na ulicu,“ kaže Jokić koji je bio član štrajkačkog odbora koji je predvodio borbu za odbranu radnih mesta u Trudbeniku tokom 2009/10 godine.

Nakon što je privatizacija odvela Trudbenik u stečaj 2011. godine, iseljenje stanara iz objekata za smeštaj radnika Trudbenika u Krnjači, na Novom Beogradu i Konjarniku nastavio je stečajni upravnik.

Osim tužbe za iseljenje, svi bivši radnici Trudbenika tuženi su i za naknadu štete zbog korišćenja prostorija u kojima žive, a izvršitelji su po presudama, preko banaka, krenuli u prinudnu naplatu.

Međutim, gotovo sva dosadašnja iseljenja radnika sprečena su zahvaljujući velikom broju kolega, komšija i aktivista koji su se okupljali. Izvršitelji su za sada iselili samo Darka Kljajića i Vukomana Madžgalja u maju 2015. godine.

Pored komšija danas su podršku porodicama Jokić i Luković pružile i Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, studentski pokret „Sedam zahteva“, No borders, Socijaldemokratska unija, Anarhosindikalistička inicijativa i mnogi pojedinci.

Država se obavezala da obezbedi „alternativni smeštaj“

Prema Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koje je Srbija ratifikovala, svim građanima je zagarantovano prava na stanovanje zbog čega je država obavezna da svim građanima u slučaju deložacije pronađe adekvatan smeštaj.

Zbog toga bivši radnik Trudbenika Vojislav Luković, koji u ulici Luneta Milovanovića u prostoru od 32 metra kvadratnih živi sa suprugom, ćerkom i dvoje unučadi, kaže za Insajder.net da oni ne smeju tek tako da budu izbačeni na ulicu, pogotovo jer su „uložili sopstveni novac da bi te barake bile pristojno mesto za život“.

„Sadašnja vlast nam je, dok je bila u opoziciji, govorila da niko ne sme da nas izbaci dok nam se ne reši smeštaj. Međutim, evo vidite, sada je potpuno druga priča“ kaže Luković za Insajder.

Za Savet privatizacija Trudbenika sporna, za Tužilaštvo „uobičajena“

Privatizacija Trudbenik gradnje koja je sprovedena 2008. godine našla se na listi 24 sporne privatizacije čije hitno rešavanje je zatražila Evropska komisija .

Savet za borbu protiv korupcije je krajem 2009. godine dostavio Vladi izveštaj o „Trudbenik gradnji“ u kom je ukazao na drastično kršenje zakona i ugovora u privatizaciji ovog preduzeća.

Kontrola Agencije potvrdila je navode Saveta, ali je Agencija odbila da raskine ugovor ističući da „nije nadležna“.

Međutim, kako je Savet naveo u svom izveštaju za 2010. godinu, potvrda Agencije da je došlo odstupanja od primene Zakona o privatizaciji je samo razlog više da se stvar ispita.

„To mora biti razlog da Ministarstvo ekonomije izvrši nadzor nad zakonitošću rada Agencije za privatizaciju,“ navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2010. godine.

Ipak, tri godine kasnije Tužilaštvo je konstatovalo da nije bilo izvršnih dela u slučaju privatizacije Trudbenika, jer je Agencija u tom slučaju radila „uobičajeno“, s obzirom da je tako radila u „svim postupcima prodaje preduzeća u restrukturiranju“.

Ivan Zlatić, koji je u Savetu radio od 2003. do 2012. godine, kaže za Insajder.net da je takva logika „koruptivna“, jer činjenica da je nešto „uobičajeno“ ne znači da je to zakonito.

„To što je Agencija skoro sve privatizacije sprovodila po principu komadanja preduzeća na delove i, bukvalno, rasprodaje tih delova kao nekretnina, ne znači da je sve urađeno po zakonu. Baš suprotno. Na to smo i mi u Savetu insistirali,“ kaže Zlatić za Insajder.net.

Prema njegovim rečima, radnici Trudbenika su u ovom procesu najviše nastradali.

„Oni su dvostruko uništeni – ostali su bez posla jer im je preduzeće uništeno, a sada i bez stanova, jer banka hoće da naplati dugove koji su kreirani na nezakonit način,“ ističe Zlatić za Insajder.

Saša Dragojlo

www.insajder.net

Ostavite komentar

Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Korena“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare anonimnih čitalaca, koji sadrže direktne pretnje, neosnovane optužbe, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.