Stogodišnjica primirja u Prvom svetskom ratu obeležena je u Parzu, 11. novembra 2018. godine. Počela je i završila se onako, kako su programirali ideolozi globalizacije.
Počelo je sa isticanjem zastave terorističke SAD-NATO tvorevine, lažne države Kosova, na nezakonito otetoj i vojno okupiranoj teritoriji Republike Srbije, a završilo se ponižavanjem i omalovažavanjem predsednika Srbije Aleksandra Vučića na završnoj svečanosti pred Trijumfalnom kapijom i nezapamćenо besramnim govorom predsednika francuske države Emanuela Makrona.
Isticanje kosovske zastave i mesto predstavnika Kosova na vidnom mestu svečane tribine, nisu bili nepromišljen propust organizatora. To nije bila slučajnost niti, kako neki kažu, krivica azbučnog redosleda zvanica. Bile su to osmišljene kaznene mera upućene, još uvek nepokorenoj Srbiji i srpskom narodu, za njihovu neposlušnost pred ideolozima globalizacije, Jer, osnovni cilj globalizacije je, između ostalog, da slomi jedinstvo nacionalne države, da ga liši nacionalnog ponosa i kolektivnog pamćenja. Videlo se to jasno u govoru Emanuela Makrona u kome, “u ime mira” nije bilo reči o rušenju SFR Jugoslavije u kojoj je Francuska bila bogato zastupljena ulogom svog predstavnika u takozvanoj Badenterovoj komisiji. Nije bilo ni spomena o francuskom učešću u SAD-NATO agresiji, 1999. godine, i počinjenim zločinima u Srbiji. Ovoga puta, zbog “uspostavljanja mira”.
Što se tiče Prvog svetskog rata, potsećamo francuskog predsednika, Emanuela Makrona: Srbija, po broju poginulih, a srazmerno broju stanovnika, zauzima prvo mesto po broju stradalih u Prvom svetskom ratu od svih država učesnica. Zanemarujući tu činjenicu, predsednik francuske države je osramotoio ne samo samog sebe, već i francusku državu nepoštovanjem istorijske istine o učešću Srbije, kao francuskog saveznika, u Velikom ratu, kako ga ovde nazivaju.
Pri završetku Prvog svetskig rata, “na Versajskoj konferenciji mira 1919-1920 utvrđeno je da je Srbija izgubila 1.247.435 stanovnika, što predstavlja oko 28% od ukupnog broja stanovnika, dok je 62% muškog stanovništva stradalo, starosti između 18 do 55 godina. Većina puteva, železničkih pruga, kuća, zalihe hrane, materijalna dobra, kulturnih i industrijskih dobara, bilo je uništeno. Za vreme Prvog svetskog rata u Srbiji su oštećeni rudnici metala sa 50%, a rudnici uglja sa 100%. Porušeno je 12.000 tona mostovnih konstrukcija, železničke linije. Odneto je 24.600 tona bakra, 2.970 tona olova, 150.000 tona pirita, 500.000 tona lignita, 220.000 tona kamenog i mrkog uglja, 750.000 tona tercijarnog mrkog uglja, 1.610 tona zlata i 3.100 tona srebra. Za vreme rata, konfiskacijom i odvođenjem u neprijateljske zemlje, stočni fond je uništen za 70%, poljoprivredna proizvodnja 2 smanjena za 70%, a poljoprivredni inventar (objekti, sprave, mašine,
vozila) oštećen je za 44% od svoje vrednosti.» (izvor: https://sr.wikipedia.org/) .
Zar se taj zločin može zaboraviti?
Zar je nemoralna medijska propaganda globalista jača od srpskog kolektivnog
pamćenja?
Recite sebi i svojim bližnjim: NE, NIJE!
I dok je jesenja kiša sipila nad Parizom, dok su prisutni predstavnici država, učesnica Prvog svetskog rata, uključijući i iznenađujuće prisustvo predstavnika SAD-NATO lažne državne tvorevine Kosovo, Tačija, strpljivo slušali govor predsednika Francuske, i dok je, gotovo neprimetljiv, srpski predsednik Aleksandar Vučić, sedeo strpljivo negde na začelju tribine, kao nepoželjna i nepozvana pridošlica, teško je bilo oteti se utisku da je bestidan pokušaj Emanuela Makrona da prećuti i krivotvori istinu o srpskom narodu i Srbiji, po zamisao globalne elite, upućen ne samo neposlušnoj Srbiji, već i svim drugim, još nepokorenim narodima.
Javni čas sramnog Makronovog predavanja «o miru» nije uvažio činjenicu da je Srbija bila častan saveznik Francuskoj u Prvom i Drugom svetskom ratu, da
je uprkos tome, Francuska bila jedna od ključnih učesnika u rušenju SFR Jugoslavije, podele srpskog naroda i okupacije srpskih zemalja na prostoru bivše Jugoslavije. U toku časa Makronovog predavanja «o miru», nije bilo ni reči o nepravednom bombardovanju Srbije od strane SAD-NATO saveznika, 1999. godine, u kome Francuska nije imala beznačajnu ulogu. Naravno «u ime mira».
Te činjenice, uprkos masivne «zabavne» propagande globalističnih medija, tipa «pranje mozga» i istorijskih krivotvorina, Srbi neće zaboraviti. Globalizacija i jednoumlje u Srbiji neće olako proći. Sraman govor Emanuela Makrona nadahnut globalizmom nije na čast francuskoj državi, niti je u skladu sa osećanjima iskrenih francuskih patriota. Postupak prema predsedniku Srbije na obeležavanju mira u Prvom svetskom ratu, srpski narod neće zaboraviti. Bio je to neprijateljski čin protiv srpskog naroda i srpske države.
Međutim, ruku na srce, velika sramota ovog kišnog, 11. novembra 2018. godine, počiva i na mnogim Srbima. Pre svega na Vladi Srbije i njenom predsedniku što je svojim prisustvom dao mogućnost da se ovaj ponižavajući i unapred planiran događaj ostvari. Time su predsednik i Vlada doprinelin, ne samo poniženju srpskih žrtava iz Prvog svetskog rata, već su ponizili i sopstveni narod u današnjoj, okupiranoj Srbiji. Sramota je na Ambasadoru Srbije u Parizu što, koliko nam je poznato, nije javno uložio diplomatski protest na iznošenje kosovske zastave u crkvi Notre Dame. Jednom protestnom notom možda bi srpski Ambasador doprineo
da se prisustvo predstavnike lažne države Kosova dovede u pitanje. Zar mu to nije i bila dužnost?
Sramota je na Srpskom Kulturnom Centru koji nije dostojanstveno primio predsednika Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine
ljubomira Markovića, i članove udruženja, i time dostojno obeležo srpski doprinos Savezničkoj pobedi u Prvom svetskom ratu pred mnogim mladim Srbima u Parizu.
Sramota je za pojedine novinare, dopisnike dnevnih novina, koji često, da bi opravdali svoj honorar, predstavljaju samozvane pojedince kao predstavnike Srba u Francuskoj u obeležavanju značajnih događaja, obmanjujući time čitaoce dajući im pogrešan utisak o kolektivnoj važnosti i organizovanom prisustvu Srba u Francuskoj.
Sramota je na srpskim udruženjima u Parizu, imajući posebno u vidu Savez Srba Francuske i Svesrpsku zajednicu, što nisu ničim doprineli da Srbi u Francuskoj dostojno i rodoljubivo obeleže stogodišnjicu sećanja na žrtve svojih časnih predaka u Prvom svetskom ratu. Predstavnici tih organizacija ne predstavljaju Srbe u Francuskoj, već nečasno predstavljaju sami sebe i svoje lične interese.
Na kraju, čast izuzecima, čast pojedinim rodoljubivim pokretima i pojedincima, sramota pada i na onaj deo srpskog stanovništva u Srbiji koji se olako predaje zaboravu i jeftinim zabavljačima glibalističke zavere, utapajući se malodušnost i u dobrovoljno jednoumlje, brišući time svoju sopstvenost, smatrajući da je u vremenu u kome žive, to najbolje rešenje.
Greše. Grdno greše.
Dovoljno bi bilo samo malo napora i upitati se: Dokle će to varljivo zadovoljstvo trajati? Jer, ako se ništa ne preduzme, ako se ne pruži otpor, organizovani otpor nasilju i jednoumlju globalizacije, ono će se već sutra, gotovo neprimetno, pretvoriti u dugotrajno ropstvo.
Sima S. Mraović
Pariz, 12. novembra 2018.
Ако се ми не сећамо нико неће:
https://zekaonica.blogspot.com/2018/11/blog-post_12.html
Sve dok Srbi sami sebe toliko urusuvaju, dok svoju drzavu i svoje rukovodstvo na najprimitivniji nacin pljuju gde god stignu, dok jedni drugima vade oci, dok sve docekuju na dzon, dok psuju Boga i lebac, sunce i sve zivo i mrtvo- ne ocekujte da nas neko voli i postuje vise od nas samih.
Srbi naucimo da mi postujemo svoje zrtve, svoje junake i solunce, svoju malu Milicu svoju drzavu i svoj narod, svoju veru i svoju slavu da bi nas i drugi vise uvazavali i cenili.
– Mene je cesto sramota ovdje u Skandinaviji kad slusam nase protuve od politicara i nekih samozvanih zastitnika ljudskih prava i clanova NVO kako ruzno govore o drzavi u kojoj zive o svom predsedniku (kakav je takav je vas je vi ste ga birali, da ste zasluzili boljeg imali bi ga), kako vredjate jedni druge nazivajuci se fasistima i da ne brojim.
U Srbiji treba zakonom i strogim kaznama zabraniti takvu vrstu medjusobnog vredjanja da bi dosli do nekog normalnog ljudskog razgovora i uvazavanja, jer ocigledno se red sam po sebi nece uspostaviti. Nit predsednik ima pravo nekog nazvati lopovom nit neki NVO ili opstinski funkcioner drzavu fasistickom i zlocinackom. Postoje neke linije ljudske pristojnosti, bonton neki normalan ljudski nacin dijaloga i razgovora medju ljudima a ne ovo sto se zadnjih par godina cita po novinam gleda na tv vulgarno, bizarno, primitivno, nekulturno uvredljivo…
Zasto se onda cuditi kad nas ponize i gurnu u stranu jahaci apokalipse. Pa ovi okupljeni u Parizu sem par izuzetaka, uglavnom pripadaju novom svetskom poretku gde se ukidaju otac i majka, sin i cerka, muz i zena, pravoslavno ili neko drugo.
Oni su izvrsioci vladara ili bolje receno jahaci apokalipse ciji cilj je uspostavljanje svetske vlade koja ce biti i pop i car i sudija i kadija u jednoj licnosti. Srbi braco moja i sestre zadnji je cas da se Boga opomenete i u pamet uzmete, obozite ujedinite i umnozite. Poslednji cas!
Srbija je zlatom platila i pertle Francuskoj. Francuska je prodala dusu Nemcima…… a mi Srbi? Nas samo nase majke vole i treba jer od drugog dobijamo nesto i to samo ako platimo. Takav je vakat sada.
Poslije svega……. jedino preostaje da se otkaze predvidjena posjeta Francuskog predsednika i da se bar malo spere sramota naneta Srpskom Narodu !!! Svjestan sam kontradiktornosti!! Da imamo sposobne i hrabre ljude da otkazu posjetu, takvim, sposobnima, ne bi se ni mogao dogoditi takav gaf!! Bili su upozoreni i prozvani da ne idu u Pariz…….ali……,,