Srbi da se okupe na proslavi 700 godina Manastira Krupa

1
478

Njegovo preosveštenstvo episkop dalmatinski Fotije izrazio je nadu da će obilježavanje 700 godina Manastira Krupa na Veliku Gospojinu, 28. avgusta, biti objedinjujuća proslava, i duhovno, i nacionalno, i kulturno za raseljeni srpski narod iz ovih krajeva.

„Mi smo ovdje raspeti i to možda dodatno sve otežava. Međutim, iz tog raspeća je vaskrsenje, to je ono što se mi nadamo. Nadamo se i da će ova proslava u Manastiru Krupi sabrati raseljeni narod ovog kraja“, rekao je vladika Fotije za crkvenu TV Hram.

Episkop Fotije se nada da će na proslavu doći mnogo vladika, sveštenika, monaha, srpskog naroda sa svih strana, koji su ovdje živjeli i imaju svoja ognjišta, a sada žive u Republici Srpskoj, Srbiji, kao i u trećim zemljama.

„Da to bude jedna objedinjujuća proslava sa centralnom svetom liturgijom, na Uspenje Presvete Bogorodice ove godine“, rekao je vladika Fotije.

TV Hram objavio je i poziv da se pomogne obnova ove najzapadnije zadužbine blagorodne loze Nemanjića, manastira Krupe u Dalmaciji, slanjem SMS poruke na broj 2407, u kojoj će se ukucati broj 32, a koja košta sto dinara.

Jedan od simbola srpskog naroda u Dalmaciji, manastir Krupa, ove godine obilježava sedam vijekova postojanja.

Manastir Krupu sagradio je kralj Milutin početkom 13. vijeka. Posvećen Uspenju presvete Bogorodice, manastir Krupa vijekovima dijeli sudbinu srpskog naroda na prostoru Hrvatske, mnogo puta rušen i obnavljan.

Centralna proslava sedam vijekova postojanja manastira biće održana u Dalmaciji u Obrovcu, pored Zadra, na dan manastirske slave, 28. avgusta na Veliku Gospojinu.

Srbi toga kraja, osim velikog broja gostiju, očekuju i Njegovu svetost patrijarha srpskog Irineja.

U Obrovcu, gradiću pored Zadra, nekada je živjelo više od sedam hiljada Srba. Danas ih je svega 1.000.

Izvor: SRNA / dnevno.rs

1 KOMENTAR

  1. U Dalmiciji je pod okupacijom austrugarske zivelo preko 84% Srba, pravoslane veroispovedi koji su nasilno pokatolicavani najvise od strane austrugarske i NDH. Hrvati vec sto godina cine sve da se zatre Srpsko seme na prostorima danasnje Hrvatske iako te granice koje su AVNOJ-ske nisu prirodne.

    (4. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је настала одлуком Народног већа Словенаца, Хрвата и Срба да се припоје Краљевини Србији. У састав ове државе ушли су: Босна и Херцеговина, затим, бивши угарски крајеви: западни Банат, највећи део Бачке, јужни мањи део Барање, Срем, Славонија, Хрватска, Међумурје и Прекомурје, а од аустријских крунских земаља и делова земаља: Далмација (без неколико острва и града Задра), највећи део Крањске (без Нотрањске), мањи јужни део Корушке, јужна Штајерска и острво Крк, које је припадало Приморској.) – Eksplicitno se navode austrijske krunske zemlje; Dalmacija, Baranja, Srem, Slavonija. Znaci te krunske zemlje je tito AVNOJ-SKIM sporazumom poklonio hrvatima.

    Ko je samo jednom procitao istorijske arhive iz vremena austrougarske sve do prvog svetskog rata, zna da su tad prorodne granice banovine hrvatskog naroda bile Zagreb sa okolinom, Zagorje i Medjimurje. Nisu im austrougari dozvolili da Vojna Krajina, Slavonija i Baranja, Dalmacija, Hercegovina i Dubrovacka republika budu u sastavu hrvatskog bana vec su te pokrajine ili krajine bile pod direktnom vlascu astrugarske carice.
    Zalud nama sve kad i nasi kvazi istoricari pisu istoriju kako im ko naruci. Ako pobednici pisu istoriju onda smo mi najveci gubitnici u svim ratovima. Srpske vojske oslobodise skoro ceo balkan a njihova drzava je postala zadnjim gradjanskim ratovima dzepna drzavica. Pa ako albanci govore o nekoj prirodnoj granici, ajde da i mi svaki dan bombardiramo svet o nasim prirodnim granicama koje bi obuhvatile samo ono sto su Solunci oslobodili i gde vekovima zive Srbi. Onda bi se videlo da su Srbija, Makednija, C.Gora BiHercegovina, Dubrovacka republika, Dalmacija sve do Bele Krajine, Srpske zemlje.
    Ali Srbi jedini nemaju pravo vise na identitet, istoriju, religiju, mi smo na udaru najgenocidnijih naroda pod pritiskom za prazno nista da se odreknemo svega svojega.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime