Korist od promovisanja „Dina karda“ u nacionalnu platnu karticu koja će biti izdavana svim korisnicima tekućih računa u Srbiji, u krajnjem će imati građani, tako što će njenom upotrebom sredstva ići u budžet Srbije, ali i jer bi njena veća primena u dogledno vreme mogla da utiče na smanjenje cene robe i usluga.
Treba misliti i o tome — svaki put kada se upotrebi „Dina kartica“, koja će od 17. avgusta biti izdavana kao nacionalna platna kartica uz sve tekuće račune, u budžet Srbije će ići 2,16 dinara.
Vest da će „Dina kartica“ postati obavezujuća za sve one koji imaju tekući račun u Srbiji izazvala je pozornost javnosti već samom činjenicom da nas je zakonodavac na nešto obavezao. Odmah uz to i zapitanost šta stoji iza novog zakona o međubankarskim naknadama i šta on donosi građanima.
Tehnički gledano, korisnici platnih kartica tu promenu gotovo i da neće osetiti. Postepeno, svi koji imaju tekući račun, u jednom trenutku će dobiti novu i to „Dina karticu“. Ko bude želeo, u banci će moći da podnese zahtev i za dobijanje neke druge.
Činjenica je da se domaća „Dina kartica“ na ovdašnjem tržištu platnih kartica slabo kotirala u odnosu na one međunarodne. „Dinu“ trenutno poseduje 12 odsto korisnika, „Vizu“ 60 odsto, a „Masterkard“ 25 odsto.
Po oceni direktora u Ekonomskom institutu Ivana Nikolića, novim zakonskim rešenjima se uvodi veća konkurencija među operatere platnih kartica.
„Ovim se, praktično, pruža šansa svakom korisniku bankarskih usluga da poseduje ’Dina karticu‘, a da li će je koristiti, videćemo. Šta ona novo donosi državi? Upravo to da će se, pošto je to domaća kartica, svaka transakcija i dobitak po osnovu tih transakcija transferisati u budžet, što dosad nije bio slučaj“, kaže Nikolić za Sputnjik.
Država će tako imati mnogo veću korist, dodaje on. Ali ne samo država. Kada je budžet veći, to znači i veću korist građana.
Prema podacima Narodne banke Srbije, trošak bankarskog sistema za 2017. godinu, prema internacionalnim kartičnim sistemima, iznosio je više od 30 miliona evra, iako se čak 97 odsto svih kartičnih plaćanja građana Srbije odnosilo upravo na plaćanja u Srbiji, a samo tri odsto u inostranstvu. To je već direktna ušteda.
Upravo zbog korišćenja međunarodnih platnih kartica, trenutno se 87 odsto kartičnih plaćanja u dinarima u Srbiji obrađuje u platnim sistemima van Republike Srbije bez bilo kakvog uvida neke naše nadležne institucije u to.
Koristi u krajnjoj liniji po potrošače bi trebalo da bude i od toga što će međubankarska naknada biti šestostruko niža, kaže sagovornik Sputnjika. Ona će biti ograničena maksimalno na 0,2 odsto za debitne kartice, odnosno 0,3 odsto za kreditne kartice.
Naše banke su više izdavale međunarodne kartice jer su od njih dobijale veću naknadu. Dok je naknada u „Dina sistemu“ bila 2,16 dinara, što će sada ići u budžet Srbije, ona je za dva najpoznatija međunarodna kartična brenda koja se koriste u našoj zemlji iznosila 8,2 dinara, odnosno 12 dinara.
Tu naknadu, međutim, nije plaćao kartični sistem već je bila ugrađena u cenu robe i praktično je plaćao potrošač u Srbiji. Zato bi sniženje te međubankarske naknade, odnosno izjednačavanje uslova, trebalo da utiče i na sniženje cene robe i usluga.
„S jedne strane, to će imati direktan efekat pre svega na trgovce, odnosno proizvođače s obzirom na to da će manju naknadu plaćati za naplatu svojih usluga i korist će imati budžet i to je ono što se očekuje. Da li će se upotreba ’Dina kartice‘ omasoviti toliko da se značajno promeni tržište platnih kartica, videćemo“, dodaje Nikolić, koji je mišljenja da je mala verovatnoća da će u kratkom roku doći do sniženja prodajnih cena.
„Dobro bi bilo makar da u prvom naletu korist osete upravo trgovci i oni koji prodaju svoje proizvode na taj način“, ističe ovaj ekonomista.
Trgovac, po novim zakonskim rešenjima, neće biti u obavezi da prima sve platne kartice već će imati slobodu da ne prihvati one koje po njega imaju neprihvatljive troškove koji mu poskupljuju robu ili uslugu koju na kraju plaćaju potrošači.
Zato se očekuje da će se sada veći broj malih trgovaca, zanatlija, koji su dosad odbijali sva kartična plaćanja upravo zbog onih kartica koje su bile skupe po njih, odlučivati da prima kartice.
Po Nikolićevoj oceni, to bi trebalo da dovede i do smanjivanja sive ekonomije jer će biti motivisani da transakcije obavljaju na ovakav način.
Uostalom, najrazvijenije zemlje EU već decenijama imaju svoje nacionalne kartične sisteme i njihova svrha je uvek ista — da tržištu donesu niže troškove u odnosu na druge međunarodne kartičare, napominju u NBS.
Druga dobra strana „Dina kartica“ biće to što će ona moći da se koristi i za plaćanja u inostranstvu, zahvaljujući sporazumu sa najvećom kineskom korporacijom za finansijske usluge i kartična plaćanja „Čajna junion pej“, napominje sagovornik Sputnjika.
„Otvoriće se novi prostor, odnosno proširiće se praktično kapacitet plaćanja ’Dina karticom‘, što će je učiniti podjednako validnom i u domaćim i u međunarodnim transakcijama sa ’Vizom‘ i ’Masterkardom‘“, istakao je Nikolić.
Zahvaljujući sporazumu sa kineskom kartičarskom kompanijom, biće napravljena zajednička kartica „Dina kard Čajna junion pej“, koja će moći da se koristi svuda u inostranstvu na razgranatoj mreži „Čajna junion peja“ u više od 160 zemalja.
Mira Kankaraš Trklja
rs.sputniknews.com
