Srbi grabe ka svetskom vrhu u industriji jačoj od filmske i muzičke

0
748
Foto: printscreen

Srbi su prvi u regionu, a penju se ka vrhu svetske industrije video-igara, koja je po snazi jača od filmske i muzičke industrije. U našoj zemlji napravi se oko 100 igara godišnje. Najviše ih je za mobilne telefone, računare i konzole. Čuvaju se i srpski simboli, pa je jedan od junaka igara i Marko Kraljević.

Među najpoznatijim proizvođačima igara iz Srbije su „Trilateral“, koji je postavio nove standarde za prenošenje ljudske mimike i gestikulacije u digitalni svet, i „Nordeus“, čija internet simulacija fudbalskog menadžera „Top 11“ ima više od 200 miliona registrovanih korisnika širom sveta, te zauzima vodeću poziciju u kategoriji sportskih igara za mobilne telefone.

Srbi se penju ka svetskom vrhu u pravljenju video-igara

Po podacima koje je Sputnjik dobio iz „Nordeusa“, u toj kompaniji ukupno je zaposleno 170 ljudi iz 20 zemalja. U zavisnosti od proizvodnog ciklusa, njihovi timovi sastoje se od pet do 25 ljudi. O značaju ovih proizvođača govori i to da je gigant te industrije — „Epik gejms“ — kupio „Trilateral“.

Naše kompanije osvajale su mnoge nagrade, a u igre su utkale i delove srpske kulture. Domaća firma „Med hed gejms“, u saradnji sa još jednim proizvođačem, napravila je igru „Pagan onlajn“, u koju su ubacili lik Kraljevića Marka. Takođe, proizvođač „Demagog“ iz Beograda je u svoju igru „Golf klab vejstlend“ ubacio spomenike sa prostora bivše Jugoslavije. U saradnji sa našim izvođačima, napravili su muziku za tu igru i osvojili su nekoliko nagrada u toj kategoriji.

Takođe, jedan od najvećih svetskih proizvođača video-igara „Ubisoft“ od 2016. godine ima predstavništvo u Beogradu, pa su naši stručnjaci učestvovali u izradi nekoliko svetski poznatih naslova iz te branše.

Prema izveštaju Asocijacije industrije video-igara Srbije, koja broji više od 70 članova, u toj industriji zaposleno je više od 2.000 ljudi, od kojih najmanje 351 žena i 56 stranaca. Najviše timova je u Beogradu — oko 50. Petnaest ih je u Novom Sadu, pet u Nišu, a postoji i još manjih širom zemlje.

Da Vas podsetimo:  Zeljanica

Koliko se zarađuje?

Plate ljudi koji se bave razvijanjem video-igara su od 800 do 1.600 evra, u zavisnosti od kompanije i sektora u kom rade, pozicije i lokacije. Najveće plate imaju oni koji se bave marketingom i menadžmentom — nešto više od 1.500 evra. Odmah za njima su programeri, pa producenti, dizajneri…

Prosečna kapitalna investicija u našu industriju video-igara iznosi skoro 200.000 evra, dok je najveća pojedinačna bila 650.000.

„U slučaju gejming industrije, malo su drugačiji vidovi investiranja nego u ostatku IT industrije. Sa članovima smo shvatili da su to uglavnom investicije pojedinaca koji ulažu svoj novac u projekat u kom vide neki potencijal ili u tim u koji imaju poverenja. Pored toga, ima nekoliko, ali nedovoljno fondova koji se bave finansiranjem gejming projekata. Tu mislim na Investicioni fond, za koji je apliciralo nekoliko naših članova. Neki su ga i dobili u toku proteklih godina. Kao i neki fondovi ’Kreativne Evrope‘. Nadamo se da će ih biti sve više u budućnosti“, kaže za Sputnjik Kristina Janković iz Asocijacije industrije video-igara Srbije.
Investirali i kineski rudari

Prema rečima naše sagovornice, novac može doći iz bilo kog dela sveta i bilo koje druge branše. Priseća se primera kada su rudari, industrijalci iz Kine ulagali u naše igre.

Zarada od video-igara u Srbiji tokom 2018. godine bila je između 50 i 100 miliona evra. Pet najvećih tržišta za domaće igre su SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Kina.

„Gejming industrija je u svetu veća od filmske i muzičke industrije. Bila je vredna oko 150 milijardi prošle godine. Procenjuje se da će u narednih pet do deset godina taj rast biti bar 10 odsto svake godine“, kaže Jankovićeva.

Da Vas podsetimo:  Primarijus doktor Miodrag Lazić - Savremenik i heroj

Jankovićeva smatra da je naša zemlja lider u regionu kada je ta industrija u pitanju, i dodaje da osim Srbije, Hrvatske i Slovenije, niko više u regionu ne radi velike projekte.

„Što se tiče Evrope, tu zasad kaskamo. Ali, vrlo je ohrabrujuće da možemo da se uporedimo sa Finskom, koja je pre tačno 10 godina bila u istom položaju kao i mi sada. U proteklih 10 godina uspeli su da budu jedna od vodećih zemalja u industriji u svetu. Tako da, uz prave mere i pametne poteze, definitivno i mi možemo da stignemo tamo“, kaže Jankovićeva.

Stefan Đurić
Izvor: Sputnik

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime