Naravno da je Druga Srbija podržala Hertu Miler. Podržala je čak i njenu skandaloznu tvrdnju da su, tokom NATO bombardovanja 1999. godine, zapravo „Srbi sami sebi naneli zlo“ (ovde).
„A šta je to rekla Herta Miler a da nije tačno?“, drsko je priupitala Nataša Mićić. „Sami smo najveći krivci za sve što nas je snašlo (…). Ovde je nacionalizam koren svakog našeg problema“ (ovde).
„Nataša Mićić je imala pre neki dan veoma dobar tekst o Herti Miler“, složila se i Bilјana Srblјanović. „Ja delim potpuno isto mišlјenje“ (ovde).
„Milerova nije načinila distinkciju između Miloševićeve politike i srpskog društva“, napravio je obećavajući uvod Milivoj Bešlin. No, „i ne sluteći, Srbija joj je dala za pravo; društveni i medijski linč spisatelјice (…) pokazao je samoidentifikaciju današnjeg društva u Srbiji sa agresivnom ratnom politikom iz devedesetih“ (ovde).
Slično je rekao i Basara: „Milerova nije zaslužila da bude podvrgnuta unakrsnom političkom ispitivanju i sumnjičenju, to nisu zaslužili ni JDP, pa ni Srbija, koji su tom mučnom zgodom pretvoreni – JDP u Karađoza, a Srbija u Anadoliju“ (ovde).
Najdalјe od svih u tome otišao je Tomislav Marković (ovde), čije odušelјvenje Milerovom zaslužuje posebnu pažnju. On je, podržavajući je, demonstrirao očigledno neznanje, neprimereni diskurs i nefunkcionalnu ironiju u toj meri da ne možemo a da ne primetimo da je tako samo pokazao koliko je zapravo nevaspitan, ozlojeđen, neobrazovan i neinformisan.
Nevaspitan je zato što tvrdi da su se povodom izjava Milerove „dobro plaćeni čuvari nacije podigli na stražnje noge“. Ko su ti „dobro plaćeni čuvari nacije“? I ko ih tačno (i koliko) plaća? Izjavu Milerove da su Srbi sami krivi za tromesečno NATO satiranje mnogi su kritikovali: Emir Kusturica (ovde), Ivan Ivanji (ovde), Slobodan Samardžić (ovde) David Štokinger (ovde), Vladimir Kecmanović (ovde), Dragan Milašinović (ovde), pa i potpisnica ovoga teksta (ovde). Zar svi mi imamo po četiri noge? Svi smo mi životinje? I sve nas, zbog kritike Milerove, neko obasipa novcem? Bravo!
Marković, izgleda, nije u stanju da razložno i civilizovano prihvati činjenicu da ne moramo svi da mislimo isto. Zbog toga, naravno, ne moramo da se mrzimo. No, one koji ne misle isto što i on, Toma Marković dalјe u tekstu naziva „krvožednom bulumentom“. Zar to nije govor mržnje?
Osim toga, nije lepo, a ni tačno, pisati da „komentatori Politike, Večernjih novosti, Blica i drugih, traže krv i zahtevaju deportaciju“ Herte Miler, i da „organizuju lov na dobro poznate lokalne veštice“. Da je Marković dovolјno formalno i suštinski obrazovan, verovatno bi znao da spalјivanje veštica na lomači, deportacija, ili „traženje krvi“, kulturološki nikako ne mogu biti u vezi sa Srbima. U Srbiji nikada nisu gorele lomače – čak ni u srednjem veku. A ekstremizam „lomača i gasnih komora“ pre je odlika ideologija koje su nastale među pojedinim narodima centralne i zapadne Evrope.
Marković, u skladu sa ideološkom modom i manipulacijom kritike „rodne nekorektnosti“, zaklјučuje da negodovanje zbog Milerove, ovde, u Srbiji, zapravo ima neke veze s tim što je ona žena: „Pa još ako je friški objekat mržnje žena, i to strankinja, i to baš Nemica, još i spisatelјica, pritom i nobelovka – ko može da odoli takvoj kombinaciji nepoželјnih osobina i ne oda se hajkaškom porivu?“
Da je Tomislav Marković dovolјno obrazovan i informisan znao bi da se danas u Srbiji žena više ceni nego u Elizijumu srpskih kultur-rasista – u SAD. Da pogledamo, na primer, kakvi su zakoni o porodilјskom odsustvu u SAD, a kakvi u Srbiji.
„Prema američkom zakonu“, izveštava nas Glas Amerike (ovde), „poslodavci su obavezni da svojim zaposlenima obezbede 12 nedelјa neplaćenog odsustva u toku kojih im se čuva radno mesto; kompanije sa manje od 50 zaposlenih izuzete su od ovog zahteva. Barbara, koja predaje u privatnoj školi, može da iskoristi 20 sati (sati, ne dana i ne meseci! – S.I.) plaćenog bolovanja, ali ako uzima još slobodnih dana posle toga, neće biti plaćena“.
U Srbiji, međutim, „zaposlena žena ima pravo na porodilјsko odsustvo od 365 dana. Za to vreme zaposlena žena ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Zaposlena žena ima pravo na porodilјsko odsustvo za treće i svako naredno novorođeno dete od dve godine“ (ovde). „Porodilјe zaposlene kod pravnih i fizičkih lica imaju pravo na naknadu zarade u visini (njihove) prosečne osnovne zarade za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane za minuli rad“ (ovde).
I sada, Srbija je, po Markoviću, primitivno ženomrzačko društvo, a Hertu Miler smo kritikovali samo zato što je žena?! A-ha-ha!
A to što je neko stranac u Srbiji koja je, svi to znamo, zapravo ne ksenofobska već ekstremno ksenofilska, može biti samo prednost za bilo kog našeg gosta. U Srbiji su svi dobrodošli i nikada nisu zabeleženi incidenti koji se, na primer, redovno dešavaju Srbima kada odu u Hrvatsku (ovde, ovde i ovde). Uporedite to sa utiscima stranaca koji su posetili Srbiju (ovde). Reći da mi u Srbiji mrzimo strance može samo neko ko ne poznaje ni naš narod, ni naše društvo ili ko jednostavno želi da govori neistine.
Pre no što će citirati šta je sve Herta Miler rekla, Tomislav Marković se, poput Nataše Mićić, a uz dodatak ironije i neuspele duhovitosti, pita: „A šta je to toliko strašno, dosad nečuveno i ekstremno skandalozno rekla Herta Miler? Evo nekoliko jezivih citata (ne preporučuje se čitaocima mlađim od 18, a ako su po zaimanju Srbi – od 118 godina)…“.
Sve što na ovo možemo reći jeste da je Tomislav Marković jednostavno nevaspitan. On nacionalnu pripadnost poistovećuje sa zanimanjem. Pošto smo kulturni, nećemo pitati Tomislava Markovića šta je on po zanimanju i nećemo ga pitati koje tačno zanimanje proističe iz njegove formalne diplome.
Marković je, takođe, svesrdno podržao tvrdnju Herte Miler da su „Srbi sebi naneli patnju i sa time moraju da žive“. Ceo narod je kriv za pogrom koji je nad njim izvršen? „Tja, ništa posebno“, prokomentarisao je ovaj Hertin iskaz Tomislav Marković.
Ništa posebno? Srbi su sami krivi? Verovatno je sam kriv i dvogodišnji Marko Simić, koga je 31. maja 1999. godine otac poveo u šetnju po Novom Pazaru. Kada su došli do zgrade u ul. Stefana Nemanje 74, zgrada je pogođena NATO projektilom (zašto, ne zna se, budući da je reč o stambenoj zgradi). Markova mama, ubrzo po tragediji, na svet je donela devojčicu. Danas devojčica može da pronađe sliku svog mrtvog brata kako krvava lica i otkinute leve noge leži na belom bolničkom čaršavu (ovde, str. 223). „Tja, ništa posebno“, reći će Tomislav Marković.
I majka jedanaestomesečne Bojane Tošović, bila je u šestom mesecu trudnoće. Onda je na njihovu kuću, u selu Merdare, 10. aprila 1999, pala NATO bomba. Otac Božin upravo je držao bebu kada se gornja ploča srušila na njih. Majka Marija je mogla samo nemoćno da posmatra kako otac, pritisnut betonskom pločom i sa ćerkicom u naručju, lagano umire (ovde). „Tja, ništa posebno“, reći će Tomislav Marković.
Nema slike mrtvog Branimira Stanijanovića, šestogodišnjaka iz Aleksinca. On je sa ocem Vidosavom i majkom Divnom, 12. aprila 1999, putovao vozom koji se, dvadeset minuta pre podneva, našao na mostu iznad Grdeličke klisure. Pilot je, objašnjavali su docnije u štabu NATO, imao zadatak da sruši most. Cela porodica Stanijanović tako je poginula. Ako pilota koji je to uradio zanima koga je sve ubio, postoji jedna Branimirova slika. Na njoj se vidi kako on učestvuje na školskoj priredbi (ovde, str. 79). No, i on nekako, kao Srbin, mora da je „bio kriv“ i da je „sam sebi naneo patnju“ – što bi rekla Herta Miler. Zato ga je NATO ubio. „Tja, ništa posebno“, reći će Tomislav Marković.
Tako je NATO satro i Stefana Pavlovića (8 godina), i njegovu sestru Dejanu Pavlović (5 godina), i Milicu Rakić (3 godine), i još osamdeset i troje dece (videti ovde). Svi oni su, za Hertu Miler, „sami bili krivi“. A s tim su se složili i Nataša Mićić, Bilјana Srblјanović i Milivoj Bešlin. „Tja, ništa posebno“, rekao bi Tomislav Marković.
Kako vas nije sramota?! Herta Miler je Nemica i drži do toga, a nikako se ne bi reklo da joj baš do toga nije stalo. A vi ste rođeni ovde, u Srbiji. Zašto mrzite svoj narod? Zašto ste protiv kulture svoga naroda? Zašto ste protiv svega što vaš narod jeste?
Mi nismo Nemci. Vi biste, verujem, voleli da jeste. Niko vam ne brani da to postanete. Niko vam ne brani da se tamo i preselite, ukoliko želite. Možda tako dobijete i neku ozbilјnu nagradu.
Slađana Ilić
fsksrb.ru
aman bre,do kada vi svi da teretite nas srbe da smo krivi za ovo danas,pa i za tu hertu.pa umete li vi da primetite,da imamo nekoliko doktora nauke u istoriji.da niko njih ne poziva da oni kao istoričari trebaju da kažu,kako je sve počelo.svaka bitanga koja dođe ili ne dođe u srbiju ima pravo da nas pljuje,jer nas je do toga dovela banda koju su ruski tenkovi doveli na vlast uz saglasnost engleske.vladali su na silu,a tako i danas.oni su nas srbe do ovoga doveli,ne niko drugi.kad oni koji nas ne podnose vide šta smo,kako oni kažu,sami sebi učinili,što ne bi i oni pljuvali po nama.i naravno da neka tamo herta kaže kako smo to mi sami krivi.srbi nisu na vlasti od 1941 godine do danas,već komunisti.komunisti su započeli rat sa svima u okruženju,da bi ovde ostali na vlasti,ne da bi branili srbe,jer je evidentno da gde su bili oni tu srba više nema.pa da budemo pošteni,nije ta herta uništila srpske firme i opljačkala,već komunistički direktori.nije herta izmislila jezdu i dafinu,već komunisti.nije herta odvojila kosovo od srbije,već komunisti.nije herta napisala da se onaj kosovski mučenik martinović sam povredio i nabio sebi flašu u zadnjicu,već komunistički VMA.e da je srbija srpska,ne bi ona došla u srbiju i tako joj nešta palo na pamet,već bi poštovala srbiju i srbe kao što su neke nemice koje su nekada poštovale srbe i srbiju.