Srbi, narod koji neguje pesnike i junake

0
1280

srpski-vojnik-krajputas-600x400«Srbi moraju da nauče da ne treba da pokazuju pesnicu pred velikima, a da popuštaju pred malima, nego upravo obrnuto» zabeležio je Žorž Klemanso, Predsednik francuske Vlade.

Francuski general Azan je sredinom septembra 1918 sa velikim uzbuđenjem zabeležio atmosferu kad je vaskrsla srpska vojska posle uraganske artiljerijske kanonade krenula sa planinskih visova Solunskog fronta u sveopšti juriš za oslobađanje otadžbine.

«Srpski vojska Vojvode Mišića čeka, sa uzbuđenjem i vatrom u srcu, trenutak da kidiše, da bi ponova zauzela svoju zemlju i povratila napuštena ognjišta. Docnije, noću, sva Mišićeva vojska navaljuje sa neopisivim zanosom prema rođenoj zemlji. Glavni napad napreduje idućih dana. Srpski vojnici, koji sa sobom nisu nosili hranu već samo municiju, ovuda prolaze i pojedinačno tuku bugarska i nemačka pojačanja koja stižu ubrzanim marševima. Oslobođenje Srbije i pohod na Austrougarsku povereni su Prvoj i Drugoj srpskoj armiji pod komandom generala Mišića i Istočne francuske armije pod komandom Anrija. Srpski vojska, čiji su ljudi naelektrisani dolaskom u svoju domovinu, opšta je prethodnica savezničkih armija prema severu».
Nezadrživi srpski napad je slomio Bugarsku i ona potpisuje separatni mir. Situacija na svim frontovima se neočekivano menja u korist Antante. Nemački car je besan na Bugare i piše njihovom glavnom štabu da je «sramota što je 60 000 srpskih vojnika odlučilo sudbinu rata».

«Srpski armija je učestvovala je u svim bitkama, marširala je bez odmora, bez zaustavljanja, uvek u tesnom kontaktu sa neprijateljem koga je držala za gušu, vrlo često bez hrane, ne poznavajući ni umor ni glad, gonjena uvek napred voljom da pobedi pošto-poto», slavi srpsko oružje francuski Ministar spoljnih poslova Stefan Pisoni.

«Ko su ti junaci koji mogu da se podiče da su zaslužili jedno od najvećih odlikovanja u svetu? To su seljaci, skoro svi. To su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu, i gospodari svojih njiva. Okupljeni oko svoga kralja i svoje zastave za slobodu zemlje. Ti seljaci su se bez napora pretvorili u vojnike najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih, napisao je pohvalu srpskom vojniku Maršal Franše d’Epere, vrhovni komandant savezničkih armija na Solunskom frontu, u predgovoru knjige «Vitezovi slobode».

Da Vas podsetimo:  Halo, Rim!

Nakon Velikog rata, kada su oružje i propaganda utihnuli, i neprijateljske vojskovođe su odale počast Srbima.

«Upoznali smo Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih smatrao i smatram ih i sada za vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća no Rusi, Rumuni i Italijani», zapisuje u memoarima austrougarski general Alfred Kraus.
Zapovednik ofanzive protiv Srbije 1915 i glavnokomandujući nemačkih armija na Istočnom i Balkanskom frontu, feldmaršal August fon Makenzen takođe je odao počast srpskom narodu i oružju.

« Mi smo se malo poznavali, ali srpski narod ima velike vrline, koje treba da sačuva i u kojima mora da vaspita buduće generacije. Budite bez brige za vašu budućnost, jer ono što ste vi pružili premaša i nasmelija očekivanja. U srpskom narodu se skriva pesnik i junak. Vi morate živeti, a Nemci će vas ubuduće pravilnije ceniti», napisao je Makenzen.

Nemački političar i vojni pisac Rudolf Damer je posle rata u knjizi «Ratovanje po Srbiji» napisao: «Prirodna inteligencija, strašan patriotizam i ambicija su učinili da je srpski narod sposoban da stvori u Evropi siguran i moćan položaj i napreduje do velikog bogatstva. U Srbiji je živela na eruptivnom terenu žarka nacionalna strast čija je poezija nagnala čak i našeg učitelja Getea da joj se divi. Narod koji žrtvuje sva dobra sveta nacionalnim idealima, ma koliko oni bili himerični, zaslužuje u osnovi naše poštovanje, mada smo bili primorani , radi sopstvenog očuvanja, da maršujemo protiv njega, kao protiv neprijatelja».

2016-08-09_070408Paradoksalno, ove pohvale protivničkih vojskovođa bile su svojevrstan posmrtni govor Srbiji, koja je nestala kao samostalna država sa svim svojim vrlinama i manama. Ona se utopila voljom dvora i njegovih političara u novu zajedničku državu Kraljevinu SHS, zajednicu u kojoj su dojučerašnjim neprijateljima oprošteni svi zločini.

Da Vas podsetimo:  Monika

Iskreni ratni saveznici Srba su odmah posumnjali u održivost ovakve državne tvorevine, a među njima je prednjačio Žorž Klemanso, francuski Predsednik Vlade i Ministar rata u sudbonosnim danima Prvog svetskog rata, je na mirovnoj konferenciji 1919, na kojoj je ozvaničen završetak Prvog svetskog rata, rekao:

«Prilikom zaključenja ove naše Konferencije mira ja moram, pre nego što siđem sa ovog podijuma, da izjavim svoje veliko žaljenje što sa političke pozornice sveta nestaje jedno veliko istorijsko ime: Srbija».

Iako je bila među silama pobednicama, Srbija praktično nije direktno učestvovala u mirovnim pregovorima jer je, umesto srpske, napravljena jugoslovenska delegacija u čije članstvo su uvršteni i dojučerašnji habzburški Ministri koje saveznici iz Antante nisu hteli da prihvate, piše Boris Subašić za Večernje Novosti.

srbi-le-petit-jurnal-422x550Na mirovnoj konferenciji posle Velikog rata je iznet podatak da je Srbija izgubila 1 247 435 ljudi, odnosno 28% celokupnog stanovništva iz 1914 godine. Prema statistici pravljenoj za Versajski mirovni ugovor Srbija bez Kosova i Metohije i Makedonije je u ratu izgubila čak 43% populacije.

U opustošenoj Srbiji su se posle 1918 mogle formirati «čitave divizije» od teških invalida. Oko 500 000 dece je postalo siročad.

91 godinu je Srbija davljena u Kraljevini u kojoj joj je večito prebacivana težnja za dominacijom i u krvi ubijana u SFRJ zbog optužbi za hegemonizam.

Pobednica iz dva rata je satirana poput gubitnika, kriva bez krivice i valjanog suda i konačno pobeđena uz jednostavnu formulu «Srbe na Srbe».

Nepun vek nakon blistavih hvalospeva svetskih moćnika, bombe su satirale Srbe, najusamljeniji narod na planeti, a druga generacija saveznika je osula niz uvreda na narod koji to, ako se izuzme njegova sopstvena naivnost i glupost, ničim realno to nije zaslužio.

Da Vas podsetimo:  Preko Crkve Lomili Duh Naroda

«Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista». (Žak Širak, Predsednik Francuske)

«Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe». (otac Pjer, francuski sveštenik — humanitarac)

«Što se Srba tiče, to je danas jedan bolestan narod». (francuski general Žak Kot)

«Srbe treba baciti na kolena». (Klaus Kinkel, nemački Ministar inostranih poslova)

«Srbi su zločinački dupeglavci». (Ričard Holbruk)

«Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek». (Margaret Tačer)

«Na nesreću, nisam pobio sve Srbe». (Tomislav Merčep)

«Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu». (Helmut Kol, nemački kancelar)

«Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva». (Toni Bler, britanski Premijer)

«Nema mira dok Srbija ne bude vojno poražena». (Srđa Popović, advokat)

Kada malo bolje razmislim, u pravu je taj Srđa. Lako je Srbe u miru prevariti. Treba da se nađe neko da Srbe vojno porazi, makar to bilo pola planete. A i onda ne ide baš glatko.

Kata Bucik

NewsFront Serbia

PODELI
Prethodni tekstSuze Novakove!
Sledeći tekstMinistarstvo za zlato

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime