Skupština AP KiM premijeru Vučiću
Izjava predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da on nije sretan što mora da vodi pregovore sa Prištinom ali da on to mora, je dosta čudna. Postavlja se pitanje zašto mora.
Da li su ti pregovori u intereseu Srbije kao države: nisu. Da li tim pregovorima Srbija nešto dobija: ne. Da li dobijaju Srbi na Kosovu i Metohiji, odgovor je takođe: ne.
A zašto onda Aleksandar Vučić mora da vodi pregovore sa Prištinom. Pa mora zbog obaveza koje je preuzeo iz dogovora sa svojim zapadnim mentorima a čiji zahtev je jasan i glasan, da Srbija za početak mora de fakto da prizna nezavisnost Kosova, a de jure će kasnije. De fakto znači potpisivanje Briselskog sporazuma što je Vučić već ostvario. Punu realizaciju tog sporazuma od Vučića se tek očekuje da ispuni i zbog toga je njegova izjava da nije sretan ali mora. Obaveza je nastala onog trenutka kada je razbijao Srpsku radikalnu stranku a obaveze su potvrđene kada je uz pomoć Brisela i Vašingtona smenio Borisa Tadića. Brisel i Vašington su zamenili Borisa Tadića nezadovoljni njegovom brzinom u izgradnji nezavisnog Kosova.
Zato su i pregovori 09. februara u Briselu u formatu dva plus dva od kojih je jedan predsednik Vlade a drugi ministar spoljnih poslova što u stvarnosti podseća na dve nezavisne države imajući u vidu učešće ministara spoljnih poslova.
Skupština Autonomne pokrajine Kosova i Metohije podseća predsednika Vlade Srbije da su Srbi skloni da svojim vladarima zaborave i ako se žene pet puta, kao što je bio slučaj sa kraljem Milutinom Nemanjićem, čak da oproste i lopovluk Milošu Obrenoviću, ali u svesti srpskog naroda jeste da nikada ne zaboravlja i ne prašta izdaju.
Skupština Autonomne pokrajine Kosova i Metohije koju predstavljaju građani birani po zakonima države Srbije zahteva od predsednika Vlade Srbije da prestane više da krši Ustav države Srbije i da dozvoli predsedniku Skupštine Srbije da raspiše lokalne izbore za četiri opštine na severu Kosova i Metohije.
Predsednik Vlade Srbije ne mora da poštuje Srbe na severu Kosova i Metohije ali mora da poštuje Ustav na koji je položio zakletvu.
U Kosovskoj Mitrovici Skupština AP KiM
31.12.2014. godine Potpredsednik Skupštine
Dobrosav Dobrić
Slažemo se – Srbi nikad ne praštaju izdaju! Ali, zašto više od deceniju traje izdaja i ne može da se zaustavi? Zašto decenijama političari iz Beograda (naivni, poluinformisani, bez motivacije) vode politiku o KiM – ne živi Beograd na Kosovu? Zašto Marko Jakšić nije na čelu Kancelarije za KiM (nekada: Ministarstvo za KiM – institucija Srbije – ali su albanci sa srpskim izdajnicima iz Beograda promenili značaj u Kancelariju za KiM), nego su postavljani Vulin iz Vojvodine, a sada M. Djurić, (Drecun, Pavičević…) koji nemaju veze sa Kosovom? Kancelariju ima i Mesna Zajednica (poniženje za srpsku vlast?
Izjava predsednika Aleksandra Vučića da on mora da vodi pregovore sa Prištinom je njegova lična i udružena politika sa Dačićem i Nikolićem, uz podršku EU i SAD, da korak po korak predaju kompletno teritoriju KiM albancima, ali na falsifikatorski način da srpskom narodu prikažu suprotno od onoga što je cilj Briselskog Sporazuma (predaja teritorije i veleizdaja)?
Sa preuzimanjem vlasti, Vučić je u startu nagovestio kakvu će politiku voditi: diktatorsku, veleizdajničku, pozicioniranje za novog TITU (predaje teritoriju u mirnodopsko doba, blokirao medije i patriotski blok…)? Videlo se –
– SA PRVIM odlaskom VUČIĆA u Americi, i povratkom u Beograd – kakvu će politiku voditi. Govorio je o „politici bolnih i teških rešenja i promena (dobio instrukcije od Amerike) i o tome ćutao i sakrivao od srpske javnosti, napravio plan samo sa Dačićem i Nikolićem, Tačijem i Eštonkom, kako da prevare Srbiju i Briselskim sporazumom predaju Kosovo albancima i prevare Srpski narod (!)? –
UDRUŽEN VELEIZDAJNIČKI PODUHVAT ……… Nastavak…