Godina borbe protiv sive ekonomije

Vlada Srbije proglasila je 2017. godinom borbe protiv sive ekonomije, a nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“ je jedna od 68 podsticajnih mera.

Većina  dnevnih listova na prvoj strani objavljuje rezultate jučerašnjeg izvlačenja nagrada, RTS je na svom portalu napisao:

„U okviru nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“ izvučeno prvih 177 nagrada, ukupne vrednosti 24.288.534 dinara. Prve nagrade izvukle su tekvondiskinje Milica Mandić i Tijana Bogdanović, nekadašnji košarkaški reprezentativac Igor Rakočević, vaterpolista Nikola Jakšić i glumci serije „Vojna akademija“ Dragana Dabović i Nebojša Milovanović“

Šta je siva ekonomija?

Svetski stručnjaci ne mogu da se usaglase, nemaju jedinstvenu definiciju. Po Vikipediji to su  ekonomske aktivnosti nad kojima država nema nadzor. U Americi je nelegalan rad i utaja poreza  teško  krivično delo, deli se na sivu koja obuhvata neregistrovan promet robe široke potrošnje i rad bez prijave, i crnu koja obuhvata trgovinu drogom, oružjem, prostituciju, trafiking.  Zapadna Evropa ima sličnu definiciju kao USA, represivna politika je blaža.  U Srbiji, ako pogledamo priloge RTS-a, siva ekonomija je prodaja na uličnim i pijačnim kartonskim tezgama. Našim privrednicima beg u sivu zonu omogućuje opstanak, jer, po njima, zahvatanje države je previsoko.  Po Ujedinjenim nacijama (preporuka iz 2007.g.), to je novi oblik u razvoju ekonomija u zemljama Trećeg sveta, poželjan, otvara nova radna mesta, postaje trajni oblik u razvoju kapitalizma.  Kako su vodeće zemlje u Ujedinjenin nacijama USA i Velika Britanija, nejasno je kako je siva ekonomija poželjna u nerazvijenim zemljama, teško kažnjiva u sopstvenim državama.

Siva ekonomija u Srbiji

Siva ekonomija u Srbiji je na nivou 30,1%, podatak koji koriste zvaničnici Vlade, objavljen u studiji „Novi nalaz i preporuke za reforme“,  posle istraživanja urađenog od strane grupe FREN i profesora Milojka Arsića,  u martu 2013.g., studija

Većina dobrih poznavaoca ove materije tvrdi da je siva ekonomija veća, da dostiže neverovatnih 50%, i da Srbija zauzima neslavno prvo mesto u Evropi. Utaje svih vrsta poreza na godišnjem nivou premašile su 4 mlrd. evra, neregistrovani promet robe i usluga veći je od 10 mlrd.evra.

Nagradna igra, s početka teksta, je samo jedan korak u suzbijanju sive ekonomije, nije dovoljan.

Zašto?

Potpuno su pogrešno identifikovani uzroci rada van legalnih tokova, kao i učesnici:

a. privrednici ne beže u sivu zonu zbog previsokih poreskih opterećenja (činjenično je samo opterećenje zarada previsoko), već zbog katastrofalnog   rada Poreske uprave Srbije, kontrole obveznika skoro da nema.

c. u sivoj zoni nisu najsiromašniji i neregistrovani subjekti, najbogatiji su najveći učesnici, kao i  legalno osnovane firme, uz obavezno učešće kriminalizovanog dela birokratije

Carina je najveći „izvor“ nelegalne robe, carinici na godišnjem nivou omoguće šverc preko granice u vrednosti od 4 mlrd. evra, sve u korist zaštićenih biznismena, pri čemu nastaje utaja PDV-a u iznosu od 600 miliona evra. Već u prvom sledećem koraku, ista roba, kada je uvoznici –  veletrgovci plasiraju dalje, vredi najmanje 50% više, 6 mlrd.evra,  što utaju PDV-a povećava na 900 miliona evra!!! Očit primer koji dokazuje da su najveći stvaraoci sive ekonomije vrlo bogati, biznismeni zaštićeni od strane državnih službenika (često najviših) – siromašni na uličnim i pijačnim kartonskim tezgama ne poseduju 4 mlrd.evra robe. (1*)

Analizom 30 branši, nedvosmisleno dokazujem da su u sivoj ekonomiji uvek najbogatiji, preko 90%, „školska“ siva ekonomija, u kojoj nezaposleni trguju da bi preživeli,  u Srbiji je na nivou od 10%.

Prodaja akcizne robe na crno je najlakši način da se brzo obogatite preko utaje poreza i akciza. Zaštićeni biznismeni godišnje plasiraju milijardu evra robe na crno, budžet i svi građani trpe štetu od 400 miliona evra.

Akcizna robe – količine plasirane bez plaćanja poreskih dažbina:

a. 200 miliona kutija cigareta (2*), b. 183 mil.litara goriva, c. 180 miliona litara piva (3*),  d. 8 hiljada tona kafe, 75 miliona litara vina. 50 miliona litara žestokih alkoholnih pića (čak 80%).

Prethodno navedene količine nisu iz uvoza, njih na crno najviše plasiraju domaći proizvođači, najčešće  u vlasništvu stranih investitora. Poslednja  istraživanja dokazuju da ogromne količine goriva i cigareta, bez plaćanja akcize i PDV-a, plasiraju najlegalnije benzinske pumpe, najlegalniji maloprodajni trgovinski lanci (kiosci i magamarketi), sa izdavanjem fiskalnih računa koji ne budu prijavljeni u prihode – ponovo zaštićeni biznismeni koje, na žalost, ne kontroliše ih  Poreska uprava Srbije, Ministarstvo finansija, MUP – osnovana je sumnja da iz navedenih službi „neko“ pokriva „investitore“.

Mnoge branše su unosne za rad na crno, evo još nekoliko zanimljivih:

Autobuski prevoz putnika, po istraživanju objavljenom 2013.g., dokazuje da 50% prihoda legalno osnovanih firmi ostane neregistrovan, (utaja 80 miliona evra, 2014.g. već 100 miliona evra) što dokazuje da stvaraoci sive ekonomije nisu neprijavljeni građani, već najlegalnije osnovane firme.

Kladionice i kockarnice čak 80% rade na crno, utaje dostižu 100 miliona evra, pokazalo je istraživanje Udruženja priređivača igara na sreću UPIS.

Preko 50% godišnje potrošnje brašna plasirano je na crno, preko 20 hiljada šlepera, preveze od 270 mlinarskih firmi do 6200 pekara – kako je moguće da tolike količine brašna dobijene iz domaće pšenice, strateškog proizvoda, najlegalnije otkupljenog od proizvođača, završi na crno – i to niko ne vidi!!!(3*)

EPS – da li je siva ekonomija kada naše najveće javno preduzeže isporuči četvrtinu celokupne proizvodnje potrošačima, a ne fakturiše??? Da, i to je siva ekonomija, ostvaren je promet, nije naplaćen PDV i akciza, dobit EPS-a značajno je smanjena pri čemu država gubi više stotina miliona evra poreskih i neporeskih prihoda (4*)

Iznošenje novca pranjem iz Srbije dostiglo je astronomske razmere. Po podacima objavljenim u američkom GLOBALU, od demokratskih promena 5. oktobra, do kraja 2014.g., preko 55 mlrd. US $  je „oprano“, pri čemu budžet Srbije svake godine gubi više stotina miliona evra samo po osnovu izgubljenog poreza na dobit. Zanimljivo je da Global objavljene podatke dobija od NBS!!! (5*)

Estrada na godišnjem nivou utaji 90 miliona evra (uštede na platama prosvetnim radnicima iznose 60 miliona evra).

Ugostiteljstvo i turizam utaje 300 miliona evra.

Komunalno-grobarska siva ekonomija ima godišnji promet 100 miliona evra, preko 80% neregistrovano.

Građevinska industrija  55% na crno – proizvodnja crepa, cigle, blokova se ne prikazuje, zgrade zidaju nepostojeći radnici (mrtve duše), promet stanova kao da ne postoji.

Kineska roba preko 80% prođe granicu neocarinjena, kineske radnje skoro uvek prodaju robu bez izdavanja fiskalnih računa pri čemu budžet na godišnjem nivou ostane uskraćen za 200 miliona evra. Isti slučaj je i sa tekstilnom robom iz Turske, skoro da nema legalnog uvoza a butici su prepuni njihovom robom.

I tako dalje, i tako dalje.

Nikada siva ekonomija neće biti suzbijena, suprotno, povećavaće se iz godine u godinu, kao i poslednjih godina jer, ona je osnov bogatstva kriminalizovanog dela birokratije, upravo onih koji bi trebalo da je suzbijaju, a to ne rade.

Dragan Radović

www.vidovdan.org

(1*)http://www.koreni.rs/cetiri-milijarde-evra-iznose-godisnje-utaje-poreza-u-srbiji/

(2*) https://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/primer-transfernih-cena-izvoz-cigareta-iz-srbije-u-hong-kong/

(3*) http://www.koreni.rs/brasno-i-pivo-na-crnom-trzistu/

(4*)  http://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/mojevesti/kvatro/kradje-struje-u-eps-u-dostigle-cetvrtinu-ukupne-proizvodnje-u-2015g/

(5*)  https://www.makroekonomija.org/0-dragan-radovic/iznosenje-novca-iz-zemlje-najveci-uzrok-nelikvidnosti-srpske-privrede/