Srbi, to je neki drugi narod (2)

1
1337

Čak 30.000 Srba je obešeno, od toga 11.000  po presudi vojnih vlasti, a ostali, onako “usput”.

1U  Srbiji je, za vreme rata, trajao lov na ljude. U logore je odvođeno i muško i žensko stanovništvo,  čak i deca.   Politika je pisala : “Austrougarske okupacione vlasti  kupile su po zemlji Srbiji sve što se našlo živo iza srpske vojske i u velikim transportima izvlačili u močvare i daleke krajeve da im nestane traga….”

Jedan pripadnik ausrougarske vojske, očevidac terora nad stanovništvom Beograda za vreme prve, kratkotrajne okupacije 1914, izvesni D.M. objavio je u Zagrebu 1919. godine brošuru “Strahote u Srbiji” u kojoj je rekao sledeće: “Čitave rulje pijanih vojnika krenuše kroz gorući grad provaljujući u javne zgrade i muzeje, privatne kuće i stanove građana… Vrijednije stvari koje bi mogli ponijeti sobom, odniješe, dok su pokućstvo i ostale stvari jednostavno porazbijali i zapalili . Ako bi im se ko od ukućana usprotivio, bez ikakva bi ga suda usmrtili… I tako dok su pojedine rulje vojnika pljačakale, robile i ubijale – jake vojničke ophodnje, žandarmerija i redarstvo, umjesto  da zaštiti mirno građanstvo od podivljalih vojnika, prolazile su kroz grad i hvatale goloruke građane, koje su u grupama tjerale u tvrđavu, da ih kasnije interniraju u Mađarsku.” / Vasa Kazimirović

Austougari su planirali da deo teritorije Srbije, pre svega Mačve i šabački okrug, budu pripojene Monarhiji pa su stravičnim pokoljem i progonima stanovništa želeli da očiste teritoriju za Nemce, koje bi tu nastanili .

Mnogo ljudi je obešeno, streljano, obezglavljeno, živo spaljeno ili isečeno na komade. Zverstva su činili  pripadnici austrougarske vojske  Mađari, Hrvati, i muslimani ( kao i Bugari  u istočnim i južnim delovima Srbije)…

Amerikanac Džon Rid je pisao o posledicama austrougarskih  zuluma u Mačvi 1914. “ Čovek bi hodao kilometrima i kilometrima – svaka kuća bila je opustošena. Osvajači su odneli sve što su mogli da ponesu a ono što je bilo teško ili nezgrapno , razlupali su sekirama”… Rida navodi i da je u selu Jevremovac 50 osoba bilo saterano u jedan podrum i živo spaljeno, a da je u dvorištu Gačićeve apoteke u Šapcu  streljano 300 zarobljenika srpskih vojnika iz 13 .pešadijskog puka II poziva.

U Šapcu je vatrom iz topova srušena i crkva puna vernika sa obrazloženjem da se na tornju crkve krio osmatrač srpske vojske

Vasa Kazimirović  u svojim tekstovima navodi :

„  usled zločina svake vrste broj stanovništva u  Srbiji, se drastično smanjio za kratko vreme.U poređenju sa srpskim popisom iz 1910 godine, u julu 1016 godine godine, kada su okupacione vlasti izvršile popis, u šabačkom okrugu bilo je manje 76.706 stanovnika ( 32,7%) pri čemu je muškaraca bilo manje 57.968 (47,6%) a žena 18.738 (preko 15,7%).  U Beogradu sa okolinom je smanjenje muškog stanovništva iznosilo 48% a ženskog 10,4%. Primetno je da su u ovom ratu i žene mnogo stradale.

Da Vas podsetimo:  O hijerarhiji i gordosti

Uz stradanja od ruke  Austrougara i njihovih saveznika, srpska vojska je imala velikog neprijateja i u „savezniku”- Englezima.

Ovu tvrdnju je, u svojoj knjizi  „Nevoljni ratnici, velike sile i Solunski front , izneo  akademik dr Dragoljub Živojinović na osnovu podataka iz nedirnute arhivske građe koju je   počeo da otkriva  u londonskom arhivu, i to sasvim slučajno baveći se Vatikanom i Srbima.  Mnogi istorijski podaci  su objavljeni prvi put u javnosti a navodi se i mnogo primera koji  ukazuju na činjenicu da su Englezi “ u teškoj i tragičnijoj situaciji po Srbe, ne samo  hladnokrvno odbacivali sve  molbe srpske strane  za vojnom pomoći, već su iza leđa radili na slabljenju srpskih  položaja. Odustali su od solunskog iskrcavanja. Odustali su od obezbeđenja koridora Niš – Solun, a potom dozvolili Bugarima da prekinu taj koridor, srušivši tako i poslednju nadu spasa za srpsku vojsku i srpski narod. Kaznili su  podmuklo Srbiju na najsuroviji način, onemogućivši joj čak priliv lekova i hrane.“

Nekoliko primera koje navodi akademik Živojinović  o aktivnostima Engelza kao „saveznika“  Srbije:

– U najtežem trenutku tražili smo od njih finansijsku pomoć od 800 hiljada funti u vidu kredita za obnovu naoružanja, lekova i sanitetskog materijala. Odgovorili su ucenom – dobićete zajam, pod uslovom da se odreknete svoje teritorije u istočnoj Makedoniji u korist Bugara.. Srpska strana je  odbila ultimatum a Englezi su odgovorili – „onda vam ne damo kredit”. I nisu dali.

– Po dolasku srpske vojske i izbeglica na albansko more, tek je krenulo kažnjavanje. Grčki kralj Konstantin bio je antisrbin koga su do poslednjeg trenutka podržavali Englezi. I taman kada su Francuzi, posle mnogo igrarija, pristali na prebacivanje Srba na Krf, stiglo je najšokantnije iznenađenje- grčka vlada zabranila je ulazak srpske vojske na njenu teritoriju, a samim tim i prebacivanje našeg naroda na Krf. Tek kada je ruski car Nikolaj oštro pripretio da će sklopiti separatni mir sa Nemcima, slomljen je engleski otpor, a Francuzi nisu više Grke ni pitali. No, ni tada Englezi nisu poslali svoje brodove.

– Tokom čitave 1917. godine neprestano su radili iza leđa Srbiji. Radili na očuvanju Austrijske monarhije, podržavali Italijane oko Dalmacije i Istre, podstrekavali Rumune da uzmu Banat, Bugare da uzmu srpske teritorije severno od Makedonije. A kada je Rusija izašla iz rata, izgledalo je da Srbiji nema spasa. No, tada je došlo do francuskog zaokreta. Na čelu njene vojske dolaze odlični poznavaoci balkanskih prilika Klemanso, Giom i Depere i ishod je bio poznat. ( Francuska je imala nešto drugačiji stav. Našla se na udaru Nemaca i zbog toga je bila  vezana za Rusiju, ali imala je i svojih interesa na Balkanu, a na Bliskom istoku je imala veliki uloženi kapital. No, najviše zbog Rusije Francuzi su Srbiji postali saveznici.)

Da Vas podsetimo:  NVO – teška konjica pod komandom moćnika

Akademik Živojinović navodi i da je Srbija imala samo jednog prijatelja u Prvom svetskom ratu.

– Govorim o Rusiji, zemlji na koju se nismo oslanjali. Naprotiv, bili smo bastion, barikada protiv širenja njenog uticaja na Balkanu. A već od julske krize 1914. moglo se videti ko nam je pravi prijatelj ili saveznik. . Decidno je rekla i saveznicima i našim neprijateljima da neće dozvoliti da Srbija bude poražena i pokorena. ”

2
Žrtve bugarskog terora u Surdulici

Iz rata je Srbija izašla razrušena, slomljena, gladna, gola i bosa,  plačući za mrtvima ali ne i mudrija te,  po ko zna koji put, postaje žrtve sopstvene zablude. U toj zabludi zbog ambicija jednog Aleksandra i jednog Pašića žrtvovan je i vojvoda Živojin Mišić koji se usprotivio ludilu ulaska u zajednicu sa Hrvatima i Slovencima.

I umesto da od dojučerašnjih rušitelja, pljačkaša i koljača naplate ratnu štetu oni formiraju savez u kome, kako to ističe  još 1937. godine u Narodnoj Skupštini   poslanik  Živojin Pavlović  -„ Srbija je ujedinjenjem  dobila samo mogućnost  da zaostaje –  na polju prosvete, industrije, u pogledu uređenja i održavanja drumova, elektrifikacije….Srbija je žrtvujući  sve za ljubav jedinstvene države pomogla samo Hrvatima i Slovencima, koji bi , da se nisu našli u Jugoslaviji  (do 1929. Kraljevina SHS) morali da Srbiji plaćaju ratnu odštetu a ne da je obilato iskorišćavaju.“

18 januara 1919. počinje Pariska mirovna konferencija. Međunarodne reparacione komisije utvrđuju visinu ratne štete i udeone procente u sumi ratne štete. Nakon nekoliko izmena, sporazumom Kumandi-Dumer ( Pariz 20, jun 1921) Kraljevini SHS  bi priplao 5% u odnosu na odštetne iznose koje prima Francuska i Engleska. To je za 1% manje nego  što je dogovoreno sporazumom Drašković –Lušer(1920)  i Saveznici su se dogovorili  da će tu razliku odbiti od ratnog duga koji je Srbija imala prema njima [Prof. dr Boris Kršev Ratne reparacije i njihova sudbina nakon Prvog svetskog rata – slučaj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca /Архив Србије (AС), Фонд Милана Стојадиновића (37), сигн. 33-243].

Da Vas podsetimo:  Borba za žrtve i borba za očuvanje vlasti

Svi mirovni ugovori predviđali su obavezu isplate ratnih reparacija u novčanom iznosu ili u naturi, kao i restitucije nađenih predmeta. U slučaju Kraljevini SHS ni  jednom sporazumu  nije definisano kako će se sprovesti naplata ratne odštete, tako da je ona bila na kraju primorana da prihvati ponuđeno (odnosno isplatu u stoci, hrani, starim Nemačkim mašinama  – za sebe su nabavjali nove- i samo jedan deo u novcu).

Isplata ratnih reparacija u naturi išle su na osnovu forfet ugovora (engl. forfait,  ugovor o prodaji uz isključenje odgovornosti prodavca za naplativost (bonitet), dok za istinitost (veritet) tražbina prodavac (forfaitist) uvek odgovara).

Sredstva su korišćena  za privrednu obnovu i pokrivanje spoljnog platnog deficita ali su zabeležene i brojni primeri nenamenskog trošenja  kao i brojne afere oko manipulacija sa materijalnim sredstvima  dobijenim na ime kompenzacije novčanih potraživanja..

Najčešće pominjana je afera oko  prodaje 60 000 ovaca i 17.500 goveda dobijenih na ime ratne štete od Nemačke  koja, umesto da se podeli osiromašenim seljacima da obnove stočni fond, biva prodana preduzeću “Omnium Serb” u vlasnitvu  sina  predsednika vlade Nikole  Pašića, Radeta Pašića i  ortaka Radivoja Hafnera (  u ratu bio liferant austrougarske vojske )

Stoku je prodana bez naplate carine i bez konkursa, po ceni od 45,5 dinara za jednu ovcu i 1.510 dinara za goveče, u vreme kad je cena ovce u Vojvodini bila 200 dinara, a govečeta 3.000!  Poređenja radi, plata lekara bila je 1.500 dinara.

27370-nikola-pasic-580x326
Nikola Pašić

Inače, Nikola Pašić  je u srpskoj istoriji slavljen kao jedan od najboljih i najmudrijih državnika svih vremena. Međutim, njegove “državničke aktivnosti “pokazuju  da je  pare voleo i cenio više i od naroda  i države.

Tako Arčibld Rajs piše u svom testamentu:   „Taj čovek je, javno priznajem, mnogo učinio za vašu zemlju. Sigurno je jedan od onih koji su najviše učinili. Međutim, on je to učinio zato što su mu se lični interesi poklapali sa interesima zemlje. Da su mu interesi bili suprotni, on bi svoju veliku inteligencij – u velikom delu satkanu od lukavstva i spontane intuicije – koristio protiv vas. Pogledajte, sin običnih i siromašnih seljaka  koja je pozvala Srbiju na sve žrtve u Prvom svetskom ratu, svog sina je, kao „bolesnog od srca“od ratnih strahota sklonio u Pariz.”

Sofija Lelić

Srbi, to je neki drugi narod (1)

Srbi, to je neki drugi narod (3)

1 KOMENTAR

  1. sofija,u korenima ima fantastičnih članaka,ali ste danas vi napisali takav članak da će dugo ostati upamćen.za one koji ne znaju našu istoriju,vama trebaju biti zahvalni mnogi čitaoci koji će imati priliku da ovo saznaju.samo ste izostavili da kažete da je naj veća zla u mačvi izvršila dvadeset peta regimenta u kojoj se istakao kao jedan od naj revnosnijih,josip broz.zakivali su bajonetima decu i žene za vrata.inače danas je naj veći grob u beogradu,grob tog zločinca,koga čuvaju njegovi komunisti po odluci drezdenskog kongresa.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime