Srbi katolici u Dubrovniku stradali su u partizanskim čišćenjima neposredno posle oslobođenja 1944. i 1945. (1)
Partizani su nastojali da ubiju sve koji nisu bili za njih.U jesen 1944. jedan američki oficir za vezu u Dubrovniku izveštavao je : „Stav partizana je da svako ko je u vreme okupacije živeo u gradu i nije radio u ilegali automatski kolaboracionista. Tajna policija od koje se svi boje krenula je na posao, i svaki dan lјude odvode iz svojih kuća … i strelјaju”. (2)
Na sednici Predsedništva AVNOJ-a 24.februara 1945. rešeno je : „Hrvatska u granicama bivše Savske banovine sa 13 srezova bivše Primorske banovine i Dubrovačkim srezom iz bivše Zetske banovine” (3)
Pripadnici poraženih snaga nastojali su da pobegnu iz zemlјe. Srbin katolik Ivo Božović bio je kapetan trabakula koji je sa grupom od 11 pripadnika JVuO prebegao u Italiju oktobra 1947. uprkos poteri brodova i aviona JNA. Avioni koji su učestvovali u poteri poletali su sa Mostarskog aerodroma. Ivo Božović i Ivo Banović bili su iz Plata u Župi dubrovačkoj a Đuro i Jakov – Jakica Đurković iz Velјeg Dola u Konavlima.(4)
Posleratne vlasti radile su na tome da prisvoje imovinu koja im nije pripadala. Povodom smrti Federika Glavića 2. januara 1941. njegov nećak Tomo Glavić odredio je da se zgrada, poznata pod imenom „Kosovka” na putu od Gruža, preda „Zadužbini Federika i Tome Glavića” (5) U toj zgradi bio je smešten Radio Dubrovnik. Dom „Zadužbina velikog dobrotvora generala Aleksandra Konstantinovića od Gverman Obrenovića” otvorena je 6 maja 1933. Dom je radio do 1947. kada su odlukom gradskih vlasti štićenici prebačeni u gradski dom, a u zgradu su uselјeni stanari. (5)
Dubrovačko srpsko pjevačko društvo „Sloga” ugašeno je 1947, a nastavilo je delovati kao dubrovačka podružnica srpskog kulturnog društva Prosvjeta koja je u Dubrovniku delovala do 80 godina 20 veka. Imovina „Sloge” sekvestirana je u korist srpskog kulturnog društva “Prosvjeta” (Br. 5978/46 Odjel unutrašnjih poslova pri Oblasnom izvršnom odboru Dalmacije u Splitu). Dr. Vladimir Berdović je do 1941. vodio „Slogu“, a od 1943. do smrti 1980. vodio je hor. Od 1924. bio je stalni član Dubrovačke filfarmonije. Posle Drugog svetskog rata vodio je hor pravoslavne crkve sv. Blagoveštenija, koji je često izvodio njegove kompozicije. Od osnivanja Dubrovačkih letnjih igara dao znatan doprinos njenom razvoju a od 1954. do 1963. bio je urednik njihovog muzičkog programa. U nekadašnjim prostorijama društva „Sloga” u „Saloča od zrcala” radila je dubrovačka Narodna knjižnica. (6)
Narodni odbor grada Dubrovnika tražio je 1950. od Uprave crkvene opštine u Dubrovniku da gradskim vlastima ustupi na korišćenje veliku dvoranu i ostale prostorije na drugom spratu palate Bonda u Ulici od puča, u kojoj se nalazila biblioteka i čitaonica Matice srpske. Tu su planirali da smeste klub prosvetnih radnika. Crkvena opština se žalila, pa je Konzervatorski zavod rešenjem od 14 juna 1950. zaštitio kao spomenik kulture palatu Bonda i sav inventar biblioteke. Uprkos tom rešenju gradske vlasti donele su rešenje o oduzimanju prostorija. Na intervenciju Saveznog instituta za zaštitu spomenika kulture u Beogradu nije došlo do oduzimanja prostorija. (7)
Umesto sokolskog društva u Dubrovniku je delovalo Društvo za telesno vaspitanje Partizan.
U posleratnom periodu malo je pisano o istoriji Srba i srpskih društava u Dubrovniku. O nekadašnjim srpskim društvima u Dubrovniku pisano je u knjizi Milana Ž. Živanovića, ,,Dubrovnik u borbi za ujedinjenje 1908-1918“. Knjiga je izašla u Beogradu 1962. U svojoj knjizi koristio je „Spomenicu 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku“, koju je izdalo Sokolsko društvo Dubrovnik 1929.
Rade Vukomanović je u „Almanahu Srbi i pravoslavlјe u Dalmaciji i Dubrovniku” izdatom u Zagrebu 1971. napisao članak „Dubrovnik”. K. Milutinović je članak „Matica Srpska u Dubrovniku“ objavio u Jugoslovenskom književnom leksikonu koji je izdala Matica Srpska u Novom Sadu 1971.
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
______________________
Napomene:
1. Milorad Ekmečić, „Dugo kretanje između klanja i oranja : istorija Srba u Novom Veku (1492-1992)“, Beograd 2008, str.511;
2. Mari-Žanin Čalić, „Istorija Jugoslavije u 20. veku”, Beograd, 2013, str.214;
3. Kosta Čavoški, „Zgaženi ustav”, Beograd 2003, str. 22;
4. Marko Ručnov, „Tako je to bilo”, Beograd 2009, str. 19, 21, 65, 68
5. „Federiko Glavić”, mart 1941, br.3, ,,Jadranska straža”, Split, str.120;
6. „Kultura Srba u Dubrovniku 1790-2010”, Beograd-Dubrovnik, 2012, str. 277, 279;
7. „Kultura Srba u Dubrovniku 1790-2010”, Beograd-Dubrovnik, 2012, str. 203, 204, 276, 336; Rade Vukomanović, „Dubrovnik”, „Almanah Srbi i pravoslavlјe u Dalmaciji i Dubrovniku”, Zagreb 1971, str. 99;
8. „Kultura Srba u Dubrovniku 1790-2010”, Beograd-Dubrovnik, 2012, str.362, 363;
