ŠTUTGART U glavnom gradu nemačke industrijski veoma razvijene pokrajine Baden Virtemberg, žive ljudi iz oko 176 nacija poreklom sa svih strana sveta. Računa se da je među njima i oko 12.000 Srba, sa onima koji su poslednjih tridesetak godina, zajedno sa svojim potomcima uzeli nemačko državljanstvo, nas je, verovatno, i preko 40.000! Oko 150.000 Srba u celoj pokrajini se ubrajaju među najobrazovanije i najdisciplinovanije strance- rekao nam je ne tako davno Georg Dombrovski iz Evangelističke socijalne službe.
Naravno da su naši zemljaci zadržali mnoge navike donete iz otadžbine- od „kafenisanja“ u kafićima i okupljanja u kafanama, ređe i u srpskim klubovima, pa do čestih odlaska na priredbe koje organizuju srpska udruženja i okupljanja –kako nam je ranije govorio otac Slobodan Miljević -češće u crkvenim dvorištima nego ulaskom u hram Božiji.
Pojavom korona virusa i na teritoriji Nemačke i uvođenjem posebnih vladinih mera opšte zaštite od infekcija, sva pomenuta okupljanja su strogo zabranjena. Odstojanje prema drugim osobama mora da bude najmanje 1,5 metar. Na ulicama, trgovima u parkovima itd. ne smeju da se vide, ako nisu članovi iste porodice, više od dvoje ljudi zajedno. Svi kafići, restorani, frizerski saloni, kozmetičari, bioskopske i pozoišne predstave, fudbalske i druge utakmice i sva druga okupljanja su zabranjena. Mnoge fabrike- od džinovskog Mercedesa pa preko konzerna Boš i drugih dobavljača automobilske industrije, zatim i mnogi drugi pa čak i zanatski pogoni su obustavili rad. Firme ne rade, pa se slobodno može reći da bezbroj momentalno besposlenih, ne zna šta će sa sobom i kako da „ubiju vreme“.
Na sreću, još ne postoji zabrana izlaska iz stanova i nije, kao u Srbiji gde je to bilo potpuno opravdano, uveden policijski čas pa naši u Štutgartu, navikli na izlaske i druženja, još ne osećaju „sindrom zatočeništva“ u sopstvenim stanovima.
I pored zabrane grupnog okupljanja, imali smo priliku da u centru Štutgarta vidimo po dvoje, troje naših zemljaka kako stojeći na nekom ćošku diskutju o smislu i potrebi ili nepotrebi uvođenja ovako rigoroznih mera. Sa nekima od naših čitlaca smo razgovarali telefonom. Zapalo nam je za oko da mnogi zemljaci još ne nose zaštitne maske ali se uglavnom drže propisanog rastojanja ka svoimm sagovornicima. Valjda su se vremenom navikli na u Nemačkoj uobičajenu disciplinu pa, kako su nam rekli, poštuju odluke nemačke vlade.
Siniša Đorđević nam kaže da on te vladine mere ne poštuje zbog nemačke vlade, jer po njemu, nju nije prevelika briga za tzv. „male ljude“ nego zbog samoga sebe -da ne navuče tu boleštinu! Slično smo čuli i od drugih zemljaka koje smo oslovili sa propisane daljine. Svi su rado prihvatili razgovor ali su neki od njih molili da im ne pominjemo puna imena.
Našim zemjacima najviše smeta –zaludnost. Kažu -mogli su nekoliko dana da se odmore od posla. U Nemačkoj više od 2 miliona ljudi ne radi jer su giganti kao Mercedes, Folksvagen, BMV, Simens i mnogi drugi zatvorili svoje pogone, ali sada, da bi se „nadisali gradskog vazduha“Srbi, kao i drugi sugrađani, moraju ili u kupovinu ili da malo prošetaju. –Koristim tu slobodu kretanja, reče nam penzioner Milojica V. jer se po novinama piše da nije isključeno, ako zaraza virusom i dalje galopira ovom brzinom, da i nemačka vlada usvede totalnu zabranu izlaska na ulice koja već važi u Francuskoj, Španiji ili Italiji – osim za kupovinu namirnica, lekova ili posete lekarima- ali samo u najužem krugu oko mesta stanovanja. Nedavno je i srpska vlada uvela policijski čas, koji će verovatno o Uskrsu trajati rekorno dugo.
Svi naši sagovornici su bili frapirani pojavom netrpeljivosti, čak u mnogim komentarima čitalaca internet izdanja naših novina i ispoljenom mržnjom prema tzv. gastarbajterima koji su se vratili u Srbiju. -Gde bi se inače, kao državljani Srbije, i mogli vratiti, nego u svoju državu? Najveći deo njih je morao da se vrati jer su radili ili vremenski ograničeno pa su ostali bez posla, novca, stanova i zdravstvene zaštite ili pak i na crno, bez ikakvih prava. Druga je priča, kaže nam Živojin Mitrović, što je država propustila mogućnost da sve povratnike odmah stavi u strorogi karantin. Niti su svi oni bili zaraženi virusim, niti su svi bili opasni po okolinu. Izostalo je masovno testiranje na virusnu zarazu za koju se ne mogu kriviti ti jadni ljudi –priča naš sasgovornik.
Ipak svi naši sagovornici su dosta umereno hvalili mere koje provodi srpska vlada po pitanju zaštite stanovništva. To je jedino bilo viđeno samo u Kini tako da je Srbija primer mnogima da u cilju zaštite stanovništva rade kao naša država . Te „posebne mere“ je, sem nekih suludih sugrađana, prihvatila cela Srbija- reče nam Dragojlo R.
Kupovina je posebna priča. Silni svakodnevni i višesastni izveštaji na svim TV kanalima o kretanju infekcije korona virusom su, umesto pružanja saveta ljudima da se bolje zaštite, napravili paniku među konzumentima. Mnogi super marketi su opusteli, rafovi su polu prazni, svi proizvodi koji mogu duže da stoje su uglavnom nestali. Nema često ni brašna, šećera, dugotrajnog mleka, konzervi…
Posebna frka je oko toaltenog papira, papirnih maramica i papirnih rolni za kućnu upotrebu. Ljudi su spočetka kupovali prava brda te hartije. -Kao da će nju da jedu ako zaista zagusti oko snabdevanja- kaže nam dr V. – lekar-penzioner koji već skoro 50 godina živi u Nemačkoj. –Verujte mi, ja se ne sećam da je ikada u Štutgartu i okolini bilo toliko polupraznih regala u super marketima kao ovih dana. Iako nadležni kažu, da svega ima samo nekada kasni distribucija proizvoda do prodavnica, narod im ne veruje – priča naš sagovornik, pa se paničnim kupovinama još uvek ne vidi kraj. Neki marketi, ako im stigne ta defiticarna roba, dozvoljavaju kupovinu od samo jednog pakovanja kako bi, očigledno te danas „dragocene hartije“ bilo dovoljno za malo više kupaca.
Na pitanje o smrtnosti zaraženih korona virusom doktor V. nam kaže -imali smo i 2014.g. veliku pandemiju „običnog“ gripa koji je globalno, po procenama, usmrtio oko 640.000 ljudi (!) ali nije u Nemačkoj bilo ovolike panike, uklanjanja ljudi iz proizvodnje, zatvaranja škola i obdaništa, fakulteta itd. itd. kao danas. U sezoni gripa 2016 na 2017.g. po izveštaju Robert Koh instituta u Berlinu, samo u Nemačkoj je umrlo 25.100 ljudi- takođe bez ikakve panike. Danas je, posle početka masovnog testiranja ljudi na korona virus koje će se nastaviti testiranjem i do 2 miliona ljudi, već više od 150.000 Nemaca označeno kao zaraženo, a preko 3200 ih je od virusa umrlo. Nije isključeno da će se posle masovnog testiranja na virus, brojka zaraženih i upetostručiti- kaže dr V. –Iskreno se nadam da od korona virusa u Nemakoj neće umreti toliko ljudi kao 2016 na 2017. od gripa Našim zemljacima preporučujem da što manje izlaze iz stanova, da bude što manje susreta sa drugim ljudima i da se obavezno pazi na higijenu ruku i da se koriste zaštitnna sredstava. Samo tako se može usporiti a možda vremenoim i sprečiti širenje zaraze. Kinezi su u tome potpuno uspeli, a i Srbija je na dobrom putu- rekao nam je dr V.!
Pokušali smo razgovor i sa poslovođom jednog velikog marketa i pitali zašto ne naručuju više defiticarne robe ako je, po navodima političara, ima i previše u magacinima proizvođača? Nije znao ili nije smeo da nam odgovori na to pitanje. Promrmljao je samo da i oni kao veliki market nemaju dovoljno mesta u magacinu da prihvate npr. ceo kamion pomenutih artikala. Roba dolazi „kapp o kap“ pa brzo nestane.
Čak ni čuveni Amazon, čujemo od jednog sagovornika, često primi internet narudžbine, navede dosta dug termin isporuke, npr. toalet papira, pa posle isteka roka javlja kupciama da isporuke neće biti!
Znači, u Nemačkoj nema samo tržištu potrebnih na desetine miliona zaštitinih maski, rukavica, naočara, sredstava za dezinfekciju ruku ili čak specijalnih „skafandera“ za najugroženije lekera u klinikama gde su smešteni zaraženi korona virusom, nego nema često ni tako banalnih artikala kao wc papira!
Naš sugrađanin Dragan Petronijević na pitanje kako se čuva od infekcije nam je rekao da je to vrlo jednostavno. Pazi na odstojanje prema drugima, ako je to ikako moguće jer je neki put, npr. u gradskom prevozu koji u Štutgartu nije ukidan, to nemoguće a, maski za lice i zaštitnih rukavica, u prodaji, kaže, skoro nigde. Osim toga, kaže nam u šali, pri čemu ni ozbiljnost odgovora nije isključena, on se drži starog srpskog recepta. Tri puta dnevno po nekoliko čenjeva belog luka i po dobra čašica srpske šljivovice- dok traje zaliha. Jer gostiju iz Srbije koji bi doneli „rezervne količine“ više nema. Ipak ni Dragan nije siguran da beli luk pomaže. Kaže, on je iz Kine i nije onaj pravi srpski „smrdljivac“ na koga se čovek danima „oseća“ –pa se pita, kako onda taj beli luk može pozitivno da deluje?
Telefonom smo porazgovarali i sa ekonomistom Đorđem J. koji, posle studija ekonomije u Nemačkoj, duže od dve decenije radi kao analitičar u jednoj poznatoj banci. Na pitanje kako će se Nemačka izvući iz ove „korona krize“ odgovorio nam je –lako. Priča, da i danas važi stara srpska izreka „nekome rat, nekome brat. Svi koncerni su iskoristili virus da radnike, bez obzira da li su inficirani ili nisu i da li je moguće provođenje mera vlade o držanju odstojanja i korišćenja zaštitnih sredstava na radu ili nije, jednostavno pošalju na ulicu. Njihova plaćanja su prebacili na od Srba još uvek zvane „berze rada“ koje će im isplaćivati naknadu za „skrećeni rad“ u visini od 60% plate, radnicima sa decom i do 67%.
Profitiraće veliki, dok će mnogi mali morati, pogotovo vlasnici restorana, kantina, frizeraja, zanatlije koje su preko noći ostale bez novih narudžbina idr. da banknotiraju. Za „velike“ je Nemačka već najavila uzimanje kredita kod Centralne evropske banke u Frankfurtu od više stotina milijardi evra –radi „stabilizacije privrede“ –čitaj podrške velikima i, verovatno, davanje samo „mrvica“ malima, priča ovaj ekonomista. -Osim toga, velikima će biti lako omogućeno da i pored opadanja prodaje npr. automobila, od ušteda plata i dosadašnjeg već akumuliranog kapitala, očekivane pomoći države itd.- zbog pada akcija na berzama,da „progutaju“ mnoge firme kupovinom njihovih danas veoma jeftinih akcija .
Ovu svakako opasnui smrtonosnu pandemiju su EU političari iskoristili da se dogovore o ukidanju limita novih, skoro bezkamatnih zaduživanja kod Centralne evropske banke. Uproavo se čula vest da će Evropska banka dozvoliti kredite u iznosu od 1200 milijardi evra! Bez korona-pandemije ukidanje limita nikada ne bi dobili –jer su mnoge države već prezadužene: Italija sa danas 2440 milijardi (mrd.) €, Francuska sa 2415 mrd €, Nemačka sa 2090 mrd €, Španija sa 1207 mrd € itd. Velika zaduženja, kaže naš sagovornik, neminovno povlače za sobom i poivećanu inflaciju a sve to platiće, po običaju, narod.. Saznaćemo uskoro, čim prođe panmdemija, da li je naš sagovornik svojom pričom bio u pravu!
P. Rakočević
