Srbija – centar za rusku špijunažu?

Štampa na nemačkom piše o Istočnoj Evropi i Balkanu: neki o monetarnoj raznolikosti koja vlada na tom području, a neki o mogućnostima da Rusija u Srbiji održava centar za špijunažu pre svega Sjedinjenih Američkih Država.

Nemački radio Dojčlandfunk iznosi strahovanje „zapadnih posmatrača“ da bi „Rusija mogla da iskoristi Srbiju za prisluškivanje zemalja NATO“. Tekst počinje ovako: „Leto 2014. Stanovnici Obrenovca u Srbiji ispumpavaju vodu iz svojih poplavljenih kuća. U Srbiji, Hrvatskoj i Bosni tog leta je voda mnogima bila bukvalno do grla. Ljudi se međusobno pomažu, stižu i međunarodni pomagači, ali Rusi su već tu. Od 2012. u Nišu postoji srpsko-ruski centar za prevenciju katastrofa […] Ruski partner je rusko Ministarstvo za vanredne situacije – ono pomaže prilikom prirodnih katastrofa, ali i radi za ruske službe bezbednosti. U Srbiji je pomagalo i prilikom raščišćavanja mina.

Ali, šef diplomatije SAD Brajan Hojt sumnja da je Centar u Nišu ono što izgleda da jeste, i to kako kaže, „Ne zbog onoga što on sada jeste, već zbog onoga što bi mogao da bude ako dobije ono što Rusija traži od Srbije, a to je neka vrsta diplomatskog statusa za one koji tamo rade. Mi ne verujemo da Rusija ima dobre namere. Mi smatramo da Rusija želi da spreči približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropi“.

„Drugim rečima“, objašnjava Dojčlandfunk, „Amerikanci strahuju da Rusija formira centar za špijunažu na Balkanu kako bi špijunirala američke institucije. Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu je još prilikom otvaranja Centra 2012. odbacio takva strahovanja“. Navodi se da je i srpski predsednik Aleksandar Vučić je odbacio i mešanje SAD.

Fleksibilne valute

„Ima je Švajcarska – baš kao i Poljska, Češka ili Rumunija. Nemačka je nema, kao što je nemaju Slovačka, Estonija ili Kosovo. Reč je o nacionalnoj valuti“, piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung: „Od sloma sistema Bretona Vudsa sa fiksnim kursevima 70-ih godina, stalno se diskutuje o tome šta je bolje: fleksibilne valute čiji kursevi se slobodno određuju i koje su povezane sa autonomnom monetarnom politikom? Ili sistem čvrstih valuta, sve do monetarnih unija, gde su kursevi razmene fiksni i gde ne može više da se vodi samostalna nacionalna monetarna politika? Nedavna kriza evropske monetarne unije je ponovo podstakla diskusije o tome“.

„Do sada nije obraćano mnogo pažnje na to što Istočna Evropa predstavlja zanimljivu laboratoriju za takva pitanja. I 25 godina posle pada Gvozdene zavese, u regionu mogu da se nađu svi mogući monetarni režimi. Neke zemlje su uvele evro, na primer, baltičke države, Slovačka i Slovenija. Druge zemlje se drže svojih valuta. Tako Poljaci još uvek imaju zlot, Česi krunu, Mađari forintu ili Rumuni – lej. Nacionalne banke tih zemalja održavaju fleksibilne devizne kurseve i monetarna politika im je koncentrisana na postizanje određenih inflacionih ciljeva“
Symbolbild Währung serbische Dinar und Euro

Dinar: inflacija već odavno nije veliki problem, ali loše sećanje deluje i posle 20 godina

U članku se navode i primer Hrvatske, čija je kuna vezana za evro tesnim okvirom, zatim Bugarske i Bosne i Hercegovine čije su valute fiksno vezane za evro, pa Crne Gore i Kosova koje su se odrekle svojih valuta i uvele Evro, itd. Jedan tim Međunarodnog monetarnog fonda je nedavno to proučio i objavio studiju čiji je zaključak: u osnovi sopstvena valuta donosi prednosti, ali ima i dobrih razloga zbog kojih su se neke zemlje regona odrekle monetarne samostalnosti. U periodu od 2003. do 2016. je, prema ovoj studiji, najpre zabeležen „istočnoevropski bum“ bez presedana. „A zatim je region teško pogodila međunarodna finansijka kriza. Od toga se nisu podjednako dobro oporavile sve zemlje. Empirijski rezultati pokazuju da su zemlje sa sopstvenom valutom u tom periodu bile u prednosti. Kao što to iteorija kaže, one su bile u manjoj meri makroekonomski poljuljane jer su imale „ventil“ prilagođavanja deviznog kursa“.

Kada se, međutim, postavi pitanje zašto se nisu sve zemlje regiona odlučile za sopstvenu valutu sa fleksibilnim deviznim kursem, i za njega ima odgovor. „Najvažniji razlog je pre svega u tome što na Balkanu mnogi ljudi nemaju poverenja u svoju valutu. A to je povezano sa iskustvom hiperinflacije posle pada komunizma. Doduše, većina nacionalnih banaka na Balkanu sada dobro radi, i inflacija već odavno nije veliki problem. No, loše sećanje deluje i posle 20 godina. S druge strane, ljudima evro izgleda kao stabilna valuta“, piše između ostalog list Noje cirher cajtung.

Priredio: Saša Bojić

www.dw.com