Srbija-Hrvatska – susret na vrhu sa hiljadu problema

0
668

HRVATSKI predsednik Ivo Josipović jeste kompozitor, ali, uvertira za njegovu dugoočekivanu posetu Beogradu nije ugodna za uši. On u srpsku prestonicu stiže ispraćen udarcima čekića po ćiriličnim tablama u Vukovaru i Zagrebu i povicima „domoljuba“ da neće ćirilicu u Hrvatskoj. A stigla je i nova strelica – Hrvatska nema nameru da povuče tužbu za genocid protiv Srbije pred međunarodnim sudom, iako se ta mogućnost često pominjala i iz samog hrvatskog državnog vrha.

Godinu i po dana trebalo je Jospoviću da se „odljuti“ i prihvati zvaničan sastanak sa srpskim kolegom Tomislavom Nikolićem. Josipović je, naime, nakon Nikolićevog dolaska na čelo Srbije štošta zamerao svom novom kolegi, a na inauguraciju nije došao.

U međuvremenu, Josipović i Nikolić su se sastajali nezvanično na međunarodnim skupovima – u Londonu, na Brdu kod Kranja, gde su se čak, kako su mediji izvestili, tri puta poljubili, a Nikolić je bio u Zagrebu na proslavi ulaska Hrvatske u EU.

I nakon tih susreta odnosi tapkaju u mestu, a malo ko veruje da će prvi zvanični sastanak, zakazan za sredu 16. oktobra U Beogradu, otopiti poprilično debeo led u odnosima suseda.

Problemi-Srbije-i-Hrvatske

– Uveren sam da je do ovog susreta trebalo doći ranije. Čekao sam samo kada će predsednik Josipović odlučiti da više ne bude ljut na mene zato što su neki pogrešno tumačili moje izjave, a gospodin Josipović u njima pronalazio razloge da se ne sretnemo – rekao je nedavno Nikolić.

PREMA popisu stanovništva iz 1991. godine, u Hrvatskoj je živelo 582.000 Srba i 106.000 Jugoslovena, među kojima je bilo bar 60 odsto Srba. Znači, pre 22 godine u Hrvatskoj je živelo najmanje 600.000 Srba. Prema popisu iz 2001. godine, u Hrvatskoj je bila 201.000 Srba. A prema poslednjem popisu, iz 2011. godine, bilo ih je svega 196.000.

Dok Josipović bude putovao za Beograd protesti protiv ćirilice u Hrvatskoj trajaće nesmanjenom žestinom. Mesecima se u Vukovaru skidaju ćirilične table, a akcija je „proširena“ i na Zagreb, gde je sa SKD „Prosvjeta“ pre nekoliko dana skinut ćirilični natpis. Hrvatska vlast nije u stanju ili ne želi da se izbori sa antisrpskom histerijom.

Dve države nisu rešile ni pitanje granice na Dunavu, a senku na odnose bacaju i međusobne tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom u Hagu.

Srbija od Hrvatske traži bolji položaj Srba u novoj članici EU, koji i danas beskrajno teško ostvaruju elementarna prava. Stanarska se sporo vraćaju, do penzije je nemoguće doći, a povratak je krajnje nesiguran – nisu retka prebijanja, pa ni ubistva onih koji se vrate u stari kraj. U Srbiji, prema podacima Komesarijata za izbeglice, živi oko 42.000 Srba iz Hrvatske sa izbegličkim statusom.

Da Vas podsetimo:  NAJVEĆI „ALBANSKI“ JUNAK JE SRBIN! Njihov istoričar priznao istinu: Rodila ga je majka Vojislava

I Hrvatska ima svoju listu zahteva – traži da se reši pitanje sudbine 1.100 nestalih osoba, koje se, kako kažu u Zagrebu, nalaze u grobnicama po Srbiji, zatim da Srbija vrati kulturna dobra koja su odnesena iz Hrvatske u vreme ratova i da se nastavi sa procesuiranjem za ratne zločine, što su bili i zvanični hrvatski uslovi za povlačenje tužbe za genocid.

Ako je suditi po rečima Tomislava Nikolića, svi ovi problemi će biti na stolu.

– Predsednik Josipović i ja spremni smo da otvorimo one teme koje još uvek predstavljaju kamen spoticanja u odnosima Srbije i Hrvatske. Tako da ćemo sigurno razgovarati i o granici i o pitanju srpske imovine, nerešenih prava, posebno penzionih… Otvoren sam za temu o nestalim osobama, pošto se povremeno pominje priča da i u Srbiji ima neotkrivenih grobnica gde su sahranjivani hrvatski građani. Voleo bih da mi se ukaže na te lokacije, i zaista ćemo prekopati svaki centimetar kako bi tu anatemu skinuli s leđa – naveo je nedavno Nikolić.

Ipak, malo ko veruje da će prvi zvanični sastanak dvojice predsednika pokrenuti stvari s mrtve tačke.

– Ne očekujem ništa od tog susreta. Plašim se da je naša zemlja spremna na bolje i zdravije odnose, ali da hrvatsko društvo nije – kaže za naš list akademik Vasilije Krestić, koji se godinama bavi srpsko-hrvatskim odnosima.

Naš sagovornik naglašava da Srbija ima interes da se stanje popravi, i zbog našeg naroda u Hrvatskoj i njegovih prava koja su veoma ugrožena.

SAVO Štrbac ocenjuje da će odnose Srbije i Hrvatske ubuduće određivati Brisel. – To niko ne krije i to nije ništa novo. Međutim, Srbija će biti u mnogo gorem položaju, jer za mnoga poglavlja biće potrebna odobrenja Hrvatske. Iako Hrvati tvrde da se prema Srbiji neće odnositi ucenjivački, kao što su se odnosili Slovenci prema njima, ja u to mnogo ne verujem – kaže Štrbac.

– Ali, Hrvatska nije spremna. Takođe, ni naša država nije spremna da se za Srbe založi onoliko koliko bi se Hrvati založili za svoj narod kod nas – uveren je Krestić.

Da Vas podsetimo:  Pandemija preti opstanku srpskih klubova u Nemačkoj

Milorad Pupovac, lider Srba u Hrvatskoj, koji je hrvatskim zvaničnicima poručio da se ne igraju vatrom kada je reč o protestima protiv ćirilice, o sastanku Josipovića i Nikolića kaže:

– U kontekstu pogoršane atmosfere prema Srbima u Hrvatskoj jako je važno da oba predsednika doprinesu da se taj trend zaustavi i da se stvori politički okvir koji će obnoviti pozitivan odnos prema Srbima u Hrvatskoj, njihova prava i identitet.

Voleo bih, nastavlja Pupovac, da to bude sadržajan sastanak kojim bi se dogovorile pozicije za rešenje nekih otvorenih pitanja, gde bi predsednici svojim autoritetom podržali vlade da pristupe rešavanju problema kako u odnosima između država, tako i ratnog nasleđa.

– A ukoliko to bude susret radi susreta, neće biti loše, ali neće biti ni ono što je potrebno odnosima Srbije i Hrvatske, kojima treba aktivna i na rezultate oslonjena politika – poručuje naš sagovornik.

Jedan od problema koji stoji pred dvema državama je i pitanje granice. Srbija i Hrvatska ne mogu da reše spor o 145 kilometara linije između dve zemlje u blizini Apatina na Dunavu. Tačna linija razgraničenja nije poznata, a spor je nastao zato što Srbija traži da granična linija bude povučena sredinom toka reke Dunav. Hrvatska, međutim, insistira da granica bude linija koja razdvaja katastarske opštine.

Suština spora je, međutim, u oko 10.000 hektara zemljišta na levoj obali Dunava, u Srbiji, koji katastarski pripadaju Hrvatskoj. Slično je i sa druge strane – Srbija knjiži oko 3.000 hektara koji se nalaze na hrvatskoj obali. Sporna područja protežu se od granice sa Mađarskom do Bačke Palanke. Najveći kamen spoticanja su dva rečna ostrva – Šarengradska ada i Vukovarska ada. Međudržavna komisija za utvrđivanje ovog dela granice formirana je još 2001. godine, i do sada nije postigla nikakav rezultat.

Predsednik apatinske opštine Živorad Smiljanić kaže da nije logično da se hrvatska strana poziva na katastarske knjige iz vremena Austrougarske, a ignoriše priznanje avnojevskih granica od strane Badinterove komisije.

– Sredina Dunava je prirodna i jedina realna granica – smatra Smiljanić.

Što se tiče međusobnih tužbi za genocid pred Međunardnim sudom, ranije je bilo najava da bi Hrvatska mogla da odustane od tužbe koju je podnela 1999. godine. I sam Josipović je poručivao:

Da Vas podsetimo:  Svi su Srbi

– Zašto se nešto ne bi rešilo razgovorom i dogovorom umesto tužbama, ako se to može.

Međutim, hrvatski mediji ovih dana javljaju da se odustalo od povlačenja tužbe.

Srpski ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, reagujući na ovu vest, kazao je:

– Nema tu nikakve tajne, mi smo sve dogovorili. Hrvatska je prva podnela tužbu i kad je ona ona povuče, to ćemo učiniti i mi.

Jedno od pitanja na kome insistira hrvatska strana je i povratak kulturnih dobara koja su izneta iz Hrvatske za vreme ratova. Od 2002. do 2011. Hrvatskoj vraćeno više od 18.000 muzejskih predmeta i pokretnih kulturnih dobara koja su tokom rata spasena od uništenja i doneta u Srbiju.

– Vratili smo im više nego što smo smeli. Kroz njihov odnos prema ćirilici ogleda se i njihov odnos prema srpskom kulturnom blagu – kaže za „Novosti“ istoričar umetnosti Nikola Kusovac, koji je devedesetih godina učestvovao u spasavanju crkvenog i manastirskog kulturnog blaga u Lici, na Baniji i Kordunu.

On pojašnjava da je Srbija tokom rata devedesetih godina „spasavala što se spasti može“.

– A Hrvati sada to blago traže da bi ga dokrajčili. Sada, kada bi hrvatski državni vrh i hteo da se ponaša civilizacijski, ne bi mogao od podivljalog naroda – uveren je Kusovac.

Iako su svi ovi problemi u odnosima između dve zemlje značajni, ipak je najhitnije i najbitnije rešiti životne muke izbeglih Srba.

Savo Štrbac, direktor Dokumentacionog centra „Veritas“, koji kroz razgovor sa Nikolićevim savetnicima učestvuje u pripremi sastanka dvojice predsednika, kaže da, s obzirom na nadležnosti Nikolića i Josipovića, sastanak neće rešiti nijedan problem. Ali, dodaje, oni mogu inicirati rešavanje problema koji su u nadležnoszti dveju vlada.

– Mi izbeglice očekujemo da se reše problemi obnove kuća i stambenog zbrinjavanja bivših nosilaca stanarskog prava. Tu je i pitanje 2.000 nestalih lica. Tražimo da budu ekshumirani posmrtni ostaci, jer imamo više od 500 registrovanih grobnih mesta u Hrvatskoj koja nisu ekshumirana, a ima i neidentifikovanih žrtava. Zatim, tu su problemi sa penzijama, štednim ulozima kod „Jugobanke“…

Kao poseban problem Štrbac navodi i procesuiranje Srba za ratne zločine i spiskove osumnjičenih, što u velikoj meri otežava povratak izbeglih.

izvor: Večernje novosti

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime