Srbija i Hrvatska pred MSP

Dobri odnosi važniji od (ob)računa

0
1032

zastava-srbija-hrvatska-sud-tuzba-genocid_660x330Šef pravnog tima koji zastupa Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Saša Obradović izjavio je juče da „Beograd nije želeo spor sa Zagrebom o genocidu, uprkos velikom broju srpskih žrtava u Hrvatskoj“. To bi bilo isto kao kada bi otac rekao da ne želi da se sudi ubici njegovog deteta. To jeste, žrtvi su važniji (draži) „dobri odnosi“ s ubicom, nego da se zadovolji zakonska osveta i pravda. Kasnije je Obradović dodao da postoje dokazi da je „Hrvatska počinila genocid nad Srbima“, što je malo ublažilo njegovo prvobitno pucanje u vlastito koleno.

Dakle, Saša Obradović, to jeste, Srbija nije želela da se otpočne suđenje po tužbi u kojoj postoje jasni dokazi da je hrvatska počinila genocid. Sama činjenica da je vođa Hrvata 1995. godine, pre ratne operacije „Oluja“, jasno izložio nameru takve kampanje hrvatske vojske („da Srbi praktično nestanu“), dovoljan je dokaz da je genocid nad Srbima tada planiran od strane hrvatske države, te da ta država (Hrvatska) mora, u skladu s međunarodnim pravom, da odgovara za takav planirani progon kompletnog stanovništva Srpske krajine (vojnika, civila, žena, dece). I stotine hiljada Srba su, u skladu s Tuđmanovim (hrvatskim) planom iznesenim na Brionima, i praktično nestali sa svojih vekovnih ognjišta.

Naravno, hrvatska strana pokušava ovde da stvar „razvodni“, tvrdnjom da su Tuđmanove reči „izvučene iz konteksta“, te da je „otac Hrvata“ tada mislio samo na to da nestane srpska vojska, to jeste, da se Srpska vojska Krajine natera na kapitulaciju. Da to nije tako bilo, kako hrvatski političari i mediji pokušavaju da predstave svojoj javnosti, nedvosmisleno govore Tuđmanove reči sa istog sastanka na Brionima iz jula 1995, godine, gde je do kraj konkretizovao hrvatski genocidni plan:

Da Vas podsetimo:  Čekajući Vučićev plan za Kosovo

S tim što sam rekao, i ovo što smo kazali, da im ovdje treba dati izlaz, da mogu… jer to je važno da i ti civili pođu, pa će onda i vojska i tako da kad kolone pođu, to djeluje psihološki jedni na druge“, razradio je Tuđman genocidnu akciju „Oluja“ do kraja.

Stopama Saše Obradovića ide i premijer Srbije Ivica Dačić. On je juče izjavio da „političari ne treba da dozvole da suđenje Srbije i Hrvatske po tužbama za genocid iskomplikuje odnose i uzburka nacionalne strasti“. Tome je predsednik vlade dodao i to da strepi od toga da će se „argumenti (na suđenju) prepričavati u medijima i da će to dodatno uzburkati nacionalne strasti“. Neshvatljivo je da predsednik vlade jedne demokratske države (kakva bi trebalo da bude i Srbija) traži od medija da ne pišu („prepričavaju“) o tome šta se događa u Međunarodnom sudu u Hagu, povodom uzajamnih tužbi za genocid Srbije i Hrvatske, jer to može loše da se odrazi na odnose dve (do krvi) zavađene države. Takva reakcija Ivice Dačića potpuno je iščašena, ne samo zato što on pokušava da cenzuriše informativni prostor u Srbiji, nego i zato što je van pameti da jedna od zavađenih strana sama sebi stavlja embargo na istinito informisanje, da bi popravila odnose sa neprijateljskom stranomivice-dacica-branko-lazarevic-na-fotografiji-iza-dacica-arhivska-fotografija-beta_f.

Priču o „dobrosusedskim odnosima“ Srbiji je nametnula  Evropska unija, ili tačnije, nemački Bundestag i kancelarka Merkel. A u takvoj priči, samo jedna je strana obavezna da se „miri“ i priznaje krivicu – a ta strana je Srbija. Hrvatsku niko ne uslovljava u sličnom smislu, jer Hrvatska je deo iste te Evropske unije koja od Srbije traži da se Srbima „izmeni svest“ i da se oni suoče sa svojom „crnom prošlosti“. Otuda je apsurdno (i smešno) „dobrosusedsko“ razmišljanje Ivice Dačića.

Da Vas podsetimo:  Hteo je da ga se svi plaše - a postao karikatura

Politikom konstantnog popuštanja i povlačenja Srbija neće postići nikakav pozitivan rezultat koji bi bio vredan pomena. Desiće se suprotno, jer onaj koji pristaje na sve uslove koji se pred njega postave, na kraju biva tretiran onako kako zaslužuje – bez poštovanja i bez ikakvog uvažavanja. Nadanje srpske političke vrhuške da će Hrvatska pomoći Srbiji na njenom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ne samo da je uzaludno, već je i sasvim nerazumljivo s aspekta zdrave ljudske pameti. Svaka zemlja gleda svoj interes, a poslednje im je to da u ime nekakvog „dobrosusedstva“ čini nešto što ne odgovora onome što u političkom smislu zovemo „nacionalnim interesom“. A „nacinalni interes“ Hrvatske jeste da Srbiju drži podalje od „dvorišta“ Evropske unije.

Kao i Saša Obradović i Ivica Dačić pokazuje određenu psihičku podvojenost, jer nakon „nametanja embarga“ na informacije iz Međunarodnog suda pravde u Hagu („nemojte o tome pričati“), on pokajnički dodaje:

Za raščišćavanje svih istorijskih računa dobro je da se suđenje dovede do kraja i da međunarodni organi daju svoje mišljenje i presude“.

Da, ali (po istom tom Dačiću) o takvom „istorijskom (ob)računu“ srpski narod trebalo bi što manje da zna. Ili, najbolje – takav „(ob)račun“ trebalo bi držati van dometa srspke (izmenjene) svesti.

Za www.koreni.rs

T. Rajić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime