Srbija i vojna neutralnost

0
2096
Vučić i Stoltenberg / Foto: fsk

Nakon petooktobarskih događaja i dolaskom na vlast nove političke elite, u Srbiji je nastala strateška konfuzija kao rezultat pritisaka sa zapada i pasivnosti Rusije zbog njenih unutrašnjih problema. Kako su godine odmicale, a nade i obećanja data građanima nisu ispunjena, aktuelna vlast u nemogućnosti opiranja zapadu (volјno, a i nevolјno) i bez valјane podrške sa istoka, luta u svojim odlukama. Te 2007. godine (26. decembar) na inicijativu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice Narodna skupšina Srbije donosi „Rezoluciju o proglašavanju vojne neutralnosti Srbije, u odnosu na postojeće vojne saveze, sve do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju“.

Danas kada analiziramo samoproglašenu vojnu neutralnost Srbije dolazimo do činjenice da je ona bila rezultat procene tadašnje vlasti o sprečavanju najavlјenog samoproglašenja nezavisnog Kosova i NATO podrške stvaranju te kvazi države. Dakle, radilo se o političkoj proceni rukovodstva Srbije (Koštunica-Tadić) da bi akt o neutralnosti mogao da spreči stvaranje nezavisnog Kosova. Procena nije bila ničim utemelјena, niti je rađena na osnovu rezultata i analiza stručnih studija koje bi dale odgovor na pitanje; „šta bi Srbiji donela ili oduzela vojna neutralnost, ili pak članstvo u NATO alijansi“, već je doneta emotivno radi smirivanja strasti kod srpske javnosti, koja je još uvek bila pod nabojem događaja iz neposredne prošlosti – NATO agresije na SRJ.

Pritisnuta spolјa i iznutra, tadašnja vlast je donela takvu odluku zarad političkih poena kod svojih birača dok kod spolјnog faktora gotovo da nije imala efekta osim razbijanja dileme na koju će stranu Srbija da ide.

O vojnoj neutralnosti objavlјene su mnoge studije, a ono što je najvažnije postoje deklaracije i konvencije koje regulišu neutralni status takve države. Ono što treba da razlikujemo je da vojna neutralnost može biti privremena, ili stalna, zatim međunarodno priznata, ili samoproglašena kao što je to slučaj sa vojnom neutralnošću Srbije. Samoproglašena vojna neutralnost ne donosi nikakva prava, niti bilo kakve garancije, ali ni obaveze.

Ne ulazeći u teorijske odredbe vojne neutralnosti, analiziraćemo samo period od samoproglašenja (od 2007.g.) do danas, koje su posledice i šta bi valјalo činiti ubuduće;

  • Septembra 2006. godine. Srbija je potpisala Sporazum o statusu snaga – SOFA sporazum sa vladom SAD, a januara 2015. godine potpisan je isti sporazum sa NATO alijansom. Ovim sporazumom je regulisan pravni status NATO trupa na teritoriji Srbije. Zapravo radi se o neograničenim ustupcima kretanju NATO trupa kroz jednu suverenu državu i njihovom diplomatskom imunitetu. Prema SOFA sporazumu Srbija je u obavezi da isti potpiše i sa ostalim državama članicama NATO alijanse. (2*)
  • U martu 2015. godine postao je pravosnažan tzv. „Individualni akcioni plan saradnje“ (IPAP sporazum) između RS i NATO alijanse, koji je potpisan i prihvaćen od potpisnika decembra 2014. godine. Ovaj sporazum predstavlјa implementaciju SOFA sporazuma i najveći je oblik saradnje neke države sa NATO u okviru programa „Partnertsvo za mir“ (PzM). U suštini on predstavlјa ulaznu kartu za članstvo u NATO, ili još veće odricanje od vojnog i bezbedonosnog suvereniteta Srbije, koji sve više prelaze u nadležnost NATO alijanse. (3*)
  • Srbija je donela odluku da se Vojska Srbije (VS) opremi i organizuje po NATO standardima i na tome je radila od 2006. godine, a najveći doprinos dao je Dragan Šutanovac za vreme svog mandata kao ministar vojni u periodu 2007.g. do 2012.g. (4*)
  • Većina vojnih zakona usklađena je sa NATO. Najznačajniji je zakon o odnosima Vlade Srbije i Vlade SAD o „bezbedonosnim merama tajnih vojnih podataka“ potpisan 27.01.2014.g. (5*)
  • Srbija je odobrila prelet vazuhoplova NATO saveza preko svoje teritorije i time ozbilјno narušila svoj suverenitet nad sopstvenim vazdušnim prostorom.
  • Centar atomsko biološko hemijske odbrane (ABHO) u Kruševcu dobio je NATO sertifikat za delatnost kojom se bavi, a to znači da će moći da postane Regionalni centar ABHO na usluzi NATO alijansi u okviru PzM. (6*)
  • Novembra 2014. godine Srbija je dobila „sertifikat Tier-2 o punoj osposoblјenosti Republike Srbije u NATO kodifikacionom sistemu za poslove kodifikacije naoružanja i vojne opreme“ od NATO agencije za podršku (NSPA). (7*)
  • Vojska Srbije je ušla u sastav borbene grupe EU „Helbrok“. Ova borbena grupa je namenjena za upravlјanje krizama, odbranu i bezbednost EU. (8*)
  • U predhodnih 5 godina VS je izvela 45 vojnih vežbi sa NATO alijansom, a samo 6 sa Rusijom.
  • Vojska Srbije od 2002.g. učestvuje u mirovnim operacijama (MnOp) koje su ustanovlјene rezolucijama SB UN. Ima indicija da će VS učestvovati i na zadacima koje nisu u nadležnosti UN, što se bi predstavlјalo grubo kršenje obaveza koje propisuje vojna neutralnost.
  • NATO komanda razmeštena je u prostorijama Generalštaba Ministarstava odbrane (MO).
Da Vas podsetimo:  Izbori su stigli u naš mali grad, bojkot još nije

Analizom napred navedenih čunjenica koji karakterišu period od proklamovane vojne neutralnosti do danas jasno se vidi da je Srbija sve dalјe od neutralnosti, a sve bliža članstvu u NATO. Iako se često mogu čuti izjave rukovodećih političara o tome kako Srbija uživa punu podršku zapadnih država i Rusije o tome da je vojna neutralnost za Srbiju pravi put, to u praksi nema nikavog pravnog utemelјenja. Vojnu neutralnost ne čine usmene izjave svetskih lidera već valјani pravni akti, a do njih se dolazi ispunjavanjem obaveza propisanih međunarodnim konvencijama i ugovorima počev od Haške konvencije iz 1907. godine, a kasnije ustanovlјavanjem drugih međunarodnih akata (deklaracije i povelјe) koje regulišu ovu oblast.

Tako da nedavna izjava ministra vojnog Vulina kako „neutralnost čuva Srbiju“ ili sledeća: „Vojna neutralnost znači da ostanemo svoji na svome, bez da zauzmemo strane. Vojna neutralnost ne znači da se pravite da zlo ne postoji i da se ne bojite. Ono što je neutralnost je da su naše vojne efektive naše, upravlјanje njima je naše, raspoređivanje, razvoj je naš i nema bezuslovnog svrstavanja na prvu, drugu, treću stranu dok ne sagledamo naš srpski interest“ – ne predstavlјa ništa drugo nego demagošku retoriku namenjenu dnevno-političkim potrebama i služi za puko zamajavanje građana Srbije. Ovakve izjave su proizvod stalnih pritisaka zapadnih mentora da Srbiju odvuku što dalјe od Rusije. Ono što je do danas učinjeno po pitanju vojne neutralnosti jasno ukazuje da sagledavanje srpskih iteresa ide kroz NATO prizmu, što Vulin dobro razume samo neće da kaže već daje alegorične izjave. (9*)

Često naglašavanje vojne neutralnosti koju slušamo iz usta vodećih političara Srbije uglavnom je u cilјu obraćanja biračkom telu sa povećanim intenzitetom pred izbore. Tako je i predsednik Vučić obraćajući se učesnicima zajedničke vežbe VS i vojske SAD „Zima 2017“ i srpskoj javnosti rekao; „Verujem da ćemo ovakvu vrstu partnerstva i saradnje unapređivati i ubuduće, pri čemu će Srbija, razume se, uvek lјubomorno čuvati svoju vojnu neutralnost“.

Ovakve izjave i hvalospevi o vojnoj neutralnosti Srbije su fikcija u glavama političara, pravno neutemelјena i neobavezujuća, koja prolazi samo na skupovima i mitinzima zarad dobijanja političkih poena.

Da Vas podsetimo:  Vučiću, udri po rakiji!

Izgleda da i neki opozicioni lideri, naročito pred izbore, imaju rešenje po volјi birača. Tako lider DS-a Dragan Šutanovac predlaže da Srbija treba da napravi isti sporazum sa Rusijom kao sa NATO (SOFA) za prolaz ruskih trupa kroz teritoriju Srbije, ali za ruski humanitarni centar u Nišu nije baš volјan da mu dodeli diplomatski imunitet nego treba da ostane samo humanitarni centar.

Zaboravio je bivši ministar na odredbe SOFA sporazuma (ukoliko ih je čitao) koje regulišu upravo ovo pitanje. U članu 13 stoji: „U slučaju da obe strane u budućnosti postanu članice sličnih sporazuma koji sadrže odredbe koje su u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma, primenjivaće se odrebe ovog sporazuma“. To znači, G. Šutanovac, da se potpisivanjem ovog sporazuma Srbija unapred odrekla prava da sklapa slične sporazume, iako bi oni možda za nju bili povolјniji od ovog, na primer sa Rusijom. Sa aspekta međunarodnog prava to dalјe znači da je ovakav sporazum zaklјučen pod pritiskom od strane predstavnika SAD, jer je isklјučena mogućnost slobodnog sklapanja međunarodnih ugovora kako inače nalaže Bečka konvencija o sklapanju međunarodnih ugovora.

Tako govori onaj isti ministar vojni koji je za vreme svog mandata uveo NATO standarde u VS. Zašto tada nije uveo i ruske standarde nego je tvrdio kako su NATO standardi najbolјi na svetu! Međutim, za sve postoji rešenje ukoliko postoji politička volјa.

Šta Srbija treba da uradi u narednom periodu da bi imala staus stalne međunarodno priznate vojno neutralne države?

  • Da izradi studiju koja će tačno utvrditi pozitivne i negativne aspekte vojne neutralnosti, šta se dobija, a šta se gubi posebno na ekonomskom političkom i vojnom planu.
  • Ukoliko studija pokaže opravdanost da Srbija treba da bude vojno neutralna onda takav koncept treba da ugradi u Ustav RS, a potom i u ostala strateška dokumenta (Strategija nacionalne bezbednosti, Strategija odbrane i Doktrina Vojske Srbije), a potom u zakonska i podzakonska akta (Zakon o odbrani, Zakon o Vojsci Srbije, Zakon o službama bezbednosti RS i dr.)
  • Kada se sve napred izneto uradi onda se pristupa realizaciji zaklјučivanjem međunarodnih sporazuma, najpre sa vodećim državama i savezima koji se de fakto i de jure slažu da Srbija može biti vojno neutralna država.
  • Nakon toga sledi potpisivanje zvaničnih dokumenata koja regulišu ovu oblast.

Sticanje vojne neutralnosti ni približno ne izgleda tako jednostavno kako sam opisao u ova četiri koraka. To je veoma težak i složen put, posebno za Srbiju koja je pod stalnim pritiscima i ucenama od strae NATO-EU. Znajući da je to tako, rukovodeći političari se ne upuštaju u takav proces već se služe demagogijom, euforičnim izjavama i parolama jer je to mnogo lakši proces „sticanja vojne neutralnosti“, a još uz pomoć medija brže i bolјe dolaze do rezultata kod svojih birača.

Vojna neutralnost se ne može uspostaviti dekretom, to je veoma složen i kompleksan proces koji se razvija u dužem vremenskom periodu. To se najbolјe može sagledati analizom vojno neutralnih država u Evropi. (*) Samo neozbilјni političari mogu tako olako da daju izjave o vojnoj neutralnosti, ničim utemelјene i neobavezujuće.

Obzirom da je srpska vojna neutralnost emotivnog karaktera, samoproglašena i neobavezujuća, s pravom se možemo zapitati zašto rukovodeća elita već 15 godina unazad postupa tako što jedno govori, a drugo radi. Deklarativno se izjašnjava o vojnoj neutralnosti, a sve čvršće i tesnije sarađuje sa NATO alijansom i već je ušla u predvorje NATO saveza.

Da Vas podsetimo:  Vučić otvara fabrike, a privreda opada

Sa druge strane, sa Rusijom se održavaju veze i kontakti koji su na ivici razuma. Ko nam to zabranjuje da isto toliko vojnih vežbi, sporazuma i kontakata imamo sa Rusijom i sa ODKB (Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti)? Predsednik Vučić, premijerka Brnabić i ministar Vulin tvrde na sva zvona kako smo nezavisni i samostalni kao država u svojim odlukama. E pa gospodo ako je tako, ne dozvolite da vas g. Šutanovac uči kako da postupate. Ono šta on predlaže je nemoguće, ali je moguće sledeće:

  • Postupajući po odredbama istog SOFA sporazuma moguće je raskinuti ga i proglasite ništavim, ionako je protivustavan i protiv-pravan.
  • Kažete (političari) da imate slobodu u odlučivanju, onda odlučite da malo bude drugačije nego što je sada. Za početak, izjednačite vojnu saradnju sa Rusijom i ODKB kao sa NATO alijansom. Rusija ne vrši nikakav pritisak pa je utoliko lakše.
  • Ukoliko vojna neutralnost dozvolјava partnerstvo sa NATO (postoje takvi primeri) zašto ne bi dozvolila i partnerstvo sa Rusijom i ODKB.

Tokom posete predsednika Vučića sedištu NATO u Briselu (15.11.2017. g.) i zajedničke konferencije za medije Generalni sekretar Stoltenberg kaže; “Pozdravlјamo činjenicu da možemo da se sastajemo na ovakav način, jer se NATO i Srbija suočavaju sa zajedničkim izazovima, a saradnja sa NATO može biti od koristi za Srbiju i region. Naše partnerstvo čini Srbiju bezbednijom i sigurnijom, a ujedno i NATO saveznike sigurnijim“. (10*) Zašto sve to ne bi moglo da bude i sa Rusijom? Ne sećam se da smo sa NATO savezom bili bezbedni, posebno u vreme agresije na SRJ kao i u periodu velikog pogroma srpskog stanovništva i otimanja Kosmeta.

Stoltenberg dalјe navodi kako NATO sa Srbijom ima godišnje više od 100 partnerskih aktivnosti i da „NATO radi i na reformi bezbednosnih institucija Srbije, obučava srpske oficire za mirovne misije“.

Rezultati tih „partnerskih“ aktivnosti su jasno vidlјivi u svakodnevnom političkom životu Srbije: pritisci, pretnje, ucene i mešanje u rad državnih institucija. Sa druge strane, imamo pruženu ruku prijatelјstva i bratskog razumevanja od strane Rusije i zaštitu u UN od konačnog priznavanja tzv. „Kosova“.

Međutim, u poslednjih nekoliko dana kao da je pritisak NATO-EU dojadio i samim političarima na vlasti pa su pojedinci počeli da zaoštravaju retoriku i da se nekako stidlјivo opiru, verovatno ohrabreni podrškom ne samo Rusije već i Kine i drugih zaista prijatelјskih država.

Ukoliko su na tom putu opiranja okrenuti prema istoku pružimo im podršku.

NADA NIKAD NE UMIRE!

Žarko Pecić

fsksrb.ru

_______________

(1*) www.politika.rs/sr/clanak/119284/Kako-je-utvrdena-vojna-neutralnost

(2*) www.geopolitika.rs/index.php/sr/srbija/71-sofa-nesporazum

(3*) www.mfa.gov.rs/sr/images/ipap/ipap.pdf

(4*) www.blic.rs/vesti/politika/nato-standardi-u-ovom-trenutku-najbolji-na-svetu/2tb9x7l

(5*) www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/2600-14Lat.pdf

(6*) www.vs.rs/content/attachments/Centar_ABHO_Tehnicka_informacija_SRB.pd

(7*) www.mod.gov.rs/lat/7497/srbija-dobila-sertifikat-o-kodifikaciji-7497

(8*) www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/da-li-je-borbena-grupa-helbrok-uvod-u-deseti-krstaski-rat/

(9*) www.blic.rs/vesti/politika/vulin-vojna-neutralnost-cuva-srbiju/1w7v16w

(10*)ttp://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=11&dd=15&nav_category=11&nav_id=1325799

 

* Neutralne zemlјe Evrope. Većina neutralnih zemalјa opredelila se za ovaj status tokom Drugog svetskog rata, odnosno na početku Hladnog rata. Da bi neka država bila neutralna, nije dovolјno, međutim, da unilateralno usvoji deklaraciju kojom se obavezuje da neće biti članica vojnog ili međudržavnog političkog saveza, već je neophodno da joj jedna ili više moćnih država garantuje ovakav status i to se čini međunarodnim ugovorima. Tradicionalno, neutralna država može da izmeni ili ukine svoj status ako su sve ostale potpisnice saglasne. Prva stalno neutralna zemlјa bila je Švajcarska (ako se izuzme Vatikan) Danas su to: Austrija, Irska, Finska, Švajcarska, Kipar, Malta, Švedska…

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime