Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je obavezao Republiku Srbiju da isplati naknadu štete u ukupnom iznosu od 25,9 miliona dinara za 24 najbliža srodnika četrnaestoro žena i dece albanske nacionalnosti koje su u martu 1999. godine ispred njihovih kuća u Podujevu ubili pripadnici jedinice MUP-a Srbije „Škorpioniˮ, saopštio je Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda. Ova organizacija koja zastupa porodice žrtava, smatra da je nakon devetogodišnjeg postupka, „sud doneo ispravnu presudu, i da bi u drugostepenom postupku, zbog prirode slučaja, sud morao da iznose odšteta upodobi standardima Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima“. Ovo je prva presuda u Srbiji kojom se dosuđuje naknada štete zbog utvrđene odgovornosti države Srbije za zločin koji su njene snage počinile nad albanskim civilima za vreme sukoba na Kosovu. Odgovornost države zasniva se na odredbi člana 172 Zakona o obligacionim odnosima.
Fond za humanitarno pravo je u svom saopštenju povodom presude podsetio na događaj iz 1999.godine:
„Dana 28. marta 1999. godine pripadnici jedinice ‘Škorpioni’ su, nakon što su ih izveli iz njihovih kuća, u dvorištu porodice Gaši u Podujevu, ove žene i decu streljali iz automatskih pušaka i tako ubili Salu Bogujevci (39 godina) i njene sinove Špenda (13) i Špetima (10), Šefkate Bogujevci (43), njenu ćerku Noru (15) i njenu svekrvu Šehide (67), njihovu rođaku Nefise Lugaljiu (55) i njenu snaju Fezdrije (21), Fitnete Durići (36) i njeno četvoro dece – Dafinu (9), Arbera (7), Mimozu (4) i Aljbina (2), kao i njenu svekrvu Ismu (69). Streljanje je, uz teške povrede, preživelo petoro dece – Saranda, Fatos, Jehona, Ljirije i Genc Bogujevci.“
Za ovaj zločin 2010. godine pravnosnažno su osuđeni Dragan Borojević, Miodrag Šolaja i Dragan Medić, dok je Željko Đukić nakon ponavljanja postupka osuđen 2011. godine. Pre njih, za ovaj zločin, sud je osudio Sašu Cvjetana.
Najbliži srodnici žrtava su kao svedoci i oštećeni tražili obeštećenje, ali su oni tada upućeni na pokretanje posebnog parničnog postupka, saopštio je dalje FHP.
„Od podnošenja tužbe u januaru 2007. godine vođena je duga i mučna pravna bitka sa zastupnicima države i sudovima, koji su pravo žrtava na naknadu štete proglasilli zastarelim. Stav suda bio je da su tužioci morali odmah po saznanju za ubistvo svojih najbližih da podnesu tužbu, a pritom nije uzeto u obzir da se radi o krivičnom delu ratnog zločina prema civilima i da, prema samom Zakonu o obligacionim odnosima (član 377), potraživanje naknade štete u tom slučaju ne zastareva. Do promene ovog pogrešnog tumačenja došlo je tek u odluci Ustavnog suda iz avgusta 2014. godine, nakon čega je određeno ponovno suđenje,“ navodi se u saopštenju i tvrdi da dosuđena naknada štete kod svih tužilaca iznosi više nego upola manje od iznosa koji je tužbom prvobitno tražen.
„Takvo umanjenje, pored toga što je paušalno odmereno, predstavlja i povredu prava na naknadu štete zbog nezakonitog rada državnog organa, garantovanog članom 35 Ustava Srbije, kao i povredu prava na pravni lek zbog povrede osnovnih ljudskih prava, garantovanog članom 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima,“ istakao je FHP.
Fond za humanitanro pravo navodi da su se srpske vlasti „godinama trudile da izbegnu ili umanje tu odgovornost, uprkos nesporno utvrđenim činjenicama“, dok je ova organizacija 2010 i 2011. godine „bezuspešno“ vodila pregovore o vansudskom poravnanju sa Ministarstvom pravde.
KoSSev
Pa nisu bas gluposti, Miki. Pravo je da se plati, i naknada je sasvim simbolicna, ali da li je pravo da niko ne placa nikakvu odstetu Srbma? Gde je princip reciprociteta? Koliko je Hrvatska platila Srbima koje je lisila zivota, ili imovine, ili i jednog i drugog, i kojih je neuporedivo vise? Ko treba da plati nadoknadu svim ubijenim, opljackanim i zlostavljanim Srbima na Kosmetu, od kako je pod „zastitom“ nasih „prijatelja“ okupatora? Ko treba da plati Srbiji za sva razaranja od NATO bombardovanja, ko da obesteti sve izginule i povredjene (jos uvek mi je u glavi slika mlade zene na bolnickom krevetu bez obe noge do kolena – da li se njeni bol i patnja ne racunaju?)? E, vidis, moj Miki, tek kad sve ovo – i kojesta drugo – dobijemo, tek onda nasa obestecenja onima koje smo mi ostetili nece biti ne samo znak, nego dokaz klecanja i izdaje naroda.
Ana, pises gluposti. Moli boga da ne dodjes u situaciju zrtava rata kojim se „priznaje“odsteta.
Miki,ne znam da li ste Srbin i gde živite, ali mi nije jasno na osnovu čega ste zaključili da Srbi nisu žrtve rata? Možda mi nije niko poginuo u ovom ratu ( a jeste) možda mi nije niko proteran sa svog vekovnog ognjišta ( a jeste) ali nema Srbina na ovoj planeti koji ne oseća posledice rata koji su drugi pokrenuli. Nema Srbina koji na svojoj koži, kvalitetu života i ugrožavanju nacionalnog opstanka ne oseća posledice agresivnosti politike „malih“ i sprovođenja interesa „velikih“.
Ovo je samo jedan od dokaza da Srbija nije suverena država i da je naše zakonodavstvo pod direktivom Amerike. „Fond za humanitanro pravo navodi da su se srpske vlasti godinama trudile da izbegnu ili umanje tu odgovornost….“ ali nas je , naravno, kao i ostalim segmentima, Vučić prodao za sitne pare. Sve što ostali nisu hteli ovaj nečo… i izd…. je uradio. Koliko bede nam je nametnula ova moralna nak… od Vučića, ovaj slabić koji glumi diktatora? Zar je moguće da mi to dozvoljavamo?