Srbija 13. u svetu po broju samoubistava

0
1155
Branka Kordic
Branka Kordić

Statističke brojke, nedavno objavljene u dovele su do užasavajućeg saznanja da se u Srbiji svakog dana, prosečno dogode četiri samoubistva! Jedan od razloga povećanog broja samoubistava, prema rečima Branka Kordić, kliničkog psiholog je i taj što su se ljudi otuđili.

Statistika pokazuje da je svaki drugi stanovnik Srbije depresivan,a stručnjaci upozoravaju na to da depresija često dovodi do otuđenosti, nasilja, pa čak i do samoubistva.

Depresija je bolest koja predstavlja ozbiljan problem u celom svetu, pa i kod nas, jer utiče kako na pojedince, tako i na njihove porodice i društvo u celini. Veći je rizik od depresije kod žena nego kod muškaraca. Jedna do dve od 10 majki pate od depresije posle porođaja koja značajno utiče na njihovu sposobnost da se staraju i brinu o deci koja zbog toga mogu imati problema u razvoju.

Iako je skoro svakom poznato osećanje tuge i pada raspoloženja, kako ćemo znati da li je to znak da smo u depresivnoj epizodi? Za odgovor je potrebno upoznati znake depresije:

– tuga, nedostatak interesovanja i radosti

– nedostatak energije i bezvoljnost što vodi u izbegavanje svake aktivnostii

– slaba koncentracija, poteškoće sa pamćenjem

– poremećen san (bilo da se mnogo spava ili poteškoće sa spavanjem kao rano buđenje, nesanica)

– poremećen apetit (snižen ili povećan)

– bolovi i smetnje u različitim delovima tela koje se obično doživljavaju kao znaci neke neizlečive bolesti

– pesimizam i negativno mišljenje; većina se situacija i događaja sagledava u negativnom svetlu, sa negativnim ishodom i kao katastrofa, a budućnost se vidi sumornom, pesimističkom svetlu

– nedostatak samopouzdanja i negativna slika o sebi

– bespomoćnost, beznađe, očajanje

– osamljivanje, izolacija, izbegavanje kontakta sa drugima

Nije čudno da se često izlaz iz tog “depresivnog kruga” misli (ne mogu ništa-totalno sam bezvredan-nikome ovakav nisam potreban) i ponašanja (krevet se sve teže napušta, ništa se ne završava, gubi se interesovanje i radost, kontakti sa drugima se izbegavaju) vidi u okončanju života.

Veliki je problem što se depresija često ne prepoznaje kao bolest i kao takva ne leći. Za nju se vezuju brojne zablude, pa je tako jedna da se zapravo osobe koje pate od ove bolesti mogu izlečiti snagom svoje volje (koju navodno nemaju). Interesantno je da niko ne očekuje da se čovek sa upalom pluća ili sinusa umesto antibioticima leči snagom sopstvene volje! Još jedno od pogrešnih uverenja je da su u pitanju lenji ljudi koji izbegavaju svoje svakodnevne obaveze i dužnosti!

Ubistava i samoubistava postaju svakodnevne vesti, a stručnjaci kažu da je u ljudima mnogo agresije koja traži način da se ispolji i ističu da je u Srbiji nasilje i socijalna i lična dimenzija. Poslednji slučaj samoubistva mlade devojke pokazao je da je ukidanje besplatna beogradske telefonske linija za sprečavanje samoubistava loš potez.

Da Vas podsetimo:  Novo suđenje Bubalu za Luku Beograd

Pokrenuli ste nekoliko važnih pitanja. Spominjete jedan oblik samoubistva koje sledi ubistvo i to najčešće ubistvo bračnog partnera i deteta ili dece. U neko poslednje vreme često se suočavamo sa ovom pojavom, iako nije sasvim jasno da li je taj oblik samoubistva u porastu ili se, zahvaljujući medijima, mnogo više izveštava i saznaje o takvim slučajevima. Istraživanja pokazuju da su češće izvršioci ovakvih dela muškarci koji posle izvršenog ubistva presude i sebi tako što se ubiju. Ono što istraživanja takođe otkrivaju je da su muškarci skloni da ubiju bračnog partera i svoju decu, dok su žene sklonije da poštede partnera, a ubiju decu. Smatra se da je najčešći motiv okončanje ili pretnja okončanja bračne ili izvanbračne veze i da su to obično veoma konfliktne veze, sa čestim bračnim razmiricama o kojima su najčešće znali i rodbina, i prijatelji i komšije, a u nekim slučajevima i centri za socijalni rad. Ali se ćutalo, što nam ukazuje da su se tragični događaji mogli sprečiti.

Kad se govori o samoubistvu, literatura uvežena iz drugih zemalja nas upoznaje sa činjenicom da se velika većina osoba koja je okončala život putem samoubistva obraćala za profesionalnu pomoć nekih mesec dana pre tog čina, što znači da je potrebno edukovati medicinske radnike, posebno lekare opšte prakse koji su na prvim linijama primarne zdravstvene zaštite. Što se tiče besplatne telefonske linije za prevenciju samoubistva, to je vrlo važan servis bez koga se više ne može zamisliti niti jedna država koja pokazuje brigu o svojim građanima. Velika prednost je laka dostupnost besplatne linije koju mogu koristiti i teze pokretni/nepokretni, kao i siromašni i ljudi koji žive u udaljenim, malim mestima gde je psihološko savetovanje nedostupno. Još je jedna važna prednost i činjenica da ljudi više vole da se obraćaju na ovakav, indirektan način komunikacije kada su u pitanju vrlo osetljivi i krajnje intimni problemi jer im je identitet zaštićen i anonimnost zagarantovana. Ukidanjem telefonskog servisa Beograd se svrstava u jednu od retkih glavnih gradova u zemljama u svom okruženju koja nema nikakvu pomoć za ljude u krizi koji razmatraju ili planiraju okončanje života.

Vodeći uzrok prerane smrti u svetu – samoubistvo, može da bude sprečeno – razgovorom. Dok je broj telefona bio u funkciji koliko poziva ste primali dnevno, da li se broj poziva razlikovao od doba dana?

Ono što je lekovito kod razgovora je slušanje. Nije svako slušanje lekovito, već ono s razumevanjem; slušanje bez osude, bez kritike i nametanja rešenja. Osim slušanja mi smo išli i korak dalje i želeli da čujemo šta je problem i koja su moguća rešenja, kao i da pružimo pomoć u planiranju daljih koraka i akcija, a sve sa ciljem da osoba koja nas je pozvala promeni odluku o okončanju života.

Da Vas podsetimo:  Vučićevoj savetnici funkcija u Košarkaškom savezu

Telefon je bio dostupan svake noći, od 20 časova do 6 ujutru. Ovakvo radno vreme nametale su nam statistike koje otkrivaju da se većina samoubistava događa noću, a i pretpostavka da su crne misli najcrnje noću kada je i pomoć ili podrška najmanje dostupna. Kako je postizanje našeg cilja bilo vremenski vrlo zahtevno a mi imali samo jednu telefonsku liniju, naš je razgovor u proseku trajao oko 2,5 do 3 sata što je ograničavalo broj poziva na jedan do dva tokom noći. Interesantno je da smo imali najmanji broj poziva petkom što smo tumačili kao posledicu nadanja da će početak vikenda doneti neku promenu ili boljitak, a najviše nedeljom i sredom. Leti je broj poziva bio manji, jer kao da je to doba kada su mogućnosti za “umrežavanje” i druženje lakše, dovoljno je da čovek ode na Adu i da ima osećaj da je deo porodice ljudi. Oko praznika, naročito Nove Godine i Božića imali smo povećan broj poziva, pretpostavka je da su to praznici kada usamljenost više dolazi do izražaja i, obzirom na kraj godine, kada se prave neki bilansni prikazi protekle godine koje depresija može da oboji poražavajućim, crnim bojama neuspešnosti.

U razgovoru sa onima koji su od vas tražili pomoć i lepu reć, često ste imali priliku da saznate i razlog pokušaja samoubistva. Koji su to najčešći razlozi koji oni navode?

Uglavnom su nam se javljali ljudi koji su preživljavali neku vrstu gubitka. Pod gubitkom mislim na različite vrste gubitaka, ne mislim samo na one slučajeve kada umre neko blizak pa je reakcija neprihvatanje, očajanje i beznađe, već na gubitak koji uzrokuju različiti događaji i situacije, kao što je razvod braka ili raskid značajne veze; zatim gubitak zdravlja i saznanje da je postavljena dijagnoza neke terminalne bolesti, kao i nega bliskog člana porodice koji boluje od terminalne bolesti (pretnja gubitkom). Pod gubitkom smatram i gubitak slike o sebi kao idealnom roditelju ili gubitak slike o idealnom detetu. Često smo imali pozive roditelja, naročito majki koje su se žalile na (najčešće) svoje sinove od kojih su praktično bile zlostavljane (verbalno, emotivno, fizički), a one su to odbijale da vide i pre svega sebi priznaju, već su se osećale tužno, očajno, bespomoćno i tražile izgovore za sinove kako bi mogli da ispune njihove nade i očekivanja; sinove koji bi danju spavali, noću izlazili, opijali se, kockali i maltretirali svoje majke koje nikada nisu prestajale da im kuvaju, da ih peru, peglaju i finansijski pomažu. Bilo je poziva od osoba koje su bile usamljene u tom smislu da nisu imale ni sa kim da dele svoje misli i osećanja.

Da Vas podsetimo:  Šešeljev potez na suđenju Jutki je oličenje apsurda i zla

U izveštaju SZO se navodi da osrednje i nisko razvijene zemlje trpe najveći teret samoubistava, a i najslabije su opremljene za prevenciju tog čina, da li je to slučaj i sa Srbijom?

Treba pogledati spisak zemalja po broju samoubistava koji daje Svetska zdravstvena organizacija na kome je pri vrhu spiska veliki broj zemalja u procesu tranzicije. I sama reč tranzicija govori da se radi o procesu promene, a poznato je da je svaka promena veliki izvor stresa, a Srbija je još i traumatizovano društvo u tranziciji gde niko nije sistemski i sistematizovano radio ni sa trumama niti sa programima da se ti stresni uticaji umanje. Pazite, nema dva miliona dinara kako bi se za godinu dana obezbedio rad telefonske službe za prevenciju samoubistva, a pogledajte sredstva koja se daju kako bi se uvezle kojekakve nepotrebne gluposti i sredstva koja su se ulagala u nepotrebne gluposti! Osim nebrige države tj. vlade koja se, kada je u pitanju samoubistvo pokazuje i činjenicom da nemamo ni Strateški program ni Akcioni plan kada je u pitanju prevencija samoubistva (što ni jedan saziv Minstarstva zdravlja nije bilo briga) čini mi se da se ovde radi i o stigmatizaciji samoubistva, pa izgleda da je opšti stav da ga treba ignorisati kao da će tako iz zemlje Srbije nestati.

Razgovor sa osobom koja ima ideju da digne ruku na sebe može biti krajnje delotvoran, ima li ideje i mogućnosti da se ponovo pokrene ova besplatna telefonska linija?

Važno je napomenuti da se mi nismo isključivo bavili psihosocijalnom podrškom putem telefona, već smo radili i edukaciju kako medicinskih radnika tako i građana na temu prevencije samoubistva koja je podrazumevala upoznavanje sa predrasudama o samoubistvu, sa faktorima rizika, znacima za uzbunu i adekvatnim koracima ka promeni suicidne odluke sa ciljem da što više ljudi postanu “Čuvari života”(naziv našeg programa).

Telekom nam je bio uvek jako dobar partner za saradnju i darovali su nam besplatnu liniju i verujem da bi to ponovo učinili. Imamo obučen kadar za telefonsko savetovalište. Još samo kada bi se našao neki Čuvar života iz gradske ili republičke vlade kome bi bilo važno da telefon ponovo proradi!

Za Korene

Antigona

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime